Блуне

Блуне; Временски распон: касни палеоцен – садашњост (47−0 Ma) PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Смеђа блуна (Sula leucogaster)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Suliformes
Породица:	Sulidae; Reichenbach, 1849
Genera
	Morus Vieillot, 1816; Papasula Olson & Warheit, 1988; Sula Brisson, 1760;
Синоними
	Enkurosulidae Kashin, 1977; Pseudosulidae Harrison, 1975;

Блуне (Sulidae) су породица морских птица, која припада реду Suliformes.^[3] Блуне су средње-велике птице које свој плен, рибу, лове тако што зарањају у воду и хватају га испод површине океана. Породица укључује 10 врста, сврстаних у три рода Sula, Morus и Papasula.^[4] Међутим, Sula (праве блуне) и Morus (ганети) могу се лако разликовати по морфолошким, бихевиоралним карактерима и ДНК секвенцама. Аботовој блуни (Papasula) је дат сопствени род, пошто се по овим аспектима разликује од оба. Сматра се да је у питању посебна и древна лоза, можда ближа ганетима него правим блунама.^[5]^[6]

Опис

Плавонога блуна (Sula nebouxii)

Блуна (Morus bassanus)

Блуне достижу дужину од око 60 до 85 cm, распон крила им се креће од 140 до 175 cm. Имају, дуга и зашиљена крила, дуг реп, чија су спољна пера краћа од средишњих.

Ноге су им здепасте и имају пловне кожице, које повезују сва четири прста. Неке врсте имају пловне кожице јарких боја. Кљун је дуг и зашиљен. Очи су окренуте ка напред, па блуне имају шире бинокуларно видно поље у односу на већину других птица.^[7]

Перје може бити потпуно бело, светлосмеђе или сивкасто са тамним врховима пера, обично и репа, а може бити и тамносмеђе или црно на горњим деловима тела и бело на доњим. Врсте рода Morus обично имају примесу жуте боје на глави. На лицу се обично налазе црне шаре, по правилу између очију и ноздрва.

Класификација

Лобања врсте Masillastega rectirostris

Блуне су у сродству са бројним другим воденим птицама, којима свима недостају спољашње ноздрве и стомачне мрље, али имају сва четири прста спојена и гуларну врећу. Најближи живи сродници Sulidae су Phalacrocoracidae(корморани) и Anhingidae (водене ћурке). Потоњи су донекле посредни између блуна и корморана, али (као и многи корморани) су слатководне птице у клади која иначе садржи морске птице, а такође су симплезиоморфне са блунама, али синапоморфне са корморанима у неким другим аспектима. Дакле, изгледа да су Sulidae најстарија и најизразитија лоза од те три, које су уједињене у подред Sulae. Ту се Sulidae обично постављају једноставно као породица; понекад се препознаје надпородица Suloidea, у којој су неки од примитивних праисторијских облика (нпр. Empheresula, Eostega, и Masillastega) постављени као базалне лозе различите од живих Sulidae. Међутим, предложена породица Pseudosulidae (или Enkurosulidae) је скоро сигурно неважећа.^[2]^[8]^[9]^[10]

Филогенија блуна

Црнокрила блуна (Papasula abbotti)^[11]^[12]^[13]^[14]

Обична блуна (Morus bassanus)^[15]^[16]^[17]

	Аустралијска блуна (Morus serrator)^[18]^[19]

	Капска блуна (Morus capensis)

Црвенонога блуна (Sula sula)

Смеђа блуна (Sula leucogaster)

	Црнолика блуна (Sula dactylatra)

	Галапагоска блуна (Sula granti)

	Плавонога блуна (Sula nebouxii)

	Перуанска блуна (Sula variegata)

Кладограм приказује фамилију Sulidae.^[20]

Блуне су традиционално биле укључене у Pelecaniformes у свом застарелом парафилетском кругу, али пеликани, истоимена породица Pelecaniformes, су заправо ближи сродници чапљи, ибиса и кашикара, чекићарки и ципеларки него са блунама и сродницима. Као вид уважавање ових запажања, Блуне су предложене за одвајање у нови ред Phalacrocoraciformes, који такође укључује птице фрегате (Fregatidae), као и једну или више праисторијских лоза које су данас потпуно изумрле.^[9] Светска листа птица МОК-а користи Suliformes као предложени назив реда.^[21]

Унутар саме породице препознају се три живућа рода — Sula (блуне, шест врста), Papasula (Аботова блуна) и Morus (ганети, три врсте). Једна студија више гена из 2011. године открила је да је Аботова блуна базална у односу на све друге припаднике, и да се вероватно одвојила од њих пре око 22 милиона година, а преци гушара и преосталих блуна су се поделили пре око 17 милиона година. Најскорији заједнички предак свих блуна живео је у касном миоцену пре око 6 милиона година, након чега су се блуне постојано разликовале. Ганети су се поделили у ближој прошлости, пре око 2,5 милиона година.^[20]

Породица блуне (Sulidae)

Род Sula
- Плавонога блуна
  (Sula nebouxii)
- Перуанска блуна
  (Sula variegata)
- Црнолика блуна^[22]
  (Sula dactylatra)
- Галапагоска блуна
  (Sula granti)
- Црвенонога блуна
  (Sula sula)
- Смеђа блуна
  (Sula leucogaster)

Род Morus
- Блуна или обична блуна^[22]
  (Morus bassanus)
- Капска блуна^[22]
  (Morus capensis)
- Аустралијска блуна
  (Morus serrator)

Род Papasula
- Црнокрила блуна
  (Papasula abbotti)

Подврсте

Sula dactylatra bedouti Mathews, 1913
Sula dactylatra californica Rothschild, 1915
Sula dactylatra dactylatra Lesson, 1831
Sula dactylatra fullagari O'Brien & Davies, 1991
Sula dactylatra melanops Hartlaub, 1859
Sula dactylatra personata Gould, 1846
Sula leucogaster brewsteri Goss, 1888
Sula leucogaster etesiaca Thayer & Bangs, 1905
Sula leucogaster leucogaster (Boddaert, 1783)
Sula leucogaster plotus (J. R. Forster, 1844)
Sula nebouxii excisa Todd, 1948
Sula nebouxii nebouxii Milne-Edwards, 1882
Sula sula rubripes Gould, 1838
Sula sula sula (Linnaeus, 1766)
Sula sula websteri Rothschild, 1898

Референце

^ C.J.O. Harrison's Pseudosula of 1975 is a junior homonym of Pseudosula as established by Boetticher in 1955: Mlíkovský (2002: p. 67)
^ ^а ^б Mlíkovský, Jirí (2002): Cenozoic Birds of the World (Part 1: Europe). Ninox Press, Prague. ISBN 80-901105-3-8 PDF fulltext Архивирано 2011-05-20 на сајту Wayback Machine p.66
^ „Sulidae Reichenbach, 1849”. ITIS.
^ Kennedy et al. (1996), Friesen et al. (2000)
^ Kennedy, Martyn; Spencer, Hamish G.; Gray, Russell D. (1996). „Hop, step and gape: Do the social displays of the Pelecaniformes reflect phylogeny?”. Animal Behaviour. 51 (2): 273—291. S2CID 53202305. doi:10.1006/anbe.1996.0028. (HTML abstract) Erratum: Animal Behaviour 51(5): 1197. „Erratum”. Animal Behaviour. 51 (5): 1197. 1996. S2CID 235331320. doi:10.1006/anbe.1996.0124.
^ Friesen, V.L.; Anderson, D.J.; Steeves, T.E.; Jones, H. & Schreiber, E.A. (2002): Molecular Support for Species Status of the Nazca Booby (Sula granti). Auk 119(3): 820–826. [English with Spanish abstract] . doi:10.1642/0004-8038(2002)119[0820:MSFSSO]2.0.CO;2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) PDF fulltext Архивирано 2016-03-03 на сајту Wayback Machine
^ Nelson, J. Bryan (2003): Gannets and Boobies. In: Perrins, C. (ed.): The Firefly Encyclopedia of Birds: 82–87. Firefly Books, Oxford.
^ Olson, Storrs L. (1985): Section X.G.5.a. Sulidae. In: The Fossil Record of Birds. Avian Biology 8: 203-204. PDF fulltext Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2011)
^ ^а ^б Christidis, Les & Boles, Walter E. (2008): Systematics and Taxonomy of Australian Birds. CSIRO Publishing, CollingwoodVictoria, Australia. ISBN 978-0-643-06511-6 Excerpt at Google Books p. 100
^ Mayr, Gerald (2009): 7.1.3 Sulidae (Gannets and Boobies). In: Paleogene Fossil Birds: 64-65. Springer-Verlag, Heidelberg & New York. ISBN 3-540-89627-9 Excerpt at Google Books
^ BirdLife International (2019). „Papasula abbotti”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T22696649A152726109. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T22696649A152726109.en  . Приступљено 6. 9. 2021.
^ „Papasula abbotti – Abbott's Booby”. Australian Government Department of Sustainability, Environment, Water, Population and Communities. Приступљено 30. 3. 2012.
^ Friesen V.L.; Anderson D.J. (1997). „Phylogeny and Evolution of the Sulidae (Aves: Pelecaniformes): A Test of Alternative Modes of Speciation”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 7 (2): 252—60. PMID 9126567. doi:10.1006/mpev.1996.0397.
^ Patterson, S.A.; Morris-pocock, J.A.; Friesen, V.L. (2011). „A multilocus phylogeny of the Sulidae (Aves: Pelecaniformes)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 58 (2): 181—91. PMID 21144905. doi:10.1016/j.ympev.2010.11.021.
^ Wanless, Sarah; Harris, Mike P. (20. 5. 2021). Seabird Populations of Britain and Ireland. Приступљено 23. 9. 2022 — преко Joint Nature Conservation Committee.
^ „Northern Gannet”. American Bird Conservancy. 2022. Приступљено 23. 9. 2022.
^ Bonaparte, Charles Lucian (1838). A Geographical and Comparative List of the Birds of Europe and North America. London: John Van Voorst. стр. 60.
^ BirdLife International (2018). „Morus serrator”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22696675A132588447. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22696675A132588447.en  . Приступљено 19. 11. 2021.
^ Australian Biological Resources Study (7. 6. 2014). „Species Morus serrator (G.R. Gray, 1843)”. Australian Faunal Directory. Department of the Environment, Water, Heritage and the Arts, Australian Government. Приступљено 22. 6. 2018.
^ ^а ^б Patterson, S.A.; Morris-Pocock, J.A.; Friesen, V.L (2011). „A multilocus phylogeny of the Sulidae (Aves: Pelecaniformes)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 58 (2): 181—191. PMID 21144905. doi:10.1016/j.ympev.2010.11.021.
^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2012-03-01. г. Приступљено 2011-06-30.
^ ^а ^б ^в „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs.

