Богосав Николић
Богосав Николић (1875−1944) из Лисица убраја се међу најзначајније драгачевске каменоресце свог доба.[1] Споменике је израђивао по гробљима Доњег Драгачева, пожешког краја, љубићским и селима подно Јелице са моравске стране.[2]
| Богосав Николић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Гусјеница |
| Датум рођења | 1875. |
| Место рођења | Лисице, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1944. |
| Место смрти | Лисице, Краљевина Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
| Потпис |  |
Живот
уредиКаменорезу се обучавао код познатих лисичких мајстора Љубисава Кукића и Филипа Домановића.[2] Споменике је клесао од Мајског преврата до почетка Другог светског рата.[2]
Учествовао је у балканском и Првом светском рату, када је заробљен и интерниран у Немачку.
У међуратном периоду био је један од виђенијих домаћина, чуваран и радан. Неколико пута биран је за сеоског одборника и кмета.[2]
Због урока није желео да гробљашко камење доноси у сопствену авлију, па је споменике обрађивао искључиво по гробљима. Из истог разлога није правио ни надгробнике члановима своје фамилије.[2]
Ученик, касније и дугогодишњи ортак, био му је каменорезац Тихомир Петронијевић Мандрк.[2]
Сахрањен је у родном селу. Тихомир Петронијевић на споменик му је уклесао:
- БОГОСАВ Р. НИКОЛИЋ
- словорезац надгробниг споменика
- као ратоборац од 1912 до 1918 г.
- а по рату одборник и кмет
- овог села Лисица
- као и члан лисичко-крстачке
- задруге земљорадничке.
- (даље опузло)[2]
Дело
уредиТипологија споменика
уредиЗа израду споменика користио је пуховски пешчар.[2] У првим деценијама рада израђивао је четворостране стубове са покривком. Око 1925. године почео је да израђује пљоснате тесанике (понекад усађене у масивна постоља) надвишене просеченим крстом, равне или тролисне форме. На вршни крак крста постављена је велика плочаста „капа” која споменик штити од [падавине|атмосфералија].[2] По форми, конструкцији и архитектонском украсу, ови споменици су веома сродни онима кабларске стилске групе.[2]
Војницима изгинулим у Првом светском рату израђивао је обелиске наткривене лучном надстрешицом од плеха.[2]
Орнаментика и религиозни симболи
уредиРадове Богосава Николића одликују композициони склад и врхунска израда. Надгробници су богато декорисани - на неком има и по 400 украса.[1] Површина камена прекривена је мноштвом ликовних приказа:
- (...) ситних цветова, листова, рашљика и украсних елемената - много више него на каменорезима ма ког другог клесара. И по четрдесет разноврсних цветова и чак преко триста разнообличних листова и листића. Ако се томе придруже витице, полулистови и рашљике на њима, као и крстови, голубови и гроздови и неорнаментални мотиви (ствари, алатке, гостински сто са посудама за послужење, пушке, ордење, кандило, чирак, анђео, људска фигура). (...) Па ипак, сва та пренатрпаност и шаренило не остављају утисак ни сувишности ни неукусности.[2]
Од богослужбених предмета фино је приказивао кадионице које висе о три издужена ланца, са којих се често одваја по чирак-држач са свећом.[2]
Симболичан приказ „гостинског стола” Богосав Николић преузео је од островичких мајстора и први га пренео на драгачевска гробља.[2] Винова лоза је му је вешто стилизована, а голубови лако препознатљиви, понеки у лету, залепршаних крила.[2]
Полихромија
уредиСпоменике је бојио јарким бојама, чиме је постизао изразиту декоративност. Овом утиску доприноси и наизменична обојеност речи у натписима.
- Преовлађују плави, голубији, љубичасти, шептели и цигласти тонови. Плавој и цигластој додавао је белу па се стварао прелив отворено небеског и ружичастог, меког, светлог, веселог, пролећног шаренила.[2]
Фигуралне представе
уредиМушке фигуре су укрућеног стаса, достојанствене, дугуљасте главе и шпицасте браде, са веома малим устима, тек прорезаним танком цртом. Нос и обрве изведени су „из једног потеза”. На лицу се једино издвајају крупне, упечатљиво стилизоване очи.[2]
Одећа је једноставна - дубока разведена шајкача, антерија, раскопчан прслук извезен гајтаном, џепић из кога вири ланац од сата.[2]
Прикази предмета и алата
уредиБогосав Николић нарочито је волео да приказује алате и предмете - симболе занимања или друштвеног статуса. Занатлијама је на споменике урезивао алат; ратницима пушке, муницију и војничке медаље; а домаћинима штапове, табакере, чутуре и литрењаке, џепне сатове, ножеве и бритве; а женама прибор за предење и плетење.[1][2]
Рукопис
уредиЕпитафе је исписивао ситнијим и плићим словима, неправилним, али „живљим”. Између речи стављао је тачку на средини, понегде и две.[2]
Потпис
уредиНајчешће се потписивао писаним словима непосредно испод споменичке „капе”, користећи четкицу и црну боју:
- Писа Богосав Николић из Лисица, чикириз.[2]
Галерија
уреди_groblju_048.jpg)
_groblju_049.jpg)
_groblju_050.jpg)
_groblju_051.jpg)
_groblju_052.jpg)
_groblju_054.jpg)
_groblju_056.jpg)
_groblju_057.jpg)
Епитафи
уредиНатписи су му прилично опширни, са описом карактерних црта покојника:
- (...) добар друг и радник, дичан и добар младић. Помрли сељаци су оређивани по дичности, радљивости, часности, поштењу, храбрости. Дични су Срби и младићи, радне - кућне старешине, часни и поштени - домаћини, храбри - ратоборци балканских и Првог светског рата. Посебно су истицани поштени и радни људи. За прве је казивано: „Бивши честити домаћин”, „частан грађанин”, „часно и поштено поживи” и „у части и важењу поживијо”. За друге: „Добар трудијоц и радник”, „бивши добар трудијоц и радник”. Жене је награђивао раденичким и кућаничким врлинама. Вредна жена је умрла „као одлична радница и домаћица.[2]
Епитафе је често отпочињао стихованим песничким уводима[2] надахнутим стиховима Љубисава Кукића:
- Тек што познах овог света,
- одузе ме смрт проклета.
