Битка код Вилова (12–13. априла 1849), 13 км северозападно од Титела, била је важна битка која је завршена победом снага Српске Војводине над Мађарима током Мађарске револуције 1848.[1][2]

Битка код Вилова
Део Мађарске револуције 1848—1849.

Проглашење Српске Војводине 1848.
Време1213. април 1849.
Место
Исход српска победа
Сукобљене стране
Српска Војводина
Кнежевина Србија Српски добровољци
Краљевина Угарска
Команданти и вође
Јован Стефановић Виловски[а]
Ђорђе Стратимировић
Кнежевина Србија Стеван Петровић Книћанин
Мор Перцел
Јачина
око 4.500 бораца[б] са 35 топова[1] око 12.000 људи[в] и 50 топова[1]
Жртве и губици
знатни знатни

Позадина

уреди
Битка на мапи модерне Војводине. Пламен означава мађарску, а укрштени мачеви српску победу. Српски положаји обележени су црвено, а мађарски црно.

Пошто су Мађари, под командом Мора Перцела заузели 3. априла 1849. Србобран, мађарске снаге (8 хонведских батаљона, 8 хусарских ескадрона и 50 топова, укупно око 12.000 војника) пробиле су српски фронт на Римском Шанцу, спалиле село Госпођинце и 12. априла увече развиле се између села Шајкашки Св. Иван (Шајкаш) и села Мошорин. Намера им је била да заузму Шајкашку висораван (троугао Бачке између Дунава и Тисе), пређу Тису и угрозе аустријско-српске снаге у Банату.

Истовремено, Срби су били појачани са свега око 1.000 добровољаца из Србије (под командом Стевана Книћанина) и прикупили су се у два одреда: код Мошорина (2 батаљона шајкаша, 600 Србијанаца и 22 топа под командом Ђорђа Стратимировића) и код Вилова (1 батаљон шајкаша, 500 Србијанаца, Сомборска гарда и бачки добровољци са 13 топова, под командом Јована Стефановића). У обе групе било је око 4.500 бораца и 35 топова.[1]

Битка

уреди

У ноћи 12/13. априла Стратимировић је са 400 Србијанаца, 8 чета шајкаша и 6 топова напао незаштићени леви бок изненађених Мађара, али је одбијен и присиљен да се повуче на полазне положаје. Мађари су, затим, упутили главне снаге у напад да би заузели село Мошорин, али су одбијени. Српске снаге су 13. априла кренуле према Шајкашком Св. Ивану, да би олакшале положај својих јединица код села Мошорина. Међутим, и Мађари су јаким снагама кренули од Св. Ивана у намери да заузму Вилово. Да би избегли окружење, Срби су се повукли према Вилову. После 5 узастопних напада, мађарске снаге су претрпеле неуспех.[1]

Напомене

уреди
  1. ^ Мајор Јован Стефановић командовао је српским снагама у Вилову, док је Ђорђе Стратимировић командовао Србима у оближњем Мошорину.[1]
  2. ^ Око 2.000 људи и 13 топова било је у самом Вилову, док је остатак био у Мошорину.[1]
  3. ^ Од тога око 1.000 коњаника.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 499—500. 
  2. ^ Велика Српско-мађарска битка код Вилова 1. априла 1849. године

Литература

уреди
  • Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 499—500.