Борис Бакрач

борис бакрач
борис бакрач
	Борис Бакрач
Лични подаци
Датум рођења	25. март 1912.
Место рођења	Славонска Пожега, Аустроугарска
Датум смрти	29. новембар 1989. (77 год.)
Место смрти	Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Професија	грађевински инжењер
Деловање
Члан КПЈ од	априла 1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
председник ; Југословенског олимпијског комитета
Период	1952 – 1960.
Претходник	Густав Влахов
Наследник	Милијан Неоричић
Одликовања

Борис Бакрач (Славонска Пожега, 25. март 1912 — Загреб, 29. новембар 1989), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.

Биографија

Рођен је 25. марта 1912. године у Славонској Пожеги. Гимназију је завршио у Загребу, где је године 1936. завршио и Технички факултет. Још за време студија био је припадник револуционарног омладинског покрета. После студија је радио као инжењер у приватним грађевинским предузећима.

У Народноослободилачки покрет ступио је 1941. године. Од 1941. до 1943. године, деловао је као илегални политички радник у Загребу. Априла 1942. године, постао је члан Комунистичке партије Југославије. У рату је обављао разне дужности:

члан Месног комитета КПХ за Загреб до септембра 1943. године
партијски радник на ослобођеној територији
опуномоћеник Главног штаба НОВ Хрватске за размену заробљеника с Немцима од 1944. до 1945. године

После рата, вршио је више одговорних државних и политичких функција:

помоћник министра грађевина Владе Хрватске од 1945. до 1947. године
министар грађевина Владе Хрватске од 1947. до 1951. године
директор Инжењерско-пројектантног завода у Загребу од 1952. до 1958. године
председник Југословенског олимпијског комитета од 1952. до 1960. године
члан Извршнопг већа Сабора СР Хрватске од 1958. до 1963. године
посланик у Сабору СР Хрватске
народни посланик Већа произвођача Скупштине Југославије за срез Загреб
члан Среског комитета СК у Загребу
директор Пројектантског завода у Загребу
председник Савеза спортова Хрватске
председник Савета за комуналне послове Градског Народног одбора у Загребу
председник Републичког већа Сабора
потпредседник Извршног већа Сабора
председник Савезне грађевинске коморе
представник Југославије у Међународном олимпијском комитету од 1960. до 1987.
председник Савеза Свеучилишта у Загребу
председник Фудбалског савеза Хрватске од 1952 до 1962.

За члана Централног комитета СКХ први пут је биран на Трећем конгресу, а затим поново биран на Четвртом, Петом и Шестом конгресу СКХ. Био је и члан Извршног комитета ЦК СКХ, члан Председништва СР Хрватске и члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске.

Умро је 29. новембра 1989. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена заслуга за народа са златном звездом, Ордена за храброст, Ордена братства и јединства са сребрним венцем и више осталих југословенских одликовања.

Литература

Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
Олимпијски вековник, 100 година Олимпијског комитета Србије Београд 2100. том 2, стр. 979.
Борис Бакрач: Био сам први партизан у Загребу - три дана прије ослобођења (1973),