Блато (Мљет)

Блато
Блато;
	Блато са Блатним пољем
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Дубровачко-неретванска
Општина	Општина Мљет
Становништво
— 2011.	39
Географске карактеристике
Координате	42° 45′ 44″ С; 17° 28′ 52″ И / 42.76219660827778° С; 17.481243745237606° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	38 m
	Блато Блато на карти Хрватске
	Блато Блато на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број	20225 Бабино Поље
Позивни број	+385 20

Блато је насељено место у саставу општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Географски положај

Смештено је на средњем делу острва уз плодно, истоимено, поље.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу старе општине Дубровник.

Доласком словенског становништва на Мљет, оснивају се прва стална насеља на острву. Блато је настало као треће насеље, уз врло плодно поље, које се се налази у непосредној близина Блатске блатине, извора питке воде, која је напајала цело поље и од које је настало и име места. Због свог повољног положаја, Блато је у једном тренутку било толико велико насеље да је имало властиту основну школу, која данас више није отворена.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Блато је имало 39 становника.

Број становника по пописима^[1]
1857	1869	1880	1890	1900	1910	1921	1931	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
107	93	78	118	119	160	204	227	174	165	141	107	91	77	46	39

Напомена: У 1981. смањено издвајањем делова насеља Козарица и Ропа у самостална насеља. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеље Ропа.

Блато је од постанка било једно од већих насеља на острву, али због исељавања становништа на обалу, поглавито у насеља Ропа и Козарица, сваким пописом становника Блато бележи пад броја становника.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Блато је имало 77 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	73	94,80%
непознато	4	5,19%
укупно: 77

Привреда

Насеље је смештено подно високог брда (514 м), на рубним деловима плодног поља, које је било потпуно заштићено са свих страна те није било страха од ненаданих напада и то су били главни услови да Блато своју привреду темељи на гајењу винове лозе те излову јегуља, које се у зимско време мресте у оближњој блатини. Своје производе становништво је извозило у Дубровник преко 4 км удаљене луке Козарице. Данас се становништво још увек бави гајењем винове лозе, али градњом водоцрпне станице, постаје острвски водоводни центар, врло битан у летњим месецима.

Извори

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Референце

^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

I. Dabelić: Mljet — zeleni otok, Vjesnik, Zagreb 2004.

Спољашње везе

Мапа

[2]

Фотографије

[3]

[1] — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

[1]