Бачевица
Бачевица је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 218 становника, према попису из 2002. било је 409 становника (према попису из 1991. било је 523 становника).
Бачевица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Општина | Бољевац |
Становништво | |
— 2011. | 409 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 47′ 16″ С; 22° 05′ 10″ И / 43.787833° С; 22.086166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 394 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 030 |
Регистарска ознака | ZA |
Бачевица је село удаљено од Бољевца десетак километара на југоисток. Бачевица лежи на Бачевичкој реци, десној притоци Врбовачке реке, чије се воде уливају у Бели Тимок. Површина атара села је 2.091 хектар и подручје је брдовито, надморска висина је између 300 и 400 м. Кроз место пролази асфалтни пут од Бољевца преко Бачевице, Врбовца и Планинице према Зајечару.
У околини места је из периода млађег каменог доба нађено једно гвоздено копље, а из каснијег периода нађени су остаци рударења као што су гомиле шљаке, јаловине крај старих јама, и рударске алатке.[1]
Место се помиње у XVI веку, тачније у турском попису од 1560. године, као село Бачица са 6 породица и са 10 неожењених.[2] Према попису из 2002. године у 136 домаћинстава живело је 409 становника просечне старости од 50 година.
Становници се углавном баве пољопривредом и сточарством, говоре српским и влашким језиком.
У селу ради четвороразредна основа школа "IX Српска Бригада" (основана 1894. год.) са тридесетак ученика. Старије разреде ђаци похађају у Бољевцу.
У селу ради и здравствена амбуланта дома здравља из Бољевца, а у оквиру КУД „Бачевица“ се негује фолклорна традиција, КУД је однео победу на „Сабору игара“ у Слатини 2010. године.
Село нема цркве ни црквишта. Суседна места су Ласово, Леновац, Врбовац, Добрујевац и Добро Поље.[3]
Демографија
уредиПрема последњем попису из 2022. године у Бачевици је живело 218 становника. У насељу живи 201 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 52,44 година (50,32 код мушкараца и 54,69 код жена).[4]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 90 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.[5]
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 15 | 8 | ||
75—79 | 13 | 14 | ||
70—74 | 9 | 26 | ||
65—69 | 25 | 28 | ||
60—64 | 16 | 17 | ||
55—59 | 14 | 16 | ||
50—54 | 13 | 18 | ||
45—49 | 14 | 15 | ||
40—44 | 8 | 8 | ||
35—39 | 7 | 8 | ||
30—34 | 19 | 8 | ||
25—29 | 7 | 8 | ||
20—24 | 8 | 6 | ||
15—19 | 11 | 5 | ||
10—14 | 11 | 5 | ||
5—9 | 11 | 4 | ||
0—4 | 5 | 8 | ||
Просек : | 47,5 | 52,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 180 | 39 | 119 | 19 | 3 | 0 |
Женски | 185 | 10 | 117 | 51 | 7 | 0 |
УКУПНО | 365 | 49 | 236 | 70 | 10 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 100 | 79 | 0 | 2 | 2 |
Женски | 66 | 57 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 166 | 136 | 0 | 2 | 3 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 3 | 1 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 3 | 1 | 0 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 0 | 3 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 2 | 3 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 7 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 6 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 13 |
Галерија
уреди-
Околина Бачевице
-
Бачевица - споменик погинулим у ослободилачким ратовима 1912-1918
-
Бачевица - спомен плоча погинулим у Другом светском рату
Референце
уреди- ^ Вељковић, Стеван (1986). Бољевац и околина, од првих трагова до другог светског рата. Зајечар: Историјски архив Тимочка крајина Зајечар. стр. 18 и 20.
- ^ Бојанић-Лукач, Душанка (1978). „Зајечар и Црна река у време турске владавине (XV-XVIII век)”. Гласник етнографског музеја Београд. 42: 49.
- ^ Динић, Јакша (2019). „Топоними Црноречја”. Ономатолошки прилози, САНУ. 26: 209.
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 18.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 502. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 129. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.