Википедија

Божидар Зечевић

српски филмолог, историчар филма, драматург, сценариста, филмски критичар, редитељ, професор

Божидар Зечевић (Београд, 2. јануар 1948) српски је филмолог, историчар филма, драматург, сценариста, филмски критичар, редитељ, професор анализе филма, оснивач и главни уредник филмског часописа Филмограф.[1]

Божидар Зечевић
Зечевић 2018. године
Лични подаци
Датум рођења(1948-01-02)2. јануар 1948. (76 год.)
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Научни рад
Пољеисторија филма
ИнституцијаАкадемија за позориште, филм, радио и телевизију
Познат поПисању на теме: Политички сукоби у Југославији између два рата
Југославија у рату 1941—1945.

Биографија

уреди

Његов отац Слободан Зечевић био је српски антрополог, стручњак за област српских обичаја, митологије и народних традиција.

Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (сада Факултет драмских уметности) у Београду са највишом оценом, као и специјалистичке филмске студије на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу и на Универзитету Њујорка, а последипломске у Центру за мир и развој Универзитета мира Уједињених нација у Београду.

Филмологијом антрополошко-структуралистичког усмерења бави се од 1966. године, од када је објавио бројне студије о филму уз земљи и иностранству и шест књига и монографија. Носилац награде „Златно перо за најбољу филмску критику" и „Златно перо за најбољу књигу о филму" Института за филм (за књигу Читање светла).

Био је управник Музеја Југословенске кинотеке. Члан је Европске филмске академије. Члан је Председништва Академије филмске уметности и науке Србије и председник њеног Одбора за филмологију и историју филма.

Носилац бројних признања, међу којима и Плакете Југословенске кинотеке за укупан допринос филму, награде Удружења филмских уметника Србије[2] за филмолошко истраживање и других.

Као филмски и телевизијски сценариста и редитељ остварио је преко сто документарних и играних филмских пројеката. Награђен Годишњом наградом Радио-телевизије Србије за најуспешнији пројекат сезоне (ТВ серија Југославија у рату 1941-1945) и Специјалном наградом жирија филмског фестивала „Златни витез" у Москви за дугометражни документарни филм „Истина о 27. марту".

Био је наставник за предмет теорија филма на Факултету драмских уметности у Београду и професор за предмет анализа филма на филмској школи „Дунав филма“. Уредник је у више листова, а оснивач је и уредник часописа Филмограф и Нови филмограф.

Драме Пивара, Селектор, 1918. и 1968. изведене су на сценама у Београду и Србији.[3] Добитник је Награде „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије за драму Пивара, а за 1918. награђен је Наградом “Јоаким Вујић ” за најбоље драмско дело на истоименом фестивалу професионалних позоришта Србије.

Члан је Управног одбора Удружења филмских уметника Србије[4] и Председништва Удружења драмских писаца Србије.

Живи и ради у Београду.

Дела

уреди

Драме

уреди
 
Душан Стојановић и Божидар Зечевић

Стручне књиге

уреди
  • Читање светла, „Просвета”, „YU филм данас” и „Прометеј”, Београд — Нови Сад, 1993.
  • Велимир Бата Живојиновић, Филмски сусрети, Фестивал глумачких остварења југословенског играног филма, Ниш, 1994.
  • Филмске новости 1944-2004. : монографија поводом шездесет година "Филмских новости" и организоване кинематографске делатности у Србији и Црној Гори, уредник Божидар Зечевић, Филмске новости, Београд, 2004.
  • Бикић студио, уводну студију написао Божидар Зечевић; књигу приредили Растко Ћирић, Мирослав Љ. Јелић, Милан Новаковић, Филмски центар Србије, Београд, 2013
  • Српска авангарда и филм 1920–1932., Удружење филмских уметника Србије, 2013.[5]
  • Затамњени екран, Catena Mundi[6]

Одабрана филмографија

уреди

Укључујући и телевизијске радове[7]

