Брахма
Брама (санскрит: ब्रह्मा brahmā) је један од врховних богова код хиндуса.[1] Они га сматрају творцем света и свих живих бића. Представљен је са четири лица, окренута на четири стране света, са четири руке. Често га приказују да јаше на птици лабуду. Име овог бога користи се и за име браманског првосвештеника.
Брама се сматра творцем унутар Тримурти, тројства врховног божанства које укључује Вишнуа и Шиву.[2][3][4] Он је повезан са стварањем, знањем и Ведама.[5][6][7][8] Брахма се истакнуто помиње у легендама о стварању. У неким Пуранама створио је себе у златном ембриону познатом као Хиранјагарба.
Брахма се често поистовећује са ведским богом Прајапатијем.[9] Током постведског периода, Брахма је био истакнуто божанство и његова секта је постојала; међутим, до 7. века он је изгубио свој значај. Такође је био засењен од стране других великих божанстава као што су Вишну, Шива и Деви,[10] и сведен на улогу секундарног креатора, кога су створила главна божанства.[11][12] Заједно са другим таквим хиндуистичким божанствима, Брама се понекад посматра као облик (сагуна) иначе безобличног (ниргуна) Брахмана, ултиматне метафизичке стварности у ведантском хиндуизму.[3][9]
Брахма се обично приказује као брадат човек црвене или златне боје, са четири главе и руку. Његове четири главе представљају четири Веде и усмерене су на четири кардинална правца. Он седи на лотосу и његова вахана (брдо) је хамса (лабуд, гуска или ждрал). Према светим списима, Брахма је створио своју децу из свог ума и зато се они називају Манаспутра.[13][14]
У савременом хиндуизму, Брама није популаран народном богослужењу и има знатно мањи значај од друга два члана Тримуртија. Брама је поштован у древним текстовима, али ретко обожаван као примарно божанство у Индији, због одсуства било које значајне секте посвећене његовом поштовању.[15] У Индији постоји веома мало храмова посвећених њему, а најпознатији је Храм Брахма, Пушкар у Раџастану.[16] Неки Брахма храмови налазе се изван Индије, као што је Ераван светилиште у Бангкоку.[17]
Порекло и значење
уредиПорекло израза brahmā је неизвесно, делом зато што се у ведској литератури налази неколико сродних речи, као што су брахман за 'ултиматну стварност' и brāhmaṇa за 'свештеник'. Разлика између духовног концепта брамана и божанства Брахме је у томе што је први апстрактни метафизички концепт без пола у хиндуизму[18] док је други један од многих мушких богова у хиндуистичкој традицији.[19] Духовни концепт брамана је прилично стар и неки научници сугеришу да се божанство Брахма можда појавило као персонификација и видљива икона безличног универзалног принципа брамана.[20] Постојање посебног божанства по имену Брахма се помиње у касним ведским текстовима.[20]
Граматички, именска основа brahma- има два различита облика: именицу средњег рода bráhman, чији је номинативни облик једнине brahma (ब्रह्म); и именица мушког рода brahmán, чији је облик номинатива једнине brahmā (ब्रह्मा). Бивши, средњи облик има уопштено и апстрактно значење,[21] док се други, мушки облик, користи као властито име божанства Брахме.
Ведска књижевност
уреди
Једно од најранијих помена Брахме са Вишнуом и Шивом налази се у петој Прапатаки (лекција) Мајтрајанија Упанишаде, која је вероватно састављена око касног 1. миленијума пре нове ере. Брахма се прво дискутована у стиху 5,1, који се такође назива Кутсајана химна, а затим је објашњен у стиху 5,2.[24]
У пантеистичкој Кутсајана химни,[24] Упанишада тврди да је нечија душа Браман, и да је ова ултиматна реалност, космичка универзала или Бог унутар сваког живог бића. Оно изједначава атман (душу, ја) у себи да буде Брама и разне алтернативне манифестације Брахмана, на следећи начин: „Ти си Брама, ти си Вишну, ти си Рудра (Шива), ти си Агни, Варуна, Вају, Индра, ти уметност све."[24]
У стиху (5,2), Брахма, Вишну и Шива су мапирани у теорију Гуне, то јест, квалитета, психе и урођене склоности које текст описује да се могу се наћи у свим живим бићима.[25][26] Ово поглавље Мајтри Упанишаде тврди да је универзум настао из таме (тамас), прво као страст коју карактерише урођени квалитет (раџас), која се затим рафинира и диференцира у чистоћу и доброту (сатва).[24][25] Од ова три квалитета, рајас се затим пресликава на Брахму.[27]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 169. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ White 2006, стр. 4, 29
- ^ а б Jan Gonda (1969), „The Hindu Trinity”. JSTOR 40457085., Anthropos, Bd 63/64, H 1/2, pages 212-226
- ^ Jan Gonda (1969), „The Hindu Trinity”. JSTOR 40457085., Anthropos, Bd 63/64, H 1/2, pages 218-219
- ^ N.A (1960). THE VAYU PURANA PART. 1. MOTILAL BANARSIDASS PUBLISHERS PVT. LTD, DELHI. стр. 174 (26.31).
