Бацање хране за празнике
Бацање хране за празнике распрострањена је појава широм света, без обзира о каквом празнику је реч и где се у свету слави. Тако деценијама у смеће заврши нпр. руска салата за Нову годину у Русији, каша од црвеног пасуља за солстициј у Кореји, Халим за Рамазан у Индији и на Блиском истоку, пите са млевеним месом за Божић у Енглеској, погача за православни Ускрс, колачи од банане за лунарну Нову годину у Вијетнаму итд.[1]
Опште информације
уреди
.jpg)
Празници су сјајно време за прославу и канзумирање хране али и за њено поштовање, као што се поштује празник. Ипак, у неким деловима света празници су постали синоним за преједање и бацање хране.
И док већина популације баца храну након празника, за само 200 последњих година, светска популација је порасла са 900 милиона на скоро 8.000 милиона људи. До 2100. године, према УН-у, процењује се да ће на нашој Земљи живети 10.000 до 11.000 милиона људи. Зато не чуди податак који је објавио Светски програм за храну у свом извештаји да је више од 1 од 9 људи широм света (око 821 милиона људи) гладно је сваки дан.
Само у 2011. години, ФАО је проценио да је 1/3 све произведене хране у свету изгубљена или бачена. То износи 1,3 милијарде тона годишње.[1] А храна није једина ствар која се губи када остане непоједена: сви ресурси (као што су семе, вода, храна, итд.), новац и рад који су уложени у њено прављење такође су изгубљени.[1]
Глад и неухрањеност су толико распрострањен проблем да су УН нагласиле да је „потребна дубока промена глобалног система исхране и пољопривреде“ да би се решио овај проблем. Овај пром би требало да укључи тежњу ка одрживој производњи хране, али и разумнијем односу према храни која се у изобиљу спрема за празнике, а потом баца.[2]
Како избећи (смањити) бацање хране
уредиЕво шест препорука Агенције за храну и пољопривреду Уједињених нација, о томе како да се избегне и смањи бацање празничне хране:[3]
- Реално планирање
Унапред планирати количину припрему хране према броју гостију. Не припремати храну за 50 људи ако само 5 долази на вечеру.[2]
- Замрзавање остатака хране или давање гостима
Превише спремљене хране, одмах ставити у замрзивач и користити неки други дан. У принципу, храну не треба остављати на собној температури дуже од два сата.[2]
- Претворите остатке хране у ручак или вечеру следећег дана
Користећи на интернету много креативних рецепата за коришћење остатака хране, могу се спремити разновстни и укусни оброци При томе све остатке хране чувате у фрижидеру и употребите што је пре могуће.[2]
- Од остатка хране направити нешто ново
За сваки оброк направити нешто прилично неуобичајено, али пре него што скувате ново јело, проверите да ли имате нешто већ припремљено и још увек безбедно за јело да бисте прво са њим завршили.
Тиме се од остатака неког старог јела може направити ново јело. Само запамтите да избегавате да поново загревате храну и да је касније вратите у замрзивач
- Дозволите гостима да се сами послужују
Колико год би било лепо и гостољубиво служити госте, домаћин можда неће тачно проценити количину хране или колико мало неко жели да једе, и обично греши и сервира госту превише. Дозволити гостима да се сами послужују значи да они могу да бирају количину коју би желели да поједу.
Такође саветује се гостим: када је оброк самоуслужан, да не узимају више него што могу да поједу.
- Донирати оно што се неће појести
Конзерве, сушена роба или друга некварљива храна се може донирати, локалним добротворним организацијама које радо прихватају ову храну.[2]
Извори
уреди- ^ а б в „Make #NotWasting food a personal resolution”. Food and Agriculture Organization of the United Nations (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-17.
- ^ а б в г д „Kako da bacate manje hrane”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2022-10-22.
- ^ „Kako da smanjite bacanje hrane u vreme praznika”. Agroklub.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-10-22.
Спољашње везе
уреди- Srbi među najbahatijim narodima koji bacaju hranu: Pred praznike kupujemo 40% više nego što nam je potrebno, zašto je sramota kupiti dve šnicle? (VIDEO) - www.telegraf.rs