Бершићи

Бершићи
Бершићи;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	266
Географске карактеристике
Координате	44° 03′ 16″ С; 20° 19′ 25″ И / 44.054333° С; 20.323666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	414 m
	Бершићи Бершићи на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32305
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Бершићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 266 становника. Село припада општини Брезна. Удаљено je 15 км од Горњег Милановца на старом путу за Пожегу. Налази се на 370-680 м надморске висине и на површини од 1.080 ха.^[1]

Историја

Бершићи су први пут поменути у турском попису 1525. године и тада су имали 17 домова.^[1]

Становништво се пред најездом Турака иселило. Нови насељеници су се доселили у 18. веку и то из Црне Горе, Босне, Херцеговине и Македоније. Они су се населили у брдима у рејону Галича. Касније, од 1880. године, почели су се се спуштају са брда у долину реке Дичине.^[1]

У пописима село је 1910. године имало 680 становника, 1921. године 660, а у 2002. години било их је 363.^[1]

Истакнута личност родом из Бершића за време владавине кнеза Милоша био је кнез Васа Поповић, учесник на договору у Такову 1815. године, а од 1819. главни кнез Пожешке нахије и пријатељ Милошев. Био је брат од ујака књегиње Љубице.

Поред њега, у Бершићима је рођен и Атанаско Михаиловић, учесник Првог и Другог српског устанка, кнез црногорске кнежевине, судија и депутат. Његова кћер Круна била је прва супруга Јована Обреновића, брата кнеза Милоша.^[1]

Сеоска преслава је на друге Тројице; има више записа, и то су већином липе. До 1945. је одржаван вашар на Ивањдан. Овде се налазе Стари надгробни споменици у Бершићима, Крајпуташ у Бершићима и Крајпуташ на Галичу, село Бершићи.

Кроз село пролази друм Горњи Милановац-Прањани, од кога се одвајају краци за Горње Бранетиће и Горње Бањане (оба даље воде ка Љигу), и око друма и тих раскршћа развила се варошица.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 120 ратника. Погинуло их је 61 а 59 је преживело.^[1]

Галерија

Демографија

У насељу Бершићи живи 293 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,3 код мушкараца и 48,9 код жена). У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	798
1953.	765
1961.	680
1971.	561
1981.	488
1991.	417	399
2002.	351	363
2011.	266

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	351	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	0
80+	10	6
75—79	9	15
70—74	19	18
65—69	11	18
60—64	10	11
55—59	10	10
50—54	3	15
45—49	22	11
40—44	5	11
35—39	14	5
30—34	13	10
25—29	6	7
20—24	6	6
15—19	15	11
10—14	6	9
5—9	6	6
0—4	13	3
Просек :	44,3	48,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	166	170	178	158	151	135	122

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	32	32	20	15	8	11	3	1	0	0	2,88

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	154	43	97	11	2	1
Женски	154	22	93	37	2	0
УКУПНО	308	65	190	48	4	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	82	45	0	1	14
Женски	60	32	0	0	8
УКУПНО	142	77	0	1	22
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	4	1	9
Женски	0	0	7	2	0
УКУПНО	0	2	11	3	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	1	1	2
Женски	1	2	0	2	6
УКУПНО	1	4	1	3	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Види још

Општина Горњи Милановац

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 77.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 77.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]