Бањска (Вучитрн)

Бањска
Бањска;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Вучитрн
Становништво
— 2011.	891
Географске карактеристике
Координате	42° 51′ 31″ С; 20° 57′ 14″ И / 42.85861° С; 20.95389° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	619 m
	Бањска Бањска на карти Србије

Бањска (алб. Banjskë) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу махалу. Куће у махалама су прилично збијене. Удаљења између махала су око 100 метара. Срби су живели у Доњој махали, у којој је било нешто Албанаца. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 891 становника.^[а] Према извештавању РТС-а 2017. године у селу је било само 11 српских кућа од некадашњих 40.^[1]

Географија

Село је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Село је по положају валовито. Оранице смоничаве и са растреситом земљом, успевају све житарице, поврће и воће, повезано је са системом за навоњавање.

Историја

Село се помиње у повељи цара Душана 1346. У Поменику манастира Девича помињу се 1765. и 1789. Срби дародавци из овог села. Село има једну стару цркву, добро очувану, посвећену св. Николи, коју су албанске балије палиле за време окупације у Другом светском рату, и једну у рушевинама. У селу има и два стариначка рода, један у православљу и један у исламу. Цело је село било чифлик. Првобитно су му господари били Срби Ћамиловићи из Вучитрна, па после продајом прешло у својину потурчењака Бадивуковића из истог града. У засеоку Селиште постоји још темељ од храма св. Стефана^[2]

Српски родови:

Данчетовићи 15 кућа Св Јован Крститељ старинци.
Ракићи (6 кућа, Св. Јован Крститељ), старинци.

Клепачићи (3 кућа, св. Лука). Пресељени из Самодреже око 1865.

Пантићи или Ковачани (2 кућа, Св. Врачи). Пресељени из истоименог рода у Шљивовици око 1905.

Поисламљени и албанизовани српски род је Клопан (4 кућа.). Ушао је у Берише, фис својих суседа Феризовића.

Албански родови:^[б]

Керол (6 кућа.), од фиса (племена) Друштина. Старином је из Малесије, а у Бањску досељен из Шупковца (К. Митровица) почетком 19. века. Појасеви су му у 1934. од досељења били: Суља, Весељ, Ајриз (95 години).

Феризовић (алб. Ferizi) (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељени из Малесије после Керола.

Кећол (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељен око 1830. из Малесије. Појасеви у 1934. од досељења: Мурсељ, Мехмет, Ахмет, Ајет (50 година).

Таировић (алб. Tairi) (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељен из Стога у пећкој нахији после Кећола. Даља му је старина у Малесији.

Смакол (3 кућа.), од фиса (племена) Шаље. Досељен из Шаље у Малесији, из братства Гима, после Таировића.

Учесници ослободилачких ратова 1912-1918

Данчетовић Пана, Топлички устанак
Данчетовић Цветко, погинуо у Топличком устанку
Милетић Петар, у Топличком устанку ^[в]

У логорима и заробљеништву 1941-45

Нема доказа

Учесници другог светског рата (1941-1947)

Данчетовић Александар
Данчетовић Бранко
Данчетовић Витко
Данчетовић Дојчин
Данчетовић Рајко
Данчетовић Сава
Крсмановић Миладин
Милетић Божо
Милетић Бранко
Милетић Драгутин
Милетић Милутин
Милетић Радован
Милосављевић Драгољуб
Милосављевић Хранислав
Ракић Стојан
Ракић Спасоје^[3]

Жртве другог светског рата

Данчетовић Пана, у селу 1943.
Милосављевић Сарафин, у истом дану од балиста^[3]

Одсељени 1941-93

Данчетовић Александар 1960, са 5 чл., Вучитрн
Данчетовић Томче 1960, са 4 чл., Вучитрн
Јоцић Љубисав 1988, сам, Бањска, Звечан
Крсмановић Славиша 1982, сам, Швајцарска
Милић Живојин 1974, са 4 чл., Крагујевац
Милић Здравко 1966, са 4 чл., Вучитрн
Милић Раденко 1954, са 5 чл., Липљан
Милетић Божо 1958, са 4 чл., Вучитрн
Милетић Бранко 1955, са 4 чл., Обилић
Милетић Мирослав 1990, са 5 чл., Костолац
Ракић Вукашин 1966, са 4 чл., Крагујевац
Ракић Драган 1982, сам, Швајцарска
Ракић Синиша 1984, са 3 чл., Швајцарска
Ракић Стојан 1990, са 7 чл., Врњачка Бања

До почетка рата на Косову 1999. године у селу је живело 27 домаћинстава са 141 члана.

Демографија

Популација (ист.): Бањска (Вучитрн)
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	456	433	506	606	740	822	891

Еволуција становништва

Становништво

Етнички састав према попису из 1961.^[4]‍

Албанци	316	62,4%
Срби	190	37,5%
Укупно: 506

Етнички састав према попису из 1971.^[5]‍

Албанци	403	66,5%
Срби	200	33%
Укупно: 606

Етнички састав према попису из 1981.^[6]‍

Албанци	565	76,3%
Срби	173	23,3%
Укупно: 740

Етнички састав према попису из 2011.^[7]‍

Албанци	877	98,4%
Срби	4	0,45%
Укупно: 891

Види још

Општина Сува Река

Напомене

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
^ Казивање сарадника

Референце

^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2790030/sve-manje-srba-u-banjskoj-kod-vucitrna.html
^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.
^ ^а ^б Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ „Stanovništvo opštine Vučitrn po prebivalištem, polovima i etničkoj pripadnosti, 2011”. askdata.rks-gov.net (на језику: српски). Agencija za statistike Kosova. 2011. Приступљено 15. 12. 2024.

Литература

САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965

Спољашње везе

У Бањској Србе сабира Свети Никола („Политика”, 29. мај 2016)

[1] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[4] Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

[5] Казивање сарадника

[2] ttps://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2790030/sve-manje-srba-u-banjskoj-kod-vucitrna.html

[3] „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.

[аутоматски_генерисано1-6] а ^б Евиденција СУБНОР-а Вучитрна

[7] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[8] Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs

[9] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[10] „Stanovništvo opštine Vučitrn po prebivalištem, polovima i etničkoj pripadnosti, 2011”. askdata.rks-gov.net (на језику: српски). Agencija za statistike Kosova. 2011. Приступљено 15. 12. 2024.

[а]

[1]

[2]

[б]

[в]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]