Биљача (Бујановац)
Биљача је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 1976 становника.
Биљача | |
|---|---|
 Поглед на Биљачу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Општина | Бујановац |
| Становништво | |
| — 2022. | 1976 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 21′ 13″ С; 21° 44′ 35″ И / 42.3535° С; 21.743° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 509 m |
.svg)  Биљача Биљача на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 17522 |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | BU |
Биљача ce налази у подножју Рујна, у долини Драгушичке реке и у равници. Село се јавља у турском попису још с краја XV века. Према турским дефтерима из 1519. године, Горња и Доња Биљача имале су 22 хришћанске и 5 муслиманске породице. Биљача је и раније била највеће село у Моравици. Она је почетком XX столећа имала 180 домова. Махале насеља су следеће: Пекарска мала, Горња мала, Радоњска мала, Богданска мала и Циганска мала. После Другог светског рата број српских домаћинстава је износио 286.[1]
Историја
уредиТо место се 1899. године помиње и као "Билач". У насељу које припада Прешевској кази има неколико трговачких дућана и занатских радњи. Кроз место је пролазила речица, па су грађени мостићи за прелаз. Турчин Демир-беј јузбаша биљачког војног табора стекао је заслуге и углед код тамошњих Срба. Он је поред осталог дао да се начине две ћуприје, и порадио да поред турске и српска школа добије "русам наме" (царску дозволу) за легални рад.[2] Поред турске основне, има ту 1899. године и српска четворогодишњу основна школа.[3]
У месту је 1900. године прослављен празник и школска слава Св. Сава. Тада није било цркве у селу, а ни у ближој околини. Домаћин славе у школском здању био је старац Стојко Трајковић иначе школски старатељ, а светосавску беседу изговорио учитељ Сима Димитријевић. Трајковић је српску школу отворио још 1887. године.[2]
Турска војска је маја 1910. године тражећи оружје упала у српско село Биљачу. Ту су свирепо тукли кмета Ристу Стојковића који је у очајању, извршио самоубиство револвером, након пуштања из апса.[4]
Демографија
уредиУ насељу Биљача живи 1250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 29,7 година (28,9 код мушкараца и 30,5 код жена). У насељу има 401 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 5,08.
Ово насеље је углавном насељено Албанцима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 10 | 11 | ||
| 80+ | 11 | 20 | ||
| 75—79 | 9 | 17 | ||
| 70—74 | 38 | 26 | ||
| 65—69 | 35 | 36 | ||
| 60—64 | 40 | 25 | ||
| 55—59 | 36 | 47 | ||
| 50—54 | 26 | 46 | ||
| 45—49 | 28 | 37 | ||
| 40—44 | 51 | 59 | ||
| 35—39 | 55 | 66 | ||
| 30—34 | 84 | 82 | ||
| 25—29 | 72 | 71 | ||
| 20—24 | 70 | 70 | ||
| 15—19 | 97 | 98 | ||
| 10—14 | 125 | 99 | ||
| 5—9 | 116 | 113 | ||
| 0—4 | 106 | 104 | ||
| Просек : | 28,9 | 30,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 662 | 191 | 427 | 36 | 1 | 7 |
| Женски | 711 | 154 | 488 | 65 | 0 | 4 |
| УКУПНО | 1.373 | 345 | 915 | 101 | 1 | 11 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 371 | 267 | 0 | 0 | 9 |
| Женски | 232 | 213 | 0 | 0 | 4 |
| УКУПНО | 603 | 480 | 0 | 0 | 13 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 13 | 18 | 0 | 16 |
| Женски | 0 | 0 | 4 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 13 | 22 | 1 | 16 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 15 | 14 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 4 | 16 | 18 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 15 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 19 | |
Референце
уреди- ^ Момчило Златановић: Топомија Прешевске Моравице (тринаест насеља), Врањски гласник XX, Врање 1987, стр. 131.
- ^ а б "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
- ^ "Политика", Београд 1910. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.
