Бледска кремшнита
Бледска кремшнита (словен. Blejska kremna rezina) је варијанта кремпите која се прави искључиво у посластичарској радионици хотела „Парк” на Бледу (Словенија). Према речима посластичара хотела, оригинална бледска кремпита препознаје тако што се, када се положи на тањир, мора се заљуљати.[1] Блејска кремна резина је најпознатији симбол бледске кухиње.[2]
 Бледска кремшнита, Хотел Парк, Блед | |
| Друго име | Blejska kremna rezina |
|---|---|
| Врста јела | колач, десерт |
| Место порекла | Блед |
| Регије или држава |  Словенија |
| Део националне кухиње | словеначка |
| Направио | Иштван Лукачевић |
| Главни састојци | брашно, јаја, путер, шећер, шлаг |
| Варијације | Различите варијанте кремпите |
 Медији: Бледска кремшнита | |
Историја
уредина званичном сајту хотела[1] |
|
.jpg)
Прва Бледска крем шнита направљена је 1953. године. Направио ју је славни посластичар из Србије, Иштван Лукачевић, када се 40-их година 20. века доселио из Сенте у овај словеначки град, и као шеф посластичарске радионице у хотелу „Парк”, осмислио рецепт. Лукачевић је заправо употребио стари војвођански рецепт, али је половину крема од јаја заменио улупаним шлагом. Горња и доња кора су од лиснатог теста са путером, а коре су резане на 60 комада димензија 7×7 cm. Од 2005. године се, због мањих пећи и плехова димензија 35×50 cm, режу на 35 комада, али обавезно димензија 7×7 cm. Његове наследнице су биле Маруша Зајц, његова прва ученица, а затим Ангела Зупан, од 1967. године, која је у хотелу радила 24 године и стекла надимак „Мама крем шнита”.
Производња
уредиЗа производњу Бледске крем шните се користе само природни састојци: брашно, јаја, путер, шећер и павлака. Лукачевић је правио лиснато тесто са путером, које је преклапао седам пута и остављао да се одмори до следећег јутра, када је развлачио тесто, пекао коре и остављао да се охладе. Затим је од најбољих природних састојака припремао крем са јајима и кувао га тачно седам минута, повремено мешајући. Топлом крему је додавао чврсто улупана беланца и изливао крем на доњу кору. Када се крем потпуно охлади премазивао га је слојем улупаног шлага и покривао горњом кором. Одозго је обилно посипао шећером у праху.
Према неким изворима, Бледска крем шнита висока је 6 cm и тешка 125 грама.[3]
Бледска крем шнита је најпознатији, а можда и главни симбол бледске кухиње. У последњих 60 година произведено је преко 12 милиона кремшнита.[2][4] Постоје подаци и да је од 1953. године произведено више од 15 милиона кремшнита, што значи да би се, када би се наслагале једна на другу око Бледског језера, подигао зид висине 8 метара.[1]
Кремпита у земљама бивше Југославије
уреди
Кремпите су међу омиљеним посластицама и у другим земљама бивше Југославије.
У Хрватској су две најпопуларније варијанте самоборска кремшнита из града Самобора и загребачка кремшнита из Загреба. Загребачка кремшнита има карактеристичну чоколадну глазуру уместо лиснатог теста на врху, а притом задржава базу лиснатог теста. Класични рецепт за самоборску кремшниту сматра се да је дизајнирао Ђуро Лукачић почетком 1950-их, заснован на различитим ранијим варијантама које се налазе у загребачким посластичарницама.[5]
У Србији и Босни и Херцеговини и колач је познат као кремпита. Припрема се такође од лиснатог теста,[6] а пуњење је густи крем од јаја. Ако је пуњење од улупаних беланаца и шећера, назива се Шампита.
У Црној Гори, у Котору, чувена Которска пашта или Которска кремпита има чак и свој фестивал, сваке године у јуну, пред почетак туристичке сезоне.[7]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Bledska kremšnita”. sava-hotels-resorts.com. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ а б „Blejska kremna rezina – kremšnita – krempita”. recepti-kuvar.rs. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Bledska kremšnita”. alpedunavjadran.hrt.hr. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Bledske krempite u Hotelu Park”. dicognito.com. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 25. 5. 2012. г. Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ Rolek, Barbara. „Serbian Custard Slice Recipe - Krem Pita”. About.com: Eastern European Food. Архивирано из оригинала 24. 03. 2016. г. Приступљено 8. 5. 2012.
- ^ „Fešta “Kotorska pašta” čuvar gastro kulture”. BokaNews. Приступљено 27. 3. 2020.