- Покоси ме смртна коса,
- не пожали што сам роса.
- Фамилијо мила, не прољевај сузе,
- ангел ме Божи на небо узе.[1]
- Приђи ближе, ој Србине брате,
- нигда нисам ја мрзијо на те,
- те ти види ко овде почива,
- кога ова ладна земља скрива:
- дична Срба а и добра друга
- и радника међу комшијама.[2]
Споменик Божидару Пантелићу (†1914) (Дучаловићи, Подовчарско гробље)
- За слободу браће своје
- под туђином која цвили
- и ја дадок млађан живот
- на Смедереву роде мили
- БОЖИДАР ПАНТЕЛИЋ
- из Дучаловића
- Бивши војник III-ег позива 10 пука
- Који поживи 38 год.
- који се јуначки боријо
- за своју отаџбину
- са Аустрин. војском.
- Погибе 14 Новембра 1914 год.
- Бог да прости храброг ратоборца.
- А мили отац мој
- оде на бојно поље
- те ми тело догна
- и сахрани овде
- у породично гробље.
- Овај споменик подиже му
- отац Матија
- и брат Новак
- мајка Стамена
- супруга Рајка.
- Писа Богосав Николић из Лисица.[3]
Споменик Алемпијевићима: Лазару (†191?) и Борисаву (†1916) (Лучани (село))
- Еј путниче намерниче:
- стани. овде. дужност зове:
- да прочиташ речи ове:
- на бојишту он је пао:
- и за Српство живот дао:
- гонила га жеља мила:
- да постигне милос своју:
- и погибе у том боју:
- Храб. Ратник
- ЛАЗАР АЛЕМПИЈЕВИЋ:
- из Лучана:
- Бивши наредник I чете:
- Од истока страна ова:
- показује два брата моја:
- Два храбра ратника
- који смо се јуначки борили:
- на бојишту живот оставили:
- бранећи своју отаџбину:
- БОРИСАВ АЛЕНПИЈЕВИЋ.
- из Лучана.
- војник I поз. провијант. колоне III див:
- који поживи 42. год.
- Умре 28. авг. 1916.г. у Солуну:
- У болници: бр. 7 (...)
- Овај споменик подигоше:
- својим очевима и стрицу
- Леко: Ђорђе:
- Љубинко и Ратко Алинпијевић:
- из Лучана:
- Писа: Богосав Николић:
- из Лисица. чикириз:[3]
Списак споменика
уреди- Споменик Божидару Пантелићу (†1914) (Дучаловићи, Подовчарско гробље)
- Споменик Војиславу Пантелићу из Дљина (†1915) (Дљин)
- Споменик Алемпијевићима: Лазару (†191?) и Борисаву (†1916) (Лучани (село))
- Споменик Матији Матичевићу (†1917) (Горобиље)
- Споменик Стани, кћери Лексе и Јеврема Јањушевића (†1922) (Сирогојно)
- Споменик Милутину Маринковићу (†1923) (Дљин)
- Споменик Милутину Пантелићу (†1924) (Дљин)
- Споменик Радивоју Чебићу (†1926) (Дљин)
- Споменик Милки Николић (†1934) (Дљин)
- Споменик Рајки Маринковић (†1935) (Дљин)
- Споменик Милутину В. Ђоковићу-Чворовићу (†1938) ( Доња Краварица, Старчевачко гробље)
- Споменик Војину Пантелићу (†19??) (Дљин)
- Споменик Милисаву Кукићу (†19??) (Лисице)
- Споменик Јулки, супрузи Рајка ... (†19??) (Горобиље)
- Споменик Ани Ћебић (†19??) (Дљин)[2][3][4]
Извори
уреди- ^ а б в г Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52.
- ^ а б в Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Дудић, Никола. Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 114. ISBN 978-86-07-00900-8.
Литература
уреди- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.