Белица (Исток)
Белица (алб. Belicë) је насељено место у општини Исток, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 72 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а] Након 1999. године село је познато и као Кодербард (алб. Kodërbardh).
Белица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Пећки |
Општина | Исток |
Становништво | |
— 2011. | 72[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 45′ 00″ С; 20° 38′ 00″ И / 42.7500° С; 20.6333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 677 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 39000 |
Позивни број | 039 |
Регистарска ознака | ПЕ |
Положај
уредиАтар насеља се налази на територији катастарске општине Белица површине 1045 ha.
Историја
уредиУ писаним изворима село Белица се први пут помиње 1485. године, када је рађен турски попис. Тада је имало 25 српских домаћинстава. У селу се налази црква Лазарица, крај које се на Видовдан (28. јуна) одржава сабор. Старији патрон цркве је био Свети Ђорђе. Црква је вероватно подигнута у 14. веку. Потом је била разорена, па је обнављана у 16, 17. и 18. веку. Стручна обнова извршена је 1966—68. године. Око цркве су остаци старог српског гробља. У албанском делу села су очувани остаци једног црквишта за које се не зна коме је било посвећено и када је црква срушена. У Девичком поменику учитељ тамошњи Јеротије Елезовић записао је 1902. да је арбанас Асан Луга порушио цркву Св. Лазара и њено камење продао за зидање куле Реџепу Али Делићу у селу Крњине. Јуна месеца 1999. године албанци су опљачкали и спалили цркву, а све Србе протерали из села.[2]
Протеривање Срба је карактерисало и раније периоде. Тако је Јован Савић из овог села у извештају 1890. године описао насиља Арнаута против њега и осталих Срба (Боје Јаковевића из Црколеза, Добросава Јефтића из Согрла…) из тога и околних села. Протерали су их у Србију и отели им куће. Седам фамилија од 73 људи се иселило 3. маја. Понудили су да им буду пратња до границе, због сигурности, али су и ту припремили заседу. У пограничном селу, муслимани из села Копориће, тзв. Колашински Турци су тобоже напали њих, али ни један муслиман није страдао, 5 Срба је убијено, један младић је рањен а спасило се само 16 Срба, прелаксом у Србију. Остали су постали плен и робље муслимана из Ибарског Колашина.[3]
У фебруару 1924. у овдашњој кули, жандарми су уз помоћ топа, али и локалних "Арнаута", ликвидирали шесторицу качака.[4]
Демографија
уредиГодина | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 388 | 419 | 529 | 586 | 566 | 494 | 72 |
Становништво
уредиДо 1999. године у селу је било око 70 % Срба. Према попису из 2011. године, Белица има следећи етнички састав становништва:
Напомене
уреди- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Перуничић, Бранко (1985). Писма србских конзула из Приштине 1890—1900. Београд: Народна књига. стр. 67—69.
- ^ "Политика", 2. март 1924, стр. 6
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
Спољашње везе
уреди- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)