Бомбардовање Сурдулице 1999.

Бомбардовање Сурдулице 1999. се догодило у току НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. У току НАТО бомбардовања, сам град Сурдулица је бомбардован у три наврата а околина више од десет пута. Од последица ових напада погинуло је 50 цивила а 204 је повређено.^[1] Уништена је или оштећена чак четвртина стамбених објеката у граду.^[2] Сурдулица је имала највише цивилних жртава у НАТО бомбардовању у односу на укупан број становника.^[2]^[3]

Хронологија напада

21. април

НАТО је бомбардовао избегличко насеље у Сурдулици у коме су биле смештене српске избеглице из Републике Српске Крајине. Тада је погинуло 10 цивила, од којих шесторо деце. Рањено је 16 цивила.^[1]

27. април

НАТО авијација је око поднева бомбардовала густо насељени део Сурдулице, насеље Чубрине ливаде, недалеко од центра града. У овом нападу НАТО авијација испалила више од десет пројектила. Осим овог дела града, бомбардовано је и насеље Пискавица у источном делу града. У овом нападу погинуло је 20 цивила, међу којима и 12 деце.^[1] Повређено је више од 100 цивила, а срушено је или оштећено преко 500 кућа.^[1] Змај Јовина улица је од последица бомбардовања потпуно разрована а на раскрсници је петнаестак кућа тешко оштећено, а неколико до темеља порушено. Највећа разарања су била у комплексу породичних зграда у тој улици. Највише погинулих било је у кући породице Милић, у којој је погинуло 15 људи: шесточлана породица Милић и девет њихових комшија. Сви су се у тренутку бомбардовања налазили у подруму куће, у коме су безуспешно покушали да се спасу од НАТО бомби.^[4]

31. мај

НАТО авијација је у току ноћи бомбардовала геронтолошки центар, санаторијум за плућне болести и павиљон у коме су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Тада је убијено 20 цивила а 88 повређено.^[1]

Реакције

Након највећег ваздушног напада на Сурдулицу, 27. априла, у коме је погинуло 20 цивила, портпарол НАТО-а Џејмс Шеј изјавио да је реч о „једној бомби која је промашила циљ“, али га је демантовао извештач америчке ТВ мреже Си-Ен-Ен, који је, на основу оног што је видео на лицу места, рекао: "Нема никакве сумње, потпуно сам уверен на основу онога што видим да је овде пало више од једне бомбе“.^[1]

Поводом овог стравичног напада, италијански дневник „Манифесто” изашао је 29. априла 1999. године са потпуно белом насловном страном у знак протеста због масакра који је починио НАТО у Сурдулици. На самом дну прве стране дневника написана је порука „Деца нас не гледају”.^[2]