Брацо Вајс
Герхард Брацо Вајс (хрв. Gerhard Beaco Weiss; Бихаћ, 1914 — Београд, 6. април 1941) био је учесник Шпанског грађанског рата.
| брацо вајс | |
|---|---|
 Са друговима у Шпанији. Стоје Лазар Латиновић и Бранко Крсмановић, а седе Мирко Ковачевић, Ратко Павловић Ћићко и Брацо Вајс | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1914. |
| Место рођења | Бихаћ, Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. април 1941. (26/27 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Професија | студент технике |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат |
| Служба | Интернационалне бригаде 1937 — 1939. |
| Чин | капетан НРА |
Биографија
уредиРођен је 1914. у Бихаћу. Студирао је технику на Техничком универзитету у Прагу, где је био други секретар Друштва југословенских техничара. Крајем децембра 1936. био је у првој групи југословенских студената, која је отишла у Шпанију, где се на страни Републиканске армије борила у Шпанском грађанском рату.[1]
Најпре је био борац у интернационалном батаљону Димитров, а потом је прешао у тенковске јединице. Свега пар недеља био је митраљезац на тенку, али је бици на Харами, средином фебруара 1937, тенк униште. Том приликом погинуо је возач тенка и Брацин друг Коља из Беле Цркве, код Кијева. Потом је пребачен у партизанску (герилску) бригаду, која је била диверзантски одред, који је прелазио преко линије фронта и у позадини непријатеља вршио специјалне задатке.[1]
Средином 1938. са другим борцима, расформираних Интернационалних бригада, прешао је у Француску, где је до 1939. боравио у сабирним логорима, након чега се вратио у Југославију. Становао је у Београду, у Француској улици, код сестре Марије, која је била дечији лекар. Погинуо је у немачком бомбрадовању Београда, 6. априла 1941. године.[1]
Његова сестра Марија Вајс, педијатар из Београда, била је учесница Народноослободилачког рата од почетка 1942. године. Била је најпре лекар у Дурмиторском партизанском одреду, а потом у Другој пролетерској ударној бригади.[2]
Референце
уреди- ^ а б в Španija 2 1971, стр. 469.
- ^ Romano 1980, стр. 505.
