Град Београд
Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.[1] Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.[2] Београд заузима преко 3,6% територије Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију).[3] Према коначним подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 1.681.405 становника[4] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.
| Град Београд | |
|---|---|
 Обухвата северну Шумадију, источни Срем и југозападни Банат. Састоји се од 17 општина: Барајево Вождовац Врачар Гроцка Земун Звездара Лазаревац Младеновац Нови Београд Обреновац Палилула Раковица Савски Венац Сопот Стари Град Сурчин Чукарица Има 157 насеља (16 градских и 141 сеоских). | |
| Матична држава | Србија |
| Административни центар | Београд |
| Највећи град | Београд |
| Службени језик | српски |
| Владавина | |
| Облик власти | територијална јединица Србије |
| — Градоначелник | Александар Шапић |
| Историја | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 3.234,96 км2 |
| Становништво | |
| — 2022. |  1.681.405 |
| — густина | 519,8 ст./км2 |
| Економија | |
| Валута | српски динар |
| — код валуте | RSD |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
| Интернет домен | www.beograd.org.rs, позивни број: +381 (0)11 |
Град Београд обухвата три области у Србији: Шумадију, Банат (преко Дунава) и Срем (преко Саве), а простире се на две географске регије: Балканско полуострво (Шумадијски део) и средњу Европу (Банатско-сремски део).
Становништво
уредиПрема проценама Републичког завода за статистику из 2008. године, на територији града Београда живи укупно 1.621.396 становника. Од тога 1.322.629 становника живи у урбаним срединама, а 298.767 становника у руралним срединама.[5]
Према попису из 2002. године, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[6]
Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[7]
Географија
уреди
Град Београд састоји се из две географски доста различите целине, на чијем додиру је подигнут. Северно од река Саве и Дунава налази се велики равничарски део који је у склопу Панонске низије. Панонски басен формиран је на простору старог Панонског копна које је спуштено дуж великих раседа.[8] Јужно од Саве и Дунава налази се брежуљкасто и брдовито земљиште Шумадије. Средином шумадијског дела округа, па и самог града, пролази ланац Шумадијског венца планина који на југу почиње Рудником, наставља се Букуљом, а на територији округа иде линијом Космај-Авала-Врачарски плато-Београдска тврђава (Калемегдански рт). Овај ланац представља окосницу града и назива се „Шумадијска греда”. У јужном делу града најистакнутији облици у рељефу су планине Космај и Авала. Планина Авала представља лаколит.
Урвине представљају карактеристику рељефа на територији града. Бројне су и веома угрожавају поједине делове града, а нарочито су заступљене на посавском и подунавском одсеку, дуж аутопута, око села Партизани, између Београда и Смедерева итд. Има их фосилних и рецентних.
На територији града бројни су флувио-денудациони облици рељефа: флувио-денудационе површи (београдска и пиносавска), долине, развођа река и потока, епигеније, речна острва, алувијалне равни итд. Слив и долина Топчидерске реке, притоке Саве, епигенетски су усечене у стене Шумадијске греде (Марковић, Павловић, 1995). На територији града налази се 16 речних острва: Ада Циганлија, Велико ратно острво, Грочанска ада итд.[9]
Основу Шумадијске греде чине кредни и сарматски седименти (кречњаци Калемегдана, Ташмајдана, Кошутњака, Топчидерског брда). У овим кречњацима изграђен је крашки рељеф који се налази на територији града Београда. Крас града типски припада мерокрасу, а одликује га мала моћност, због чега нису развијени сви крашки облици рељефа. Јављају се вртаче, увале, пећине и јаме. Вртаче се јављају у низовима, јављају се преобраћене у локве (испуњене водом), као алувијалне. Међу увалама издваја се „Провалија”, а поједине увале, попут вртача, такође су испуњене водом. Најдужа пећина носи назив „Турски точак” и има дужину од 26 m.[10] Особеност крашког рељефа су фосилне шкрапе.[11]
Еолски облици рељефа на територији града изграђени су у лесу. Леса има северно и јужно од Саве и Дунава. Северно од Саве истичу се Бежанијска лесна коса, Земунски лесни плато, а на појединим местима одсеци лесних заравни достижу висину до 30 m. Јужно лес се налази у повлати Шумадијске греде. Лесне наслаге дебљине до 10 m јављају се на знатној површини.[12]
Знаменитости
уреди
- за знамености града Београда погледајте знаменитости Београда
- општина Младеновац:
- Спомен-обележје деспоту Стефану Лазаревићу у облику обелиска (село Марковац) — 15. век
- општина Сопот:
- Црква светог Николе и средњовековне зидине из доба деспота Стефана Лазаревића (село Сибница) — 15. век
- Црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу у којој је Арсеније III Чарнојевић последњи пут причестио Србе пре преласка у Аустроугарску (село Неменикуће) — 17. век
- Спомен-чесма у месту које је Карађорђе заједно са сељанима међу првима ослободио 1804. године (село Сибница)
- општина Гроцка:
- Старо урбано језгро Гроцке са црквом
Привреда
уредиГлавни носилац привредне снаге свакако чини сам град. Међутим, територијално највећи део округа чине рурална и пољопривредна подручја. Северни, панонски дело округа је препознатљив по интензивној и добро развијеној пољопривреди. Јужни део је поред пољопривреде, веома познат по воћарству и одличним виногорјима у подунавском и шумадијском делу округа.
