Босиљка Пушић

Босиљка Пушић
Босиљка Пушић
	Пушић 2013. године
Лични подаци
Датум рођења	2. мај 1936.
Место рођења	Ћуприја, Краљевина Југославија
Датум смрти	23. октобар 2023. (87 год.)
Место смрти	Херцег Нови, Црна Гора
Породица
Деца	Андрија и Антоније Пушић
Награде	Змајева почасна награда

Босиљка Пушић (Ћуприја, 2. мај 1936 — Херцег Нови, 23. октобар 2023^[1]) била је српска и црногорска књижевница.^[2]

Биографија

Босиљка Пушић рођена је 1936. године у Ћуприји. Основну школу и гимназију завршила је у Светозареву, а Филозофски факултет (Одсек за југословенску и светску књижевност) у Београду.^[2] Удајом прелази у Херцег-Нови 1958. године. У тамошњој средњој школи налази и запослење као професор српскохрватског језика и југословенске књижевности где је радила двадесет шест година.

По одласку у пензију почела је да слика. Имала је петнаест самосталних и тридесетак групних изложби. Учествовала је на више сликарских колонија.

Из брака са Илијом Пушићем има два сина, Андрију (познат као Дигитал Мандрак^[3]) и Антонија (познатијег као Рамбо Амадеус).

Писањем је почела да се бави 1970. године, када објављује своју прву књигу песама и прозне текстове по часописима. Добила је неколико књижевних награда.

Живeла је и радила у Херцег-Новом.^[4]

Дела

Поезија

Крила исте птице (1970)
Привид игре (1972)
Пелин у реверу (1976)
Друга вода (1980)
Руком према сну (1980)
Добошари на тргу (1985)
Свођење речи (1989)
Пепео и крик (2000)

Збирке приповедака

Кавез (1981)
Отапање (1994)
Излет у Жањице (2000)

Романи

Отварање лутке (1985)
Како преживети брак (2002, 2003)
Наранча и нож (2002)
Наранчин цват (2004)
Књига о Војину (2008)
Наранче под шлемом - трилогија (2008)
Стимадур (2011)
Испод жижуле (2012)
Тондо (2013)
Балада о Итани (2016)

Књиге за децу

Кога боли уво како ја растем (2000)
Херцегновске чаролије (2000)
Ружичасти делфин (2001).
Жабилијада (2003).
Доживљаји магарчића Магића (2004).
Кобајагична путовања (2006).
Плавојко(2000)
Ко те шиша (2010)
Краљ који је појео и себе (2012)^[5]

Награде и номинације

Просветин преглед (1973) - прва награда за причу Кавез
Змајева почасна награда (2003)
„Живојин Павловић“ (2004) за књигу хумористичких прича Како преживети брак
Конкурс недељника “Нови пут“ (2005) – друга награда за причу Краљ који је појео сам себе
Мирослављево јеванђеље (2009) – трилогија Наранче под шлемом је ушла у најужи избор
Златно перо (2009) – роман Књига о Војину је ушла у најужи избор

Референце

^ „Preminula književnica Bosiljka Pušić”. CDM (на језику: српски). Приступљено 2023-10-23.
^ ^а ^б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 676.
^ „Andrija Pušić”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-01.
^ „Bosiljka Pušić”. montenegrina.net. Приступљено 22. 11. 2018.
^ „Bosiljka Pušić, biografija”. aleksandrazikic.wordpress.com. Приступљено 22. 11. 2018.

[1] „Preminula književnica Bosiljka Pušić”. CDM (на језику: српски). Приступљено 2023-10-23.

[лексикон-2] а ^б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 676.

[3] „Andrija Pušić”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-01.

[4] „Bosiljka Pušić”. montenegrina.net. Приступљено 22. 11. 2018.

[5] „Bosiljka Pušić, biografija”. aleksandrazikic.wordpress.com. Приступљено 22. 11. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]