  • 1972. — сценариста и редитељ, Генерал од Лох Фајна, „Дунав филм“, Београд, документарни филм, 15 минута. Званична селекција Београдског фестивала кратког и документарног филма 1972.
  • 1988. — сценариста и наратор, Сремац из Холивуда, Телевизија Нови Сад, ТВ филм, 45 минута.
  • 1988. — сценариста и наратор, Херцег Нови на вашем длану, Радио–телевизија Србије), ТВ путопис (четири сата).
  • 1989. — сценариста, редитељ и наратор, Косовски бој у култури и традицији европских нација, две епизоде од 40 минута, дугометражна ТВ документарна мини серија, Радио–телевизија Србије.
  • 1990. — сценариста, редитељ и наратор, Савезник са камером, документарни филм, 45 минута, Радио–телевизија Србије.
  • 1990. — сценариста и наратор, Тристогодишњица Велике сеобе Срба, седмочасовни национални програм уживо са прославе из Сремских Карловаца, Радио–телевизија Србије.
  • 1990. — косценариста и наратор, Политички сукоби у Југославији између два рата, 7 једночасовних епизода, документарна ТВ серија, Радио–телевизија Србије.
  • 1990–1992. — косценариста и наратор, Југославија у рату 1941–1945, 27 једночасовних епизода, документарна ТВ серија, Радио–телевизија Србије. Годишња награда Радио–телевизије Србије „за најуспешнији телевизијски пројекат“, 1992.
  • 1991. — аутор и наратор, Откриће јерменског филма, једночасовни документарни ТВ филм, Телевизија Нови Сад.
  • 1991–1992. — сценариста и наратор, Александрија, престоница сећања, две једночасовне епизоде, документарна ТВ серија, Телевизија Нови Сад.
  • 1992. — сценариста и наратор, Копти: зора хришћанства, једночасовни документарни ТВ филм, Телевизија Нови Сад.
  • 1993. — сценариста и наратор Колевка Европе — Благотин, град добрих људи, три једночасовне епизоде, документарна ТВ серија, Радио–телевизија Србије.
  • 1994. — наратор и редитељ, Сто педесет година Народног музеја у Београду, једночасовни документарни ТВ филм, Радио–телевизија Србије.
  • 1995. — сценариста, Мали принц на језеру, анимирани филм (А2). Добитник „Златне медаље Београда“ за филмски сценарио, Београдски фестивал кратког и документарног филма.
  • 1995–2000. — аутор и водитељ, Септима, емисија уживо недељом после подне, Телевизија Политика. Награђена од НИП „Екран“ за најбољи филмски програм.
  • 1998. — сценариста, Британски гамбит, једночасовни телефилм, Радио–телевизија Србије, номинован за најбољи сценарио на Међународном ТВ Фестивалу у Врњачкој Бањи 1998.
  • 2003–2005. — сценариста и наратор, Век српског филма, девет получасовних епизода, документарна ТВ серија, Радио–телевизија Србије.
  • 2004. — сценариста, Београд памти, историја Београдског фестивала документарног филма, једночасовни документарни филм, Vitagraph, Београд Филм Фестивал; награђен Дипломом за посебан допринос, Београдски фестивал кратког и документарног филма
  • 2006. — сценариста, У пожару столећа, почеци војне кинематографије у Србији, једночасовни документарни филм, Vitagraph.
  • 2006. — сценариста, редитељ и наратор, Откриће душе — истина о 27. марту 1941, једночасовни документарни филм, апсолутни рекордер по броју гледалаца по појединачној емисији (2.000.000) на Телевизији „Пинк“, бивша Југославија. Посебна захвалност ЊКВ престолонаследника Александра од Србије и наступ на Краљевском двору Србије. Посебна награда жирија на Фестивалу „Златни витез“ у Москви „за изванредан телевизијски приступ документарној материји и потрази за историјском истином“, 2012.

Референце

уреди
  1. ^ Биографија уз драму Пивара[мртва веза], едиција „Савремена српска драма”, књ. 47, Удружење драмских писаца Србије
  2. ^ Награде и признања УФУС-а у 2013. години, вест и резиме књиге на сајту УФУС 2013.
  3. ^ Волк, Петар. „Зечевић, Божидар”, биографија и театрографија у лексикону Писци националног театра, Музеј позоришне уметности, Србије, 1995, стр. 447-448.
  4. ^ „Изборна Скупштина Удружења филмских уметника Србије”, вест на сајту УФУС, 2014.
  5. ^ „Српска авангарда и филм 1920–1932.”, вест и резиме књиге на сајту УФУС, 2014.
  6. ^ „Затамњени екран – Божидар Зечевић”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2024-01-13. 
  7. ^ Божидар Зечевић (биографија), Пројекат Растко, приступљено 3. јануара 2019.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Божидар_Зечевић&oldid=28552848”