Бершићи

насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу

Бершићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 266 становника. Село припада општини Брезна. Удаљено je 15 км од Горњег Милановца на старом путу за Пожегу. Налази се на 370-680 м надморске висине и на површини од 1.080 ха.[1]

Бершићи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 266
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 16″ С; 20° 19′ 25″ И / 44.054333° С; 20.323666° И / 44.054333; 20.323666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина414 m
Бершићи на карти Србије
Бершићи
Бершићи
Бершићи на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32305
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Историја

уреди

Бершићи су први пут поменути у турском попису 1525. године и тада су имали 17 домова.[1]

Становништво се пред најездом Турака иселило. Нови насељеници су се доселили у 18. веку и то из Црне Горе, Босне, Херцеговине и Македоније. Они су се населили у брдима у рејону Галича. Касније, од 1880. године, почели су се се спуштају са брда у долину реке Дичине.[1]

У пописима село је 1910. године имало 680 становника, 1921. године 660, а у 2002. години било их је 363.[1]

Истакнута личност родом из Бершића за време владавине кнеза Милоша био је кнез Васа Поповић, учесник на договору у Такову 1815. године, а од 1819. главни кнез Пожешке нахије и пријатељ Милошев. Био је брат од ујака књегиње Љубице.

Поред њега, у Бершићима је рођен и Атанаско Михаиловић, учесник Првог и Другог српског устанка, кнез црногорске кнежевине, судија и депутат. Његова кћер Круна била је прва супруга Јована Обреновића, брата кнеза Милоша.[1]

Сеоска преслава је на друге Тројице; има више записа, и то су већином липе. До 1945. је одржаван вашар на Ивањдан. Овде се налазе Стари надгробни споменици у Бершићима, Крајпуташ у Бершићима и Крајпуташ на Галичу, село Бершићи.

Кроз село пролази друм Горњи Милановац-Прањани, од кога се одвајају краци за Горње Бранетиће и Горње Бањане (оба даље воде ка Љигу), и око друма и тих раскршћа развила се варошица.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 120 ратника. Погинуло их је 61 а 59 је преживело.[1]

Галерија

уреди

Демографија

уреди

У насељу Бершићи живи 293 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,3 код мушкараца и 48,9 код жена). У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 798
1953. 765
1961. 680
1971. 561
1981. 488
1991. 417 399
2002. 351 363
2011. 266
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
351 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 77. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе

уреди