Бранислав Јовин
Бранислав Јовин (Оџаци, 8. август 1935 — Београд, 7. септембар 2018)[1] био је српски архитекта и урбанистички планер. Постао је један од кључних представника модерне српске архитектуре након пројектовања зграде Урбанистичког завода града Београда 1970.[2] Његова супруга Марија Јовин (1934–2018) била је такође признати архитекта са којом је учествовао на бројним пројектима.[3]
Бранислав Јовин | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. август 1935. |
Место рођења | Оџаци, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 7. септембар 2018.83 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Биографија
уредиЗавршивши гимназију у Новом Саду 1954, студира у Београду и дипломира на Архитектонском факултету 1960. године. По завршетку студија запошљава се у Урбанистичком заводу града Београда (1960–69) где ради као главни урбаниста. Од 1970. до 2000. делује у Заводу за изградњу града, једно време као саветник и помоћник директора Сектора за метро те као главни пројектант и руководилац пројекта “Метро Београд” (1973–82. и 1986–2000). Значајан део своје стваралачке енергије посветио је промишљању и разради, а потом и промоцији и борби за изградњу београдског метроа. Био је заговорник “урбанистичког преокрета” којим би се, насупрот ретроградном аутомобилско-трамвајском урбанизму, реафирмисао урбанизам Београда са метро-системом. Ангажовао се и на великим инфраструктурним подухватима попут пројектовања ауто-пута кроз Београд. Бавио се архитектонским и урбанистичким пројектовањем, као и партерном архитектуром, посебно уређењем пешачких зона и слободних површина. Успешно је учествовао на бројним архитектонским и урбанистичким конкурсима. Носилац је две Октобарске награде града Београда (1967, 1971), републичке награде дневног листа “Борба” (1970) и Велике награде за архитектуру (1991), која се додељује за изузетан стваралачки допринос у области архитектуре и урбанизма. Био је члан Управног одбора Академије архитектуре Србије.[4]
Јовин је преминуо у септембру 2018. године, само неколико месеци након своје супруге Марије. Урна са његовим пепелом положена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[5][6]
- Зграда Скупштине општине Нови Београд (са С. Максимовићем, 1961–64, доградња 1973)
- Зграда Урбанистичког завода града Београда на углу Улице 29. новембра и Палмотићеве број 1 (1970)
- Уређење обале Саве, “Савски кеј” (1967)
- Пројекат “Метро-Београд” (1973–82)
- Уређење пешачке зоне Кнез Михаилове улице и дела Трга Републике (1987–88)
- Уређење слободних површина испред хотела “Југославија” (1968)
- Уређење слободних површина око Центра “Сава” (1977)
- Уређење слободних површина око музеја “25. мај” у Београду (са Маријом Јовин, 1978–81)
- Уређење дворишта Капетан-Мишиног здања (1990), све у Београду
- Трг слободе са пешачком улицом “Победе” у Нишу (1991–95)
- Улица Модене у Новом Саду (конкурсни пројекат, 1995)
- Градски трг са градским парком у Зајечару (1996)
- Чесма у ул. Јована Дучића у Требињу (1996)
- Трг партизана у Ужицу (конкурс, 1999)
- Каленићева пијаца у Београду (конкурсно решење, 2000)
- Старо градско језгро Земуна са метро-станицама (конкурсно решење, 2002)
- Градски трг у Зрењанину (конкурсно решење, 2003)
- Трг Републике у Београду са укрсном станицом метроа (конкурс, 2004)
- Славија са пешачком улицом Краља Милана (конкурсно решење, 2005)
- Трг младости са пешачком улицом у Брчко дистрикту (2006)
- Уређење пешачке зоне у Змај Јовиној, Чика Љубиној, Обилићевом венцу и Рајићевој улици у Београду (2005–08)
- Реконструкција Народног музеја у Београду (идејно решење, анализа и доградња, 2010), и друго.
Референце
уреди- ^ Preminuo Branislav Jovin
- ^ Biografija na sajtu architectuul.com
- ^ „Odlazak Marije Jovin”. Вечерње новости. 20. 2. 2018. Приступљено 11. 9. 2018.
- ^ а б Biografija na sajtu Akademije arhitekture Srbije
- ^ „POSLEDNjI POZDRAV: Sahranjen Branislav Jovin, čovek koji se borio da Beograd dobije metro”. Вечерње новости. 10. 9. 2018. Приступљено 11. 9. 2018.
- ^ „Beograd ostao bez poznatog arhitekte, jednog od idejnih tvoraca projekta BG METRO”. Blic. 10. 9. 2018. Приступљено 11. 9. 2018.