- ^ Coulter & Turner 2013, стр. 240, Quote: "Brahma, a creator god, received the basics of his mythological history from Purusha. During the Brahmanic period, the Hindu Trimurti was represented by Brahma with his attribute of creation, Shiva with his attribute of destruction and Vishnu with his attribute of preservation."
- ^ Sullivan, Bruce (1999). Seer of the Fifth Veda: Kr̥ṣṇa Dvaipāyana Vyāsa in the Mahābhārata. Motilal Banarsidass. стр. 85—86. ISBN 978-8120816763.
- ^ Holdrege, Barbara (2012). Veda and Torah: Transcending the Textuality of Scripture. State University of New York Press. стр. 88—89. ISBN 978-1438406954.
- ^ а б Leeming, David (2009). Creation Myths of the World (2nd изд.). стр. 146. ISBN 978-1598841749.;
Leeming, David (2005). The Oxford Companion to World Mythology. Oxford University Press. стр. 54. ISBN 978-0195156690. Quote: "Especially in the Vedanta Hindu Philosophy, Brahman is the Absolute. In the Upanishads, Brahman becomes the eternal first cause, present everywhere and nowhere, always and never. Brahman can be incarnated in Brahma, in Vishnu, in Shiva. To put it another way, everything that is, owes its existence to Brahman. In this sense, Hinduism is ultimately monotheistic or monistic, all gods being aspects of Brahman"; Also see pages 183-184, Quote: "Prajapati, himself the source of creator god Brahma – in a sense, a personification of Brahman (...) Moksha, the connection between the transcendental absolute Brahman and the inner absolute Atman." - ^ Dalal 2010, стр. 78–79
- ^ Achuthananda 1994, стр. 205–206
- ^ Pattanaik, Devdutt (септембар 2000). The Goddess in India: The Five Faces of the Eternal Feminine (на језику: енглески). Inner Traditions / Bear & Co. ISBN 978-0-89281-807-5.
- ^ Dalal, Roshen (2014). The Religions of India: A Concise Guide to Nine Major Faiths (на језику: енглески). Penguin UK. ISBN 9788184753967.
- ^ Coulter, Charles; Turner, Patricia (2000). Encyclopedia of Ancient Deities. Routledge. стр. 258. ISBN 978-0786403172. Quote: "When Brahma is acknowledged as the supreme god, it was said that Kama sprang from his heart."
- ^ Morris, Brian (2005). Religion and Anthropology: A Critical Introduction. Cambridge University Press. стр. 123. ISBN 978-0521852418.
- ^ Charkravarti, SS (2001). Hinduism, a Way of Life. Motilal Banarsidass. стр. 15. ISBN 978-8120808997.
- ^ London, Ellen (2008). Thailand Condensed: 2,000 Years of History & Culture. Marshall Cavendish. стр. 74. ISBN 978-9812615206.
- ^ Lochtefeld 2001, стр. 122
- ^ Lochtefeld, James (2001). Brahma, The Illustrated Encyclopedia of Hinduism. 1: A–M. Rosen Publishing. стр. 119. ISBN 978-0823931798.
- ^ а б Sullivan, Bruce (1999). Seer of the Fifth Veda. Motilal Banarsidass. стр. 82—83. ISBN 978-8120816763.
- ^ Gopal, Madan (1990). K.S. Gautam, ур. India through the ages. Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. стр. 79.
- ^ "The Bimaran Reliquary, a Gandharan work, which is now housed in the British Museum, London, is of great historical and iconographic significance. It shows Buddha in the centre, attended by Brahma to his right and Indra to the left." in Banerjee, Priyatosh (2001). Central Asian art: new revelations from Xinjiang (на језику: енглески). Abha Prakashan. стр. 48. ISBN 9788185704241.
