Борча

Борча
Борча;
	Поглед на Борчу из ваздуха
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Палилула (Београд)
Становништво
— 2022.	51.862
Географске карактеристике
Координате	44° 52′ 41″ С; 20° 27′ 28″ И / 44.878192° С; 20.457745° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Борча Борча на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11211
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Борча је урбано градско насеље у Београду, које се налази на територији градске општине Палилула. Према попису из 2022. има 51.862 становника (према попису из 2011. било је 46.086 становника).^[1]. Линије градског превоза које саобраћају кроз Борчу су 85 (Баново брдо — Борча 3), 95 (Нови Београд /Блок 45/ — Борча 3), 96 (Железничка станица Панчевачки мост — Борча 3), 104 (Омладински стадион — Црвенка) 105 (Омладински стадион — Овча) и 105Л (Земун /Бачка/ — Овча).

Историја

Рана историја

Најранији археолошки остаци у близини модерног насеља Борче су из бронзаног и гвозденог доба, али медаљони, фигурине и ковани новац из 3. или 4. века пре нове ере су такође пронађени. Због мочварног подручје, није много сачувано, али су пронађени остаци који потврђују присуство Јазига, Сармата и Римљана.

Краљевина Угарска и Османско царство

Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је током друге половине септембра 1427. године логоровао у Борчи, што уједно представља и најстарији до сада познати помен насеља.^[2] Борча се спомиње под именом Barcsa (или Bercse). Насеље је припадало Краљевини Угарској, мада је могуће да његово име има словенске корене (име Barcsa вероватно потиче од словенске речи „бара"), што указује положај насеља у мочварним подручју Панчевачког рита). Године 1537. насеље су заузели Турци и укључили га у Смедеревски санџак и дали му статус вакуфа. Већ 1567. Борча је претежно насељена Србима. За време аустријско-турских ратова, Борча је постала центар турске пограничне зоне и била је добро утврђена после Карловачког мира, али су је Аустријанци ипак освојили 1717, а Пожаревачким миром 1718. званично је предата Хабзбуршкој монархији.

Овде се налази Основна школа Стеван Сремац у Борчи.

Хабзбуршка монархија

Након Београдског мира 1739. Хабзбуршка монархија је била у обавези да сруши утврђења, али је због избијања куге 1743. читаво село Борча спаљено до темеља. Ново насеље је настало око куле Стара Борча (Alt Borcsa) 1794. које је постала центар општине као део Банатске крајине, дела хабсбуршке Војне крајине. Када је 1797. године пописан православни клир у Старој Борчи је био један свештеник. Ту је у парохијској филијали служио поп Стефан Берић (рукоп. 1797) који се служио српским и румунским језиком.^[3]

Године 1848-1849, Борча је припадала Српској Војводини, српској аутономној области у оквиру Хабсбуршке монархије, али је 1849. године опет стављена под управу Војне крајине. Након трансформације у Хабсбуршке монархије у Аустроугарску 1867. године и укидања Војне крајине 27. јуна 1873. године. Борча је постала део угарске половине монархије, као део Панчевачког дистрикта Торонталске жупаније са седиштем у данашњем Зрењанину. У пролеће 1888. године високе воде Дунава су поплавиле место. Страдале су многе куће а сви становници се иселили, пре свега у Панчево.^[4] Борчу је накратко заузела српска војска у Првом светском рату (од 6. септембра до 14. октобра 1914).

Југославија и Србија

Како је Панчевачки рит био плавно земљиште, за време изузетно високог водостаја Дунава (нарочито 1826, 1888. и 1924), цела област и насеља су потпуно потопљена, што је претворило мочвару у велико језеро. Забележено је да су током поплаве 1924. спасилачки бродови морали да маневришу између телефонских стубова, а да су мртви сахрањивани из чамаца. У периоду 1929-1933. изграђен је 89 километара дуг насип која штити од даљег плављења Борче. У исто време, саграђени су друм и железничка пруга који повезују Борчу са Београдом. су такође градили.

Након слома Аустроугарске 1918, Борча је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (будуће Краљевине Југославије), пошто је српска војска ушла у насеље 9. новембра 1918. Од 1918. до 1922. Борча је била део Банатске области, од 1922. до 1929. део Београдске области, а од 1929. до 1941. део управе града Београда (Панчевачки округ). Између 1941. и 1944. Борчу је окупирала немачка војска и укључила ју је у аутономни регион Банат под немачком управом.

Године 1949. општина је распуштена, а цео простор од Панчевачког рита постао је Девети рејон Београда. Борча је поново добила своју општину 30. маја 1952, али је 1955. са општинама Овча, Крњача и Падинска Скела спојена у општину Крњача. Ова општина је касније припојена београдској општини Палилула 1965.

Демографија

У насељу Борча живи 27685 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (35,9 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 11668 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	3.532
1953.	3.384
1961.	4.330
1971.	9.487
1981.	18.549
1991.	26.895	26.090
2002.	35.150	35.909
2011.	46.086
2022.	51.862

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	30.479	86,71%
Роми	1.296	3,68%
Југословени	474	1,34%
Горанци	464	1,32%
Црногорци	355	1,00%
Муслимани	271	0,77%
Македонци	240	0,68%
Хрвати	232	0,66%
Мађари	98	0,27%
Албанци	87	0,24%
Бугари	43	0,12%
Бошњаци	40	0,11%
Руси	25	0,07%
Немци	21	0,05%
Словенци	19	0,05%
Словаци	18	0,05%
Румуни	18	0,05%
Украјинци	10	0,02%
Чеси	5	0,01%
Русини	1	0,00%
Власи	1	0,00%
непознато	310	0,88%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	87	70
80+	98	198
75—79	182	333
70—74	408	557
65—69	732	872
60—64	1.006	929
55—59	999	993
50—54	1.276	1.530
45—49	1.402	1.540
40—44	1.243	1.341
35—39	1.286	1.295
30—34	1.354	1.346
25—29	1.404	1.477
20—24	1.362	1.282
15—19	1.259	1.209
10—14	1.085	1.076
5—9	1.062	1.039
0—4	957	861
Просек :	35,9	37,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	742	902	1.200	2.729	5.808	8.152	11.668

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	2.047	2.562	2.536	3.067	910	374	115	35	14	8	3,01

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	14.098	4.492	8.738	435	382	51
Женски	14.972	3.595	8.811	1.744	788	34
УКУПНО	29.070	8.087	17.549	2.179	1.170	85

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	7.094	521	9	5	1.660
Женски	5.574	256	0	2	1.073
УКУПНО	12.668	777	9	7	2.733
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	155	765	1.202	210	920
Женски	30	156	1.231	277	290
УКУПНО	185	921	2.433	487	1.210
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	66	320	313	134	166
Женски	144	338	230	380	782
УКУПНО	210	658	543	514	948
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	409	1	3	235
Женски	276	8	3	98
УКУПНО	685	9	6	333

Познате личности

Николина Молдован, српска кајакашица
Оливера Молдован, српска кајакашица
Саша Здјелар, српски фудбалер
Владимир Коларић, српски прозни и драмски писац, теоретичар уметности и културе и преводилац