Бошко Ђуровски
Бошко Ђуровски (мкд. Бошко Ѓуровски; рођен 28. децембра, 1961. у Жилчу код Тетова) је бивши југословенски и македонски фудбалер, а данашњи фудбалски тренер. Старији је брат Милка Ђуровског, и стриц Марија Ђуровског и Марка Ђуровског.
| Бошко Ђуровски | |||
|---|---|---|---|
 Бошко Ђуровски 12. маја 2020. | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Бошко Ђуровски | ||
| Датум рођења | 28. децембар 1961. | ||
| Место рођења | Жилче[1], ФНРЈ | ||
| Висина | 1,78 m | ||
| Позиција | задњи везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Тетекс | |||
| 1976—1978 | Црвена звезда | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1978—1989 1989—1995 |
Црвена звезда Сервет |
237 163 |
(41) (9) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1982—1989 1994—1995 |
Југославија Македонија |
4 7 |
(0) (3) |
| Тренерска каријера | |||
| 1998—2001 1999 2001—2002 2002 2002—2003 2006—2007 2007 2008—2013 2013—2015 2016 2017 2018 2021 |
Сервет (помоћник) Сервет Црвена звезда (помоћник) Раднички Обреновац Рад Црвена звезда (помоћник) Црвена звезда Нагоја (помоћник) Македонија Нагоја Црвена звезда Кјото Санга Графичар | ||
Играчка каријера
уредиФудбалом је почео да се бави још као пионир у ФК Тетекс, одакле је као омладинац са непуних четрнаест година отишао у београдску Црвену звезду. За први тим Звезде дебитовао је 1978. године, са седамнаест година, где је остао пуних девет сезона, до 1989. године. За Црвену звезду је одиграо 509 утакмица и постигао 103 гола.[2] Интернационалац је постао 1989. када је из Звезде прешао у швајцарски Сервет у којем је остао све до 1995. године где је завршио своју фудбалску каријеру. Са „Серветом“ је постао првак Швајцарске и као играч и као тренер.
За репрезентацију Југославије одиграо је 4 утакмице. У дресу омладинске репрезентације одиграо је 25 мечева, а у младој и олимпијској 20. Играо је и за репрезентацију Македоније - 8 утакмица и дао 3 гола. Носио је дрес селекције света 1989. на опроштају легендарног Зика.[2]
Тренерска каријера
уредиТренерским послом је почео да се бави у Швајцарској, као помоћни тренер у Сервету,[3] а исти посао је затим обављао у Црвеној звезди од 2001. године.[4] Самостално је водио Раднички Обреновац, Рад, Срем из Сремске Митровице, ПСК Панчево и Раднички Ниш. Освојио је шампионску титулу са швајцарским Серветом (1999), 2002. године је увео Раднички из Обреновца у Прву лигу Југославије. Као помоћни тренер у стручном штабу Зорана Филиповића има освојен Куп СР Југославије 2002. године са Црвеном звездом.
У марту 2007. преузима функцију шефа стручног штаба Црвене звезде, након оставке Душана Бајевића – за време утакмице са новосадском Војводином (0:3). и са „црвено-белима“ осваја „дуплу круну“ - прву титулу првака Србије (2006/07), и Куп Србије 2006/07.[2] Након тога добија отказ због лоших игара у Европи и заједно са тадашњим председником Драганом Стојковићем одлази у Јапан, где постаје помоћни тренер у екипи Нагоје. Као асистент Драгана Пиксија Стојковића освојио је јапанску Џеј лигу (2010) и Суперкуп Јапана (2011).
У новембру 2013. Ђуровски је постављен за селектора фудбалске репрезентације Македоније. На тој позицији се задржао до априла 2015. када је отпуштен због слабих резултата.[5] Током 2016. био је поново у Нагоји, али овога пута као главни тренер. У мају 2017. по други пут је постављен за тренера Црвене звезде, овога пута као привремено решење до краја сезоне 2016/17.[6]
Приватни живот
уредиБошко Ђуровски је истакао да је из српске породице из Старе Србије (данашња Северна Македонија). Његово презиме с очеве стране је било Стојановић, а с мајчине Петровић. Међутим, под комунистичком диктатуром Јосипа Броза у ФНРЈ одмах после Другога светског рата, они су морали да промене презиме. Оно је добијено по најстаријем живом члану породице Ђуру Стојановићу (Бошковом прадеди).[7] Бошко Ђуровски је истакао:
„Тито и његови сарадници вршили су притисак на народ да се узима презиме по неком претку и да се додаје -ски на крај, уместо -ић... Тата је рођен у Београду, али је почетком Другог светског рата прешао у данашњу Македонију. Само је стриц остао у Београду. Мој деда Никола био је херој из Првог светског рата, рођен је 1892. Човек који је прешао голготу са српском војском. Нажалост, ја као дете нисам много запиткивао о томе, а у то време се о Првом светском рату више ћутало него причало. Жао ми је што не знам више појединости о томе.”[7]
Године 2020. одлучио је да се укључи у политику тврдећи да жели да се бори за аграрна права, заштиту животне средине и развој спорта у Србији.[8] Добио је тринаесто место на изборној листи Здраве Србије и Боље Србије на изборима за народне посланике Србије 2020. године,[9] али листа није прешла цензус.
Референце
уреди- ^ „ЗБОГ ТИТА МЕЊАЛИ ПРЕЗИМЕ: Вршени притисци, додали смо "ски"”. novosti.rs.
- ^ а б в „FK Crvena zvezda - Staffs”. FC Crvena Zvezda. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Zvono za povratak”. glas-javnosti.rs. Приступљено 16. 2. 2001.[мртва веза]
- ^ „Crvena zvezda kompletirala stručni štab”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2021. г. Приступљено 07. 10. 2021.
- ^ „Ђуровском отказ и - 21.000 евра”. mondo.rs.
- ^ „Ђуровски преузео црвено-беле: Уговор нисам потписао, Звезда ме је звала и то је довољно!”. blic.rs.
- ^ а б d.o.o, Promotim. „Ispovijest legende Crvene zvezde: Zbog Tita je moja porodica promenila prezime!”. www.frontal.ba (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-21.
- ^ Ekipa „Blica“. „SA FUDBALSKOG TERENA U POLITIČKU ARENU Boško Đurovski: Često ni u fudbalu nema fer-pleja”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-07.
- ^ „Ko je sve na listi Milana Stamatovića i Dragana Jovanovića za poslanike?”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-07.
Спољашње везе
уреди- Бошко Ђуровски на сајту reprezentacija.rs
- Профил на сајту ФК Црвена звезда
