Банов До

Банов До
Банов До;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Звечан
Становништво
— 2011.	233
Географске карактеристике
Координате	42° 56′ 14″ С; 20° 47′ 20″ И / 42.9372° С; 20.7889° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	578 m
	Банов До Банов До на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38227
Позивни број	+381 (0)28
Регистарска ознака	КМ

Банов До архаично Бандо (алб. Banovdoll) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Село нема школу, деца одлазе у основну школу „Свети Сава“ у Жeровници.

Географија

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Банов До површине 379 ha, по општинским подацима 367 ha. Село Банов До налази се на 5 километара северозападно од Звечана у подножју планине Рогозне, увучено у долини Козаревске реке. Већина кућа је подигнута са леве старне тока Козаревске реке и припада групи старих српских насеља. Њиве су добре родности око кућа и на местима која се називају: Шибове, Присоје, Равна, Јованов Лаз, Терзина Њива, Бијељак, Губин До; шуме и испаше су по брдима.

Историја

Помиње се у Светостефанској повељи краља Стефана Милутина из 1313. године као „Бање Поље“. Народно предање име села везује за Стахињића Бана. Као село „Бањадо“ у жупи Звечану унето је у турски пописни списак села 1455. године. Готово у средини села, на ниској заравни, одржало се старо гробље. У њему се виде темељи порушене црквице, која је била, по предању, посвећена цару Константину и Јелени. Око црквине има грубо клесаних надгробних плоча од камена. У Девичанском катастиху записано је 1761. године село Бандо, а 1832. године у једној исправи као село „Пандо“. Село је после велике сеобе 1690. године опустело и по народним предања у овом селу повећање броја српског становништва започиње крајем 18. века враћањем људи на своја вековна огњишта. Његово старије становништво одселило се 1879. године у Топлицу. Године 1941. становништво се разбегло, а куће попаљене. Тада од људи „ко је код куће замрко, тај није освануо“. После бежаније становништво се повратило на своја огњишта. У каснијим пописