Биопсихосоцијални приступ инвалидности

Биопсихосоцијални приступ инвалидности (БСПИ) је према дефиниције СЗО кохерентан поглед на различите перспективе здравља са биолошког, социјалног и индивидуалног аспекта”.[1] Овим приступом на инвалидност се гледа као на негативан аспект интеракције између индивидуе, њеног здравственог стања и контекстуалних фактора.[2][3]

Симболи инвалидности

Стручњацима овај модел нуди начине за пружање интердисциплинарне и индивидуализоване услуге особама са инвалидитетом, засноване на принципима избора и одлуке.[4]

Основне информације

уреди

Нарушено здравствено стање (као резултат акутне или хроничне болести, повреда или траума), оставља последице у виду:[4]

  • Оштећења (губитка или абнормалности телесне структуре или физиолошке функције),
  • Промена у активностима (односно, у природи и интензитету функционисања особе)
  • Промена у партиципацији (природи и интензитету индивидуалног укључивања у животне ситуације).

Сваке од ових последица оштећеног здравственог стања може да делује као констектуални фактори у које спадају:[4]

  • Лични фактори, пол, узраст, кондиција, животни стил, обичаји, васпитање, социјални статус, едукација, професија, искуство, карактер итд. Сви или само неки од ових фактора могу играти улогу у онеспособљењу на било ком нивоу.
  • Фактори средине, физичко и друштвено окружење и ставови окружења у којем људи живе и воде своје животе. Ови фактори су спољашњи за појединца и могу имати позитиван или негативан утицај на његово понашање као члана друштва, на способност појединца за извршавање радњи или задатака или на његову телесну функцију или структуру.

Значај

уреди

Како биопсихосоцијални приступ инвалидности почива у промоцији позитивних концепата и пуног признавања доприноса различитих приступа и њихових представника (здравствени радници, стручњаци за рехабилитацију, корисници и пружаоци услуга), као и различитих димензија инвалидности, он представља веома корисно:[4]

  • оруђе за подизање свести јавности по питањима инвалидности,
  • метод за развијање свеобухватних информатичких система и истраживања на тему инвалидности.
  • средство које помаже при дефинисању политика и стратегија, за укључивању инвалидности у токове свакодневног живота у различитим услужним секторима.

Захваљујући овом моделу настале су промене у образаца инвалидности које су се се десила у протеклих неколико деценија, што је видљиво у многим областима, укључујући и развој међународног законодавства о питањима права особа са инвалидитетом.[4]

Извори

уреди
  1. ^ Rush, Romá Deshay. Evaluating the World Health Organization (WHO)'s International Classification of Functioning, Disability and Health (ICF) as a Biopsychosocial Epilepsy Self-Management Model (Теза). The University of Iowa. 
  2. ^ Цвијетић, Марија Мирослав (2018-05-27). „СТАВОВИ МАТУРАНАТА ПРЕМА СОЦИЈАЛНОЈ ИНТЕГРАЦИЈИ ОСОБА СА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ОМЕТЕНОШЋУ”. TEME: 017. ISSN 1820-7804. doi:10.22190/teme1801017c. 
  3. ^ . Pennington, C.D. Osnove socijalne psihologije. 1997. . Zagreb: Jastrebarsko, Naklada Slap.
  4. ^ а б в г д Горан Недовић, Драган Рапаић Гордана Одовић, Срећко Потић, Милена Милићевић Социјална партиципација особа са инвалидитетом Друштво дефектолога Србије, Београд, Београд, 2012. ISBN 978-86-84765-31-6

Спољашње везе

уреди