Блажо Шћепановић

1934-1966; Блажо Шћепановић

Блажо Шћепановић (Бијело Поље, 7. април 1934Струга, 26. август 1966)[1] био је југословенски песник.

Блажо Шћепановић
Фотографија песника која се налази у библиотеци „Блажо Шћепановић”, огранку Библиотеке града Београда у Учитељском насељу
Лични подаци
Пуно имеБлажо Шћепановић
Датум рођења(1934-04-07)7. април 1934.
Место рођењаБијело Поље, Краљевина Југославија
Датум смрти26. август 1966.(1966-08-26) (32 год.)
Место смртиСтруга, СР Македонија, СФР Југославија
Књижевни рад
Утицаји одБранко Миљковић
Филозофски факултет Универзитета у Београду

Иако је умро на самом почетку песничке каријере, успео је да остави за собом неколико збирки поезије. Најпознатији је по збирци песама „Смрћу против смрти” коју је написао заједно са српским песником Бранком Миљковићем.[2]

Биографија

уреди

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је у Културно-просветном већу СФРЈ.[3]

Смрт

уреди

Заједно са песником Лазаром Вучковићем, утопио се у Охридском језеру 26. августа 1966. године, током боравка на Струшким вечерима поезије, једној од најзначајнијих културних манифестација у тадашњој Југославији.

Сахрањен је 28. августа на Новом гробљу у Београду. Иза себе је оставио супругу Бранку и ћерке Јасну и Мају.

Признања

уреди
  • Огранак Библиотеке града Београда у Учитељском насељу носи име Блажа Шћепановића.
  • О животу Блажа Шћепановића 2017. године снимљен је документарни филм Смрћу против смрти Блажа Шћепановића.[3] Филм је премијерно приказан у Мојковцу, у оквиру пратећег програма 42. по реду филмског фестивала Мојковачка филмска јесен 25. септембра 2017.[4]
  • Скупштина општине Бијело Поље донела је октобра 2013. године одлуку да се једна улица у овом граду назове именом Блажа Шћепановића.[5]

Књижевни рад

уреди

Књижевно стваралаштво Блажа Шћепановића сакупљено је у седам збирки песама:

  • Лобања у трави (1957)[6]
  • Ивицом земље змија (1958)[7]
  • Смрћу против смрти (1959) – заједно са Бранком Миљковићем
  • Смрт пјесникова (1961)[8]
  • Златна шума (1966)[9]
  • Љубављу измјерено вријеме (1973)[10] – објављена постхумно
  • Пјесников двојник (1976)[11] – објављена постхумно

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Пековић 1966
  2. ^ Деретић, Јован (2007). Кратка историја српске књижевности. Нови Сад: Адреса. стр. 317. ISBN 978-86-86761-13-2. Приступљено 21. 6. 2018. COBISS.SR 225373191
  3. ^ а б „Smrću protiv smrti”. CDM. 14. 6. 2017. Приступљено 22. 6. 2018. 
  4. ^ „Film „Smrću protiv smrti“ Mirka Jakovljevića najava početka 42. Mojkovačke jeseni”. eSpona. 23. 9. 2017. Архивирано из оригинала 22. 06. 2018. г. Приступљено 22. 6. 2018. 
  5. ^ „PROGRAM podizanja spomen-obilježja na teritoriji Opštine Bijelo Polje”. Službeni list Crne Gore (Opštinski propisi, broj 32/2013): 51. 2013. Приступљено 22. 6. 2018. 
  6. ^ Шћепановић, Блажо (1957). Лобања у трави. Цетиње: Народна књига. COBISS.SR 80327687
  7. ^ Шћепановић, Блажо (1958). Ивицом земље змија. Београд: Нолит. COBISS.SR 48134151
  8. ^ Шћепановић, Блажо (1961). Смрт пјесникова. Београд: Нолит. COBISS.SR 90187527
  9. ^ Шћепановић, Блажо (1966). Златна шума. Београд: Нолит. COBISS.SR 97488135
  10. ^ Шћепановић, Блажо (1973). Љубављу измјерено вријеме. Titograd: Графички завод. COBISS.SR 114469127
  11. ^ Шћепановић, Блажо (1976). Пјесников двојник. Бијело Поље: Одзиви. COBISS.SR 513595284

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди