Београдске новине (1915—1918)

Београдске новине (нем. Belgrader Nachrichten) су биле званични окупациони лист Аустроугарске војне управе у Србији током Првог светског рата. Као главни пропагандни орган, тежиште листа било је да окупацију и њену власт прикаже као добронамерне и у интересу српског становништва. Излазио је свакодневно, на немачком, српскохрватском и мађарском језику од 1915. до 1918. године, за време окупације Србије. [1]

Београдске новине
Насловна страна Београдских новина из 1916.
Типдневне новине
ИздавачНемачка окупациона власт
Уредник
Оснивање15. децембра 1915.
Језик
Укидањејесен 1918.
СедиштеБеоград
Издање 24. децембра 1916. године

Историја

уреди

Новине су покренуте 15. децембра 1915. године, са уводником у првом броју:

Нови аустроугарски војни гувернер Србије је 1916. године увео систем војног права који је дозвољавао штампање само једних новина.[2] За време окупације употреба српског језика и српске ћирилице била је забрањена у јавном животу. Штампани материјали за становништво Србије били су искључиво на стандардизованом хрватском језику, односно латиничним писмом, ијекавским дијалектом са хрватском лексиком.[3]

Новине су дистрибуиране на аустроугарским окупираним територијама на немачком, мађарском и српско-хрватском језику. Немачка верзија је такође била доступна широм Европе са циљем да покаже како су Аустрија и Немачка дошле у Србију као „носилац благостања, да је просветле“, док је српска верзија била да локално становништво верује да војна управа у Србији ради у њиховом интересу, за разлику од претходне српске династије Карађорђевића која их је на превару увела у рат.[4]

Значајни сарадници

уреди

За уредништво је био одговоран немачки комесар Вилхелм Ухер, а затим Хрват Јурица Оршић Славетићки; последње две године хрватски писац Милан Огризовин је био главни уредник.[5]

Поред редовних рубрика и чланака првенствено новинара аустроугарских држављана, у листу су објављивани и прилози српских културних и јавних посленика. Међу српским ауторима били су су најпознатији:[6]

У случају Боре Станковића, он је почео прилоге новинама након пуштања из логора, на позив Огризовића, и писао је књижевне фељтоне од децембра 1916. до марта 1918. године.[7] Аустријски писац Ото Алшер писао је књижевну колумну и анонимно ко-уређивао окупационе новине. [8]

Референце

уреди
  1. ^ Wouters, N.; van Ypersele, L. (2018). Nations, Identities and the First World War: Shifting Loyalties to the Fatherland. Bloomsbury Publishing. стр. 289. ISBN 978-1-350-03644-4. 
  2. ^ Herwig, H.H. (2014). The First World War: Germany and Austria-Hungary 1914-1918. Modern Wars. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4725-1081-5. 
  3. ^ Marković, Gordana Ilić (2018-03-27). „Literature: Serbia (South East Europe)”. International Encyclopedia of the First World War (WW1). 
  4. ^ Goebel, S.; Keene, D. (2017). Cities into Battlefields: Metropolitan Scenarios, Experiences and Commemorations of Total War. Historical Urban Studies Series. Taylor & Francis. стр. 170. ISBN 978-1-351-95149-4. 
  5. ^ „Bora pod okupacijom”. РТС (на језику: српски). 2014-06-25. 
  6. ^ Божица Младеновић, Град у аустроугарској окупационој зони 1916-1918, Београд 2000, стр. 156
  7. ^ Marković, Gordana Ilić (2018-03-27). „Literature: Serbia (South East Europe)”. International Encyclopedia of the First World War (WW1). 
  8. ^ Wallace, I. (2003). Fractured Biographies. German monitor. Rodopi. стр. 187. ISBN 978-90-420-0956-1. 

Спољашње везе

уреди