Бањалучки округ
Бањалучки округ (нем. Kreis Banjaluka) је био административна јединица нижег нивоа у Аустроугарској, Држави Словенаца, Хрвата и Срба и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Основан је након аустроугарске окупације Босанског вилајета 1878. на територији дотадашњег Бањалучког санџака, а укинут 1923. године, када је основана Врбаска област.
| Бањалучки округ Kreis Banjaluka Okružje Banjaluka | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1878.—1923. | |||||||||
 Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | |||||||||
| Главни град | Бања Лука | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља |  Аустроугарска,  Држава Словенаца, Хрвата и Срба,  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Становништво | 423.096 (1921)[1] | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивши округ | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1878. | ||||||||
• Укинуто | 1923. | ||||||||
| |||||||||
Административна подјела
уредиБањалучки округ чинило је 10 срезова (котарева) и 5 среских (котарских) испостава. Срезови:
- градски срез Бања Лука,
- сеоски срез Бања Лука,
- Дервента,
- Босанска Дубица,
- Босанска Градишка,
- Котор Варош,
- Босански Нови,
- Приједор,
- Прњавор,
- Тешањ.
Среске испоставе:
Становништво
уредиБрој становника Бањалучког округа се повећавао у сва четири међупописна периода од 1879. до 1921. године. Према свим пописима већину становништва чинили су припадници православне вјероисповијести.
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 190.043 | |
| 1885. | 265.456 | |
| 1895. | 329.061 | |
| 1910. | 403.817 | |
| 1921. | 423.096 | |
Види још
уредиИзвори
уредиЛитература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Kraljačić, Tomislav (1978). „Struktura administracije u Bosni i Hercegovini u razdoblju Kalajeve uprave”. Jugoslovenski istorijski časopis. 17 (1-4): 215—222.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Džaja, Srećko M. (1994). Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epoche (1878-1918): Die Intelligentsia zwischen Tradition und Ideologie. München: R. Oldenbourg Verlag.
- Džaja, Srećko M. (2002). Bosna i Hercegovina u austrougarskom razdoblju (1878-1918): Inteligencija između tradicije i ideologije. Mostar: ZIRAL.