Башибозук
Башибозук (тур. başıbozuk, оштећена/покварена глава,[1] у значењу без вође) је био припадник нерегуларних пешадијских и коњичких војних снага османске армије. Састављени од добровољаца, најчешће Черкеза, Албанаца, Курда и Рома-муслимана. Избегавали су уређене борбе и били познати по зверствима, пљачки и одвођењу робља. Оваква недела су на нашим просторима оставила дубок траг у односима Албанаца и суседних народа.[2][3] Башибозуци су били познати по недостатку дисциплине.
Иако је турска војска увек била састављена и од башибозука поред регуларних војника, притисак на османски феудални систем, узрокован углавном ширењем империје је захтевао веће ослањање на нерегуларне снаге. Држава их је наоружавала и одржавала, али нису примали плату, већ су живели од пљачке, и нису носили униформе нити неке ознаке. Услед недостатка дисциплине, нису били способни за предузимање већих војних операција. Услед непредвидивости и недисциплине, повремено су редовне турске снаге морале насилно да их разоружавају. Међутим, башибозуци су често били корисни у извиђачким мисијама.
Галерија
уреди-
Башибозуци -
Слика вође албанског башибозлука у Египту, 1870, рад Жана-Леона Жерома -
Група башибозука (око 1886)
Референце
уреди- ^ Абдулах Шкаљић Турцизми у српскохрватском језику
- ^ Војна енциклопедија, (1. том; Абадан - Брчко pp. 504) Београд, 1970.
- ^ Encyclopedia Britannica
Литература
уреди- Rhoads Murphey (1999). Ottoman warfare 1500-1700. London: UCL Press..
- Özhan Öztürk. Karadeniz (Black Sea): Ansiklopedik Sözlük. 2 Cilt. Heyamola Yayıncılık. İstanbul. 2005. ISBN 978-975-6121-00-9.