- ^ "Standing Buddha in the arched compartment, flanked by figures of Brahma and Indra standing in similar compartments, detail of the side of Bimaran gold casket" in Agrawala, Prithvi Kumar (1977). Early Indian Bronzes (на језику: енглески). Prithvi Prakashan. стр. 152.
- ^ а б в г Hume, Robert Ernest (1921), The Thirteen Principal Upanishads, Oxford University Press, стр. 422—424
- ^ а б Max Muller, The Upanishads, Part 2, Maitrayana-Brahmana Upanishad, Oxford University Press, pages 303-304
- ^ Gonda, Jan (1968). The Hindu Trinity, Anthropos. 63. стр. 215—219.
- ^ Deussen, Paul. Sixty Upanishads of the Veda. 1. Motilal Banarsidass. стр. 344—346. ISBN 978-8120814684.
Литература
уреди- Coulter, Charles Russell; Turner, Patricia (2013). Encyclopedia of Ancient Deities. Routledge. стр. 240. ISBN 978-1-135-96397-2.
- N.A (1960). THE VAYU PURANA PART. 1. MOTILAL BANARSIDASS PUBLISHERS PVT. LTD, DELHI. стр. 174 (26.31).
- White, David (2006). Kiss of the Yogini. University of Chicago Press. стр. 4, 29. ISBN 978-0226894843.
- Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 169. ISBN 86-331-2075-5.
- König, F. - Waldenfels, H.: Lexikon náboženství, 1994, s. 174 an.
- Gilles Chuyen (2004). Who is a Brahmin? The politics of identity in India. ISBN 978-81-7304-603-2.; Manohar Publ., New Delhi. .
- Surendranath N. Dasgupta (1998). Indische Mystik. ISBN 978-3-927837-64-5. („Hindu mysticism“); Adyar Verlag, Satteldorf. .
- Bhaktisiddhanta Sarasvati, Goswami, (trans.), Sri Brahma-Samhita, with commentary by Srila Jiva Goswami, Sri Gaudiya Math 1932, reprint The Bhaktivedanta Book Trust, Los Angeles, 1985.
- Matsubara, Mitsunori, Pancaratra Samhitas and Early Vaisnava Theology, Motilal Banarsidass, New Delhi, 1994.
- Narayana, Bhaktivedanta, Swami, (trans.), Sri Brahma Samhita, Fifth Chapter, with the full commentary by Srila Jiva Goswami, Gaudiya Vedanta Publications, Vrindavana UP, 2003.
- Otto Schrader, F., Introduction to the Pañcarātra and the Ahirbudhnya Saṁhitā, Adyar Library, Madras 1916. Second edition 1973.
- Sagar, B.A., Tridandi Bhiksu, (trans.), Śrī Brahma Saṁhitā, Quintessence of Reality the Beautiful, with the commentary by Srila Bhaktivinoda Thakur, Sri Chaitanya Saraswat Math, Nabadwip 1992.
- Harvey, Peter (2013). An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85942-4.
- Krishan, Yuvraj (1996). The Buddha Image: Its Origin and Development. Bharatiya Vidya Bhavan. ISBN 978-81-215-0565-9.
- Robert E. Buswell Jr; Donald S. Lopez Jr. (2013). The Princeton Dictionary of Buddhism. Princeton University Press. стр. 142, Article on brahmaloka. ISBN 978-1-4008-4805-8.
- Jayatilleke, KN (1998). Early Buddhist Theory of Knowledge. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0619-1.
- Thrower, James (1980). The Alternative Tradition: Religion and the Rejection of Religion in the Ancient World. Walter de Gruyter. ISBN 978-90-279-7997-1.
- Antonio T. de Nicolás (2003). Meditations Through the Rig Veda: Four-Dimensional Man. iUniverse. стр. 68—70. ISBN 978-0-595-26925-9.
- Thrower, James (1980). The Alternative Tradition: Religion and the Rejection of Religion in the Ancient World. Walter de Gruyter. стр. 35—46. ISBN 978-90-279-7997-1.
Спољашње везе
уреди
- Brahma at Encyclopædia Britannica
- Hinduism - Brahma And The Trimurti
- Hindu Brahma in Thai Literature - Maneepin Phromsuthirak Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2022)
- „Ayacana Sutta: The Request”. www.accesstoinsight.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-08.