Болеслав III Кривоусти

Болеслав III Пјаст (вероватно Плоцк, 20. август 1086 — вероватно Скаришев28. октобар 1138) је био велики војвода Пољске и један од најпознатијих пољских владара. Владао је од 1102. године до 1138. године.

Болеслав III Кривоусти
Болеслав III Кривоусти, рад Јана Матејка
Лични подаци
Пуно име	Болеслав III Пјаст
Датум рођења	(1086-08-20)20. август 1086.
Место рођења	вероватно Плоцк, Краљевство Пољска
Датум смрти	28. октобар 1138.(1138-10-28) (52 год.)
Место смрти	вероватно Скаришев, Краљевство Пољска
Гроб	Катедрала у Плоцку
Породица
Супружник	Збислава од Кијева, Саломеа од Берга
Потомство	Владислав II Изгнаник, Ричеза Пољска, Болеслав IV Коврџави, Мјешко III Стари, Добронига од Пољске, Јудит од Пољске, Хенри од Сандомјежа, Агнес од Пољске, Казимир II Праведни
Родитељи	Владислав I Херман Јудита Бохемијска
Династија	Пјастови
Велики војвода Пољске
Период	1102—1138.
Претходник	Владислав I Херман
Наследник	Владислав II Изгнаник
Савладар	Збигњев Пјаст

Отац му је био Владислав I Пјаст, велики војвода, а мајка Јудита Бохемијска. Болеслав је имао одређену кривину у углу уста, али се трудио да усне држи правилно. Због те мане звали су га и Болеслав Кривоусти (пољ. Bolesław Krzywousty).

Борио се око престола с братом, ослањајући се на Кијевску Русију. чијом се принцезом Збиславом оженио 1103. године. До 1106. године свом брату Збигњеву и Бохемији је одузео Великопољску и Кујавију, па је 1107. године освојио и последњу братовљеву област, Мазовију, и прогласио се за великог војводу. После овога објавио је рат Светом римском царству и Бохемији и 1109. победио их је, а брата је ослепео.

Године 1114. умрла је Збислава, а он се следеће године оженио Саломејом фон Берг-Шелкинген. После овога он до 1122. године покрштава Померанију и онда објављује рат Светом римском царству. Болеслав је настојао очувати надбискупију Гњезно, а на самрти је државу поделио својим синовима, док је он наставио владати у Малопољској.

Болеслав као заробљеник у Бохемији

Године 1093. због не плаћеног данка из 1092. године бохемијски кнез Братислав II Пшемисл је извршио инвазију на Шлеску. После ове прве инвазије он је нападао Шлеску још неколико пута и опљачкао градове: Ручен, Глогов и Немчу, где је извршио прави масакр. После овога он некако скупља 60.000 финог злата и сребра и плаћа Братиславу данак, пошто се међу заробљенима, када је Братислав освојио Клоцк, нашао и сам Болеслав.

Тада је пољски палатин Сецех упао у Моравију, да би ослободио дечака, али га није ослободио; ипак се вратио са богатим пленом и мноштвом заробљеника, а овај упад је прошао без борбе.

Када је платио не плаћени данак Владислав се заклео на лојалност Братиславу, који му је вратио Болеслава.

Војна каријера

Исте године Владисав је послао Сецеха са Болелавом, да би ослободили Владислављевог синовца Мјешка, али су били поражени и Сецех је заробљен, док је Болеслав некако успео да побегне.

Године 1094. Болеслава је отац, Владислав Херман, послао на север у рат против града Мјендзижеча, који је после жестоке битке и неколико дана опсаде спаљен и освојен.

Вероватно 1. маја 1097. одржан је сабор у Гњезну, на коме је одлучено да се сачува та надбискупија и на коме је одлучено да се одржи Крсташки рат против Помераније, на чијем челу су били Болеслав и његов брат Збигњев, али су они побегли из војске и вратили се у Краков да од оца траже поједине области у држави, али Владислав је само Збигњеву дао територије и то му је дао Шлеску, можда Малопољску и Лубус, али без града Кракова.

