Битка код Квито Кванавалеа
Битка код Квито Кванавалеа одиграла се од 14. августа 1987. до 23. марта 1988. јужно и источно од града Квито Кванавале, Ангола, а водиле су ју Народне оружане снаге за ослобођење Анголе (ФАПЛА) и саветници и војници из Кубе, СССР-а, Вијетнама, АНК и СВАПО против Јужноафричке Републике, и војника Националне уније за потпуну независност Анголе (УНИТА) током Грађанског рата у Анголи и Јужноафричког граничног рата. Битка је била највећи сукоб током грађанског рата у Анголи и највећа конвенционална битка на афричком континенту од Другог светског рата.[1] УНИТА и њени јужноафрички савезници поразили су велику офанзиву ФАПЛА-е према Мавинги, сачувавши контролу над јужном Анголом. Потом су покренули неуспелу контраофанзиву на одбрамбене положаје ФАПЛА око реке Тумпо источно од Квито Кванавалеа.
| Битка код Квито Кванавалеа | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Део Грађанског рата у Анголи и Јужноафричког граничног рата | |||||
  Мавинга Јамба Менонгве Квито Кванавале Рунду Луанда Битка код Квито Кванавалеа на карти Анголе | |||||
| |||||
| Сукобљене стране | |||||
|
| |||||
| Команданти и вође | |||||
 Арлиндо Пена Бен-Бен Абреу Камотреиро Демостенес Амос Чилингутила Магнус Малан Андреас Либенберг Деон Фереира Пит Мулер |
 Антонио Франса Пјотр Гусев Улисес Росеалес дел Торо Арналдо Очоа Леополдо Синтра Фријас | ||||
.svg){kind=small}
После бројних неуспешних покушаја да заузму насеља 1986. године, осам бригада ФАПЛА окупило се за последњу офанзиву — Операцију Салудандо Октубре – у августу 1987. уз велику подршку једног од најближих војних савезника Анголе, Совјетског Савеза.[2] Офанзива ФАПЛА-е имала је облик двостраног, вишедивизијског покрета према југу према Мавинги, главном упоришту УНИТА и логистичком центру.[2] Када је Мавинга била у њеним рукама, ФАПЛА је намеравала да протера преостале побуњенике из провинције Моксико и отвори пут за коначни напад на штаб УНИТА у Џамби.[2] Совјетски Савез је испоручио ФАПЛА-и нову војну опрему у вредности од преко милијарду долара за потребе ове офанзиве, а између 4 и 9 совјетских саветника било је придружено свакој јединици ФАПЛА на нивоу бригаде.[3]
Јужноафричка Република, која је делила заједничку границу са Анголом преко спорне територије Југозападне Африке (Намибија), тада је била решена да спречи ФАПЛА да преузме контролу над Мавингом и дозволи борцима Народноослободилачке војске Намибије (ПЛАН) да дејствује у региону.[4] Салудандо Октубре је подстакао Јужноафричке одбрамбене снаге (САДФ) да подрже одбрану Мавинге и покрену операцију Модулер са циљем да се заустави напредовање ФАПЛА-е. После недеља прелиминарних окршаја, две армије су се среле на реци Ломба 6. септембра.[5] Током септембра и октобра, САДФ је одбио неколико покушаја ФАПЛА да пређе Ломбу и уништио већину виталне опреме за премошћивање ове последње.[2] Поновљени контранапади САДФ-ове 61. механизоване батаљонске групе су резултовали уништењем 47. бригаде ФАПЛА-е и губитком њених преосталих мостобрана, а остатак јединица ФАПЛА-е је одгурнут назад према Квито Кванавалеу.[6]
Током друге фазе кампање, САДФ и УНИТА су направили неколико неуспешних покушаја да опколе и униште преживеле снаге ФАПЛА пре него што су успеле да успоставе нове одбрамбене положаје источно од Кбито Кбанавале,а иницијатива позната као операција Хупер.[7] Међутим, ФАПЛА је успела да концентрише своје снаге унутар скученог периметра између река Кбито, Тумпо и Дала познатог као „Тумпо троугао“.[2] Овде су биле заштићене тереном и великим минским пољима. Такође су били појачани бројним кубанским оклопним и моторизованим јединицама, које су постале директније посвећене борбама по први пут од почетка кубанске војне интервенције у Анголи 1975. године.[8] САДФ и УНИТА су покренули шест тешких напада на Тумпо троугао под окриљем операције Пакер. Одбрамбене ФАПЛА и кубанске трупе држале су своје линије у Тумпо троуглу.[9] САДФ и УНИТА су се повукли у марту 1988, након постављања низа минских поља југоисточно од Квито Кванавалеа да би одвратили од обновљене офанзиве ФАПЛА-е.[9]
Обе стране су тврдиле да су победиле.[10][11] Кубански и ФАПЛА браниоци су протумачили кампању САДФ-а на троуглу Тумпо као део већег напора да се заузме сам град Кбито Кбанавале и представили су свој став као успешну одбрамбену акцију. САДФ је тврдио да је успео у својим основним циљевима заустављања офанзиве ФАПЛА током кампање на реци Ломба без потребе да се заузме Кбито Кбанавале, што би довело до неприхватљивих губитака за њене експедиционе снаге.[12][13][5]
Данас неки приписују заслуге за битку код Кбито Кбанавалеа за почетак прве рунде трилатералних преговора, уз посредовање Сједињених Држава, што је обезбедило повлачење Кубанаца и јужноафричких трупа из Анголе и Намибије до 1991. године.[14]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Mills & Williams (2006)
- ^ а б в г д Stapleton, Timothy (2010). A Military History of South Africa: From the Dutch-Khoi Wars to the End of Apartheid. Santa Barbara: Praeger Security International. стр. 169–185. ISBN 978-0313365898.
- ^ Vanneman 1990, стр. 76
- ^ Kanet, Roger (1987). The Soviet Union, Eastern Europe, and the Third World. Cambridge University Press. стр. 44–46. ISBN 978-0-521-34459-3.
- ^ а б George 2005, стр. 214
- ^ Scholtz 2013, стр. 253
- ^ Scholtz, Leopold (2010). „The South African Strategic and Operational Objectives in Angola, 1987–88”. South African Journal of Military Studies. 38 (1): 81—97. Архивирано из оригинала 27. 1. 2017. г.
- ^ Gleijeses (2007)
- ^ а б Baines, Gary (2014). South Africa's 'Border War': Contested Narratives and Conflicting Memories. London: Bloomsbury Academic. стр. 105—108. ISBN 978-1472509710.
- ^ „Replaying Cuito Cuanavale”. History Today. Приступљено 2014-08-04.
- ^ Professors Heribert Adam; Kogila Moodley. „2”. The Opening of the Apartheid Mind. University of California Press.
- ^ Scholtz 2013, стр. 279
- ^ Scholtz 2013, стр. 316–319, 338–339
- ^ Brittain, Victoria (1998). Death of Dignity: Angola's Civil War. London: Pluto Press. стр. 32—38. ISBN 978-0-7453-1247-7.