Литература

Christidis, Les & Boles, Walter E. (2008): Systematics and Taxonomy of Australian Birds. CSIRO Publishing, CollingwoodVictoria, Australia. Christidis, Les; Boles, Walter (2008). Systematics and Taxonomy of Australian Birds. Csiro. ISBN 978-0-643-06511-6. Excerpt at Google Books
Friesen, V. L.; Anderson, D. J.; Steeves, T. E.; Jones, H.; Schreiber, E. A. (2002). „Molecular Support for Species Status of the Nazca Booby (Sula granti)”. The Auk. 119 (3): 820. ISSN 0004-8038. S2CID 82903466. doi:10.1642/0004-8038(2002)119[0820:MSFSSO]2.0.CO;2. PDF fulltext
Göhlich, Ursula B. (2003): The avifauna of the Grund Beds (Middle Miocene, Early Badenian, northern Austria). Annalen des Naturhistorischen Museums Wien A 104: 237-249 [English with German abstract]. PDF fulltext
Kennedy, Martyn; Spencer, Hamish G.; Gray, Russell D. (1996). „Hop, step and gape: Do the social displays of the Pelecaniformes reflect phylogeny?”. Animal Behaviour. 51 (2): 273—291. S2CID 53202305. doi:10.1006/anbe.1996.0028. (HTML abstract) Erratum: Animal Behaviour 51(5): 1197. „Erratum”. Animal Behaviour. 51 (5): 1197. 1996. S2CID 235331320. doi:10.1006/anbe.1996.0124.
Lambrecht, Kálmán (1933): Familia Sulidae. In: Handbuch der Palaeornithologie: 284-287 [German]. Gebrüder Bornträger, Berlin.
Mayr, Gerald (2009): 7.1.3 Sulidae (Gannets and Boobies). In: Paleogene Fossil Birds: 64-65. Springer-Verlag, Heidelberg & New York. Mayr, Gerald (7. 4. 2009). Paleogene Fossil Birds. Springer. ISBN 978-3-540-89627-2. Excerpt at Google Books
Mlíkovský, Jirí (2002): Cenozoic Birds of the World (Part 1: Europe). Ninox Press, Prague. ISBN 80-901105-3-8 PDF fulltext
Mlíkovský, Jirí (2007): Taxonomic identity of Eostega lebedinskyi LAMBRECHT, 1929 (Aves) from the middle Eocene of Romania. Annalen des Naturhistorischen Museums in Wien A 109: 19-27 [English with German abstract]. PDF fulltext
Nelson, J. Bryan (2003): Gannets and Boobies. In: Perrins, C. (ed.): The Firefly Encyclopedia of Birds: 82–87. Firefly Books, Oxford.
Olson, Storrs L. (1985): Section X.G.5.a. Sulidae. In: The Fossil Record of Birds. Avian Biology 8: 203-204. PDF fulltext Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2011)

Спољашње везе

Live camera from Eldey Iceland
Sulidae videos on the Internet Bird Collection
FAMILY SULIDAE Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2020)

[pseudosula-1] C.J.O. Harrison's Pseudosula of 1975 is a junior homonym of Pseudosula as established by Boetticher in 1955: Mlíkovský (2002: p. 67)

[mlik-2] а ^б Mlíkovský, Jirí (2002): Cenozoic Birds of the World (Part 1: Europe). Ninox Press, Prague. ISBN 80-901105-3-8 PDF fulltext Архивирано 2011-05-20 на сајту Wayback Machine p.66

[itis-3] „Sulidae Reichenbach, 1849”. ITIS.

[4] Kennedy et al. (1996), Friesen et al. (2000)

[ken-5] Kennedy, Martyn; Spencer, Hamish G.; Gray, Russell D. (1996). „Hop, step and gape: Do the social displays of the Pelecaniformes reflect phylogeny?”. Animal Behaviour. 51 (2): 273—291. S2CID 53202305. doi:10.1006/anbe.1996.0028. (HTML abstract) Erratum: Animal Behaviour 51(5): 1197. „Erratum”. Animal Behaviour. 51 (5): 1197. 1996. S2CID 235331320. doi:10.1006/anbe.1996.0124.

[6] Friesen, V.L.; Anderson, D.J.; Steeves, T.E.; Jones, H. & Schreiber, E.A. (2002): Molecular Support for Species Status of the Nazca Booby (Sula granti). Auk 119(3): 820–826. [English with Spanish abstract] . doi:10.1642/0004-8038(2002)119[0820:MSFSSO]2.0.CO;2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) PDF fulltext Архивирано 2016-03-03 на сајту Wayback Machine

[nelson2003-7] Nelson, J. Bryan (2003): Gannets and Boobies. In: Perrins, C. (ed.): The Firefly Encyclopedia of Birds: 82–87. Firefly Books, Oxford.

[ols-8] Olson, Storrs L. (1985): Section X.G.5.a. Sulidae. In: The Fossil Record of Birds. Avian Biology 8: 203-204. PDF fulltext Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2011)

[chr-9] а ^б Christidis, Les & Boles, Walter E. (2008): Systematics and Taxonomy of Australian Birds. CSIRO Publishing, CollingwoodVictoria, Australia. ISBN 978-0-643-06511-6 Excerpt at Google Books p. 100

[may-10] Mayr, Gerald (2009): 7.1.3 Sulidae (Gannets and Boobies). In: Paleogene Fossil Birds: 64-65. Springer-Verlag, Heidelberg & New York. ISBN 3-540-89627-9 Excerpt at Google Books

[11] BirdLife International (2019). „Papasula abbotti”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T22696649A152726109. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T22696649A152726109.en  . Приступљено 6. 9. 2021.

[Environment-12] „Papasula abbotti – Abbott's Booby”. Australian Government Department of Sustainability, Environment, Water, Population and Communities. Приступљено 30. 3. 2012.

[13] Friesen V.L.; Anderson D.J. (1997). „Phylogeny and Evolution of the Sulidae (Aves: Pelecaniformes): A Test of Alternative Modes of Speciation”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 7 (2): 252—60. PMID 9126567. doi:10.1006/mpev.1996.0397.

[14] Patterson, S.A.; Morris-pocock, J.A.; Friesen, V.L. (2011). „A multilocus phylogeny of the Sulidae (Aves: Pelecaniformes)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 58 (2): 181—91. PMID 21144905. doi:10.1016/j.ympev.2010.11.021.

[15] Wanless, Sarah; Harris, Mike P. (20. 5. 2021). Seabird Populations of Britain and Ireland. Приступљено 23. 9. 2022 — преко Joint Nature Conservation Committee.

[16] „Northern Gannet”. American Bird Conservancy. 2022. Приступљено 23. 9. 2022.

[17] Bonaparte, Charles Lucian (1838). A Geographical and Comparative List of the Birds of Europe and North America. London: John Van Voorst. стр. 60.

[18] BirdLife International (2018). „Morus serrator”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22696675A132588447. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22696675A132588447.en  . Приступљено 19. 11. 2021.

[19] Australian Biological Resources Study (7. 6. 2014). „Species Morus serrator (G.R. Gray, 1843)”. Australian Faunal Directory. Department of the Environment, Water, Heritage and the Arts, Australian Government. Приступљено 22. 6. 2018.

[patterson2100-20] а ^б Patterson, S.A.; Morris-Pocock, J.A.; Friesen, V.L (2011). „A multilocus phylogeny of the Sulidae (Aves: Pelecaniformes)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 58 (2): 181—191. PMID 21144905. doi:10.1016/j.ympev.2010.11.021.

[21] „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2012-03-01. г. Приступљено 2011-06-30.

[parlament-22] а ^б ^в „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs.

[3]

[4]

[5]

[6]

[1]

[2]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]