Белопегави овнић
Белопегави овнић (лат. Amata phegea, раније Syntomis phegea) је мољац из потпородице Arctiinae. Припада дневним лептирима.
| Белопегави овнић | |
|---|---|
| |
| Amata phegea | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Натпородица: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. phegea
|
| Биномно име | |
| Amata phegea | |
| Синоними[2] | |
|
Списак
| |
Опис
уредиРаспон крила му достиже 35–40 mm.[3] Основна боја крила и тела му је црна са плавкастим сјајем, а на крилима има по девет белих тачкица са обе стране. Број и величина белих туфни се разликује, најчешће 6 туфни има на предњим крилима док су 2 туфне на задњим.[4] Задња крила су много мања у односу на предња која су дуга и мале ширине. На врату и на трупу има по једну топло жуту пругу. Антене су му црне, дугачке и обично су беле на крају.[4] Ларве су дужине до 5 цм, црнкастосиве и имају длаке организоване у гомиле, хране се биљном храном, често маслачком.[4] Лутке су смеђе обојене, здепасте, прилепљене за подлогу.[4]
Слични су му Syntomis ragazzii (Turati, 1917) и Zygaena ephialtes (Linnaeus, 1758). Овај други је отрован за птице и белопегави подражава његов изглед како би се спасао од грабљиваца (што се зове „мимикрија“).[5]
Распрострањеност
уредиБелопегави овнић се најчешће среће у јужној Европи, али их има и на северу Немачке, на истоку га има до Анадолије и Кавказа.[6] Одговарају им суве области, широки простори са шибљем и дрвећем, као и шуме.[7]
Порекло назива рода
уредиПорекло назива рода Amata води од речи аmаtus, koja значи вољен.[4]
Слике
уреди-
-
-
-
-
-
-
-
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj -
Amata phegea, Rtanj
Извори
уреди- ^ Напомена: syn Syntomis
- ^ „Funet”.
- ^ „UK Moths”.
- ^ а б в г д „Bjelopjegavi ovnić (Amata phegea)”. Plantea (на језику: хрватски). 20. 06. 2016. Приступљено 24. 08. 2019.
- ^ Dawkins, Richard (2016). "The Extended Phenotype: The Long Reach of the Gene."
- ^ „Fauna europaea”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 05. 01. 2018.
- ^ „Natura Bohemica”.
Литература
уреди- Dawkins, Richard (2016). The Extended Phenotype: The Long Reach of the Gene. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780192506221.