Локална самоуправа
уредиБеоград има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самоуправе.[тражи се извор]
Скупштина града
уреди
Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.
Градоначелник
уредиГрадоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.
Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.
Градоначелник Београда, изабран 2022. године је Aлександар Шапић.
Градско веће
уредиГрадско веће је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.
Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.
Градска управа
уредиГрадска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.
Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.
Градске општине
уредиГрадска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.
Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у Шумадијском региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, у Срему, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и Банату.
- Списак београдских општина:
| Име | Површина (km²) | Становништво (1991) | Становништво (2002) | Становништво (2011) | |
|---|---|---|---|---|---|
| Барајево | 213 | 20.846 | 24.641 | 27.036 | |
| Вождовац | 148 | 156.373 | 160.768 | 157.152 | |
| Врачар | 3 | 67.438 | 58.386 | 55.463 | |
| Гроцка | 289 | 65.735 | 75.466 | 83.398 | |
| Звездара | 32 | 135.694 | 132.621 | 148.014 | |
| Земун | 150 | 141.695 | 152.950 | 166.292 | |
| Лазаревац | 384 | 57.848 | 58.511 | 58.224 | |
| Младеновац | 339 | 54.517 | 52.490 | 53.050 | |
| Нови Београд | 41 | 218.633 | 217.773 | 212.104 | |
| Обреновац | 411 | 67.654 | 70.975 | 71.419 | |
| Палилула | 451 | 150.208 | 155.902 | 170.593 | |
| Раковица | 31 | 96.300 | 99.000 | 108.413 | |
| Савски венац | 14 | 45.961 | 42.505 | 38.660 | |
| Сопот | 271 | 19.977 | 20.390 | 20.199 | |
| Стари град | 5 | 68.552 | 55.543 | 48.061 | |
| Сурчин | 288 | 34.463 | 38.695 | 42.012 | |
| Чукарица | 156 | 150.257 | 168.508 | 179.031 | |
| УКУПНО | 3.227 | 1.552.151 | 1.576.124 | 1.639.121 | |
| Извор: Републички завод за статистику[13] | |||||
Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 km², обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.
Галерија
уреди-
Град Београд - Народно Позориште, Трг Републике -
-
-
-
-
Пристаниште, Београд -
-
Река Сава у Београду -
Град Београд -
Градска општина Земун, град Београд -
Црква Светог Атанасија Великог у Београду -
-
Савски кеј, Београд, 2013. год. -
Храст у центру општине Барајево, град Београд, 2016. -
Савски кеј, Београд, 2013. год. -
Крушка код цркве, општина Барајево, град Београд, 2016. -
Београд 2013. год. -
-
-
-
-
-
Ада Циганлија, у општини Чукарица, Београд. -
Поглед на Београд из ваздуха.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце
уреди- ^ Град Београд — Градска власт
- ^ Град Београд — Градске општине
- ^ „Републички завод за статистику — - Градски показивачи”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2009. г.
- ^ „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Републички завод за статистику, Процена становништва из 2008.”. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 07. 8. 2009.
- ^ Град Београд — Чињенице (Становништво)
- ^ „Књиге резултата Пописа 2002.": „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу — подаци по општинама" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2013), pp. 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
- ^ Родић, Д; Павловић, М (1994). Географија Југославије I. Београд: „Савремена Администрација, Д.Д. издавачко-штампарско предузеће Београд.
- ^ „Београд”.
- ^ Петровић, Драгутин; Манојловић, Предраг (2003). Геоморфологија. Београд: Географски факултет, Универзитет у Београду. ISBN 978-86-82657-32-3.
- ^ Марковић, Ј; Павловић, М (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена Администрација.
- ^ Марковић, Ј (1966). Географске области Социјалистичке Федеративни Републике Југославије. Београд.: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
- ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
