Бершићи
Бершићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 266 становника. Село припада општини Брезна. Удаљено je 15 км од Горњег Милановца на старом путу за Пожегу. Налази се на 370-680 м надморске висине и на површини од 1.080 ха.[1]
Бершићи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Општина | Горњи Милановац |
Становништво | |
— 2011. | 266 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 03′ 16″ С; 20° 19′ 25″ И / 44.054333° С; 20.323666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 414 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 32305 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | GM |
Историја
уредиБершићи су први пут поменути у турском попису 1525. године и тада су имали 17 домова.[1]
Становништво се пред најездом Турака иселило. Нови насељеници су се доселили у 18. веку и то из Црне Горе, Босне, Херцеговине и Македоније. Они су се населили у брдима у рејону Галича. Касније, од 1880. године, почели су се се спуштају са брда у долину реке Дичине.[1]
У пописима село је 1910. године имало 680 становника, 1921. године 660, а у 2002. години било их је 363.[1]
Истакнута личност родом из Бершића за време владавине кнеза Милоша био је кнез Васа Поповић, учесник на договору у Такову 1815. године, а од 1819. главни кнез Пожешке нахије и пријатељ Милошев. Био је брат од ујака књегиње Љубице.
Поред њега, у Бершићима је рођен и Атанаско Михаиловић, учесник Првог и Другог српског устанка, кнез црногорске кнежевине, судија и депутат. Његова кћер Круна била је прва супруга Јована Обреновића, брата кнеза Милоша.[1]
Сеоска преслава је на друге Тројице; има више записа, и то су већином липе. До 1945. је одржаван вашар на Ивањдан. Овде се налазе Стари надгробни споменици у Бершићима, Крајпуташ у Бершићима и Крајпуташ на Галичу, село Бершићи.
Кроз село пролази друм Горњи Милановац-Прањани, од кога се одвајају краци за Горње Бранетиће и Горње Бањане (оба даље воде ка Љигу), и око друма и тих раскршћа развила се варошица.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 120 ратника. Погинуло их је 61 а 59 је преживело.[1]
Галерија
уредиДемографија
уредиУ насељу Бершићи живи 293 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,3 код мушкараца и 48,9 код жена). У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 10 | 6 | ||
75—79 | 9 | 15 | ||
70—74 | 19 | 18 | ||
65—69 | 11 | 18 | ||
60—64 | 10 | 11 | ||
55—59 | 10 | 10 | ||
50—54 | 3 | 15 | ||
45—49 | 22 | 11 | ||
40—44 | 5 | 11 | ||
35—39 | 14 | 5 | ||
30—34 | 13 | 10 | ||
25—29 | 6 | 7 | ||
20—24 | 6 | 6 | ||
15—19 | 15 | 11 | ||
10—14 | 6 | 9 | ||
5—9 | 6 | 6 | ||
0—4 | 13 | 3 | ||
Просек : | 44,3 | 48,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 154 | 43 | 97 | 11 | 2 | 1 |
Женски | 154 | 22 | 93 | 37 | 2 | 0 |
УКУПНО | 308 | 65 | 190 | 48 | 4 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 82 | 45 | 0 | 1 | 14 |
Женски | 60 | 32 | 0 | 0 | 8 |
УКУПНО | 142 | 77 | 0 | 1 | 22 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 2 | 4 | 1 | 9 |
Женски | 0 | 0 | 7 | 2 | 0 |
УКУПНО | 0 | 2 | 11 | 3 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 2 | 1 | 1 | 2 |
Женски | 1 | 2 | 0 | 2 | 6 |
УКУПНО | 1 | 4 | 1 | 3 | 8 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 77.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уредиМиленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.