Померанијанци су 1100. или 1101. године опсели Санток и ниједан племић се није усудио да крене на њих. Померанијанци су потом опљачкали Санток. Болеслав је по жељи свог оца кренуо на њих и однео победу.

Пошто је Болеслав, према тадашњим мерилима, 1101. године постао пунолетан, и пошто је био изузетно способан, отац га је 15. августа, у Плоцку, прогласио за витеза, поводом чега је одржано велико славље.

Лета 1101. године мноштво Кумана су се окупили да нападну Пољску. Они су се поделили у три групе, које су ускоро плепловиле Вислу. Пљачкали су по цео дан и у вечерњим сатима су кренули да се враћају на другу страну Висле, али их Болеслав пресрео, сузбио и сасвим разбио. Ова победа је дигла морал хришћанима у борби против незнабожаца.

Рат против Сецеха

1097. или 1101. године Владислав шаље Болеслава на границу са Бохемијом, да би сузбио очекивану бохемијску инвазију. Болеслав је стога послао извидницу на границу, да би видели да ли се стварно спрема инвазија, али за то време избија непријатељство између Сецеха и Болеслава, па се Болеслав повлачи у Вроцлав и зове у помоћ брата Збигњева против Сецеха. Браћа су сада склопили савез и побунили се против оца, који је одбијао да смени Сецеха. Пошто су добили подршку од племића, на сабору у Жерновјецу, Владислав је морао да смени Сецеха, који је одбијао да оде са те позиције.

Сецех се пред великом армијом племића склонио у град који је сам саградио. Овај град су ноћу освојили племићи, али Сецех није био у њему. Он се налазио у Чамцу на Висли, са којим је успео прећи на другу страну.

Племићи су потом одлучили да Болеслав одбије градове Сандомјеж и Краков, као и све важне замкове, и тако да постане велики војвода Пољске, а да Збигњев одбије Мазовију са градом Плоцком, који је и даље држао Сецех. Док је трајала опсада Владислав је тајно напустио логор и прешао на страну Сецеха, што је изазвало пропаст опсаде. Ову издају предвидео је само надбискуп, старац Мартин, ватрени хришћанин.

Болеслав и Збигњев су потом окупили великодостојнике из свог логора и поново опсели Плоцк и освојили га, али Владислав је остао на Сецеховој страни, али је оца са синовима на крају измирио надбискуп Мартин. Болеслав је сада оцу морао вратити Краков и Сандомјеж.

Дана 25. децембра 1099. године, Болеслав склапа савез са бохемијским кнезом Братиславом, кога је именовао за палатина. Братислав је сада примао плату од 100 гривна финог сребра, као и 10 таланта златника.

Владислав је на крају морао да попусти пред Болеславом и Збигњевом, који су га натерали да заплени сву Сецехову имовину. Сецех се пак иза тога вратио, али није враћен на своју стару позицију.

Породично стабло

16. Болеслав I Храбри

8. Мјешко II Ламберт

17. Емнилда од Лужица

4. Казимир I Обновитељ

18. Ецо, гроф Лотарингије

9. Ричеза од Лотарингије

19. Матилда од Немачке, грофица Лотарингије

2. Владислав I Херман

20. Свјатослав I Кијевски

10. Владимир I Велики

21. Малуша

5. Марија Доброњега

1. Болеслав III Кривоусти

24. Олдрих Пшемисл

12. Вратислав I Пшемисл

25. Bozena

6. Вратислав II

26. Хајнрих од Швајнфурта

13. Јудита од Швајнфурта

27. Gerberga

3. Јудита Бохемијска

28. Вазул

14. Андраш I

7. Аделаида од Угарске

30. Јарослав Мудри

15. Анастазија Јарославна

31. Ингегерд Олофсдотер