Бетел (биљка)
Бетел (Piper betle) зељаста је врежа која припада роду бибера из породице Piperaceae. Аутохтона је биљка јужне и југоисточне Азије, а листови ове биљке имају велики значај у култури и народној медицини индо-малајских народа.
| Бетел | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. betle
|
| Биномно име | |
| Piper betle | |
| Синоними | |
| |
Име врсте потиче од тамилско-малајаламске речи „vettila” која је у научну литературу доспела преко португалског језика.[1]
Опис таксона
уреди
Бетел је зељаста пузавица која расте у тропским подручјима јужне и југоисточне Азије, од Пакистана до Папуе Нове Гвинеје. Најбоље успева на добро дренираном и плодном тлу, а иако захтева доста влаге не подноси стајаћу воду. Биљка нарасте од једног до два метра у дужину, има срцолике и јако сјајне листове и беле класасте цвасти.
Употреба
уредиУ комерцијалне сврхе користе се листови бетела који имају широку примену на подручју где се узгајају. Најчешћа употреба бетеловог лишћа је у комбинацији са сјеменкама арека палме (Areca cathecu) и кречом. На свеж лист бетеласе ставља слој креча, а на њега комадићи арека семена и евентуално ђумбир или дуван, све се замота и тако жваће. Жвакањем бетела у устима се ослобађа веома интензивна слуз црвене боје која има мања наркотичка својства.
Иако је научно доказано да дуготрајно жвакање бетеловог лишћа имма веома негативне последице по конзументе у здравственом смислу, истраживања показују да преко 200 милиона људи широм света (а највише у Азији) конзумира ову биљку. Дуготрајно жвакање бетела у комбинацији са арека семеном један је од главних узрочника настанка рака грла и усне дупље.[2]
Бетелово лишће има широку употребу у народној медицини код народа јужне и југоисточне Азије где се користи као аналгетик, антисептик, а чак и као афродизијак (у ајурведској медицини).
Осушене лозе бетела користе се код израде корпи, а свежи листови због свог биберастог укуса имају примену у кулинарству као зачинска биљка.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Portuguese Vocables in Asiatic Languages: From the Portuguese Original of M S R Dalgado. New Delhi: Asian Educational Services. 1988. ISBN 978-81-206-0413-1.
- ^ IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans. Vol. 85. Betel-quid and Areca-nut Chewing and Some Areca-nut-derived Nitrosamines. Lyon, France, 2004.
Литература
уреди- Portuguese Vocables in Asiatic Languages: From the Portuguese Original of M S R Dalgado. New Delhi: Asian Educational Services. 1988. ISBN 978-81-206-0413-1.
Спољашње везе
уреди
- „Zumbroich, Thomas J. 2008. The origin and diffusion of betel chewing: A synthesis of evidence from South Asia, Southeast Asia and beyond. E-Journal of Indian Medicine 1(3): 87-140”.
- (језик: енглески) California adds Betel and Areca nut to the list of substances known to cause cancer under TOXIC ENFORCEMENT ACT OF 1986
- Nair, Urmila J.; Obe, Günter; Friesen, Marlin; Goldberg, Mark T.; Bartsch, Helmut (1992). „Role of Lime in the Generation of Reactive Oxygen Species from Betel-Quid Ingredients”. Environmental Health Perspectives. 98: 203—5. JSTOR 3431271. PMC 1519632
. PMID 1486850. doi:10.1289/ehp.9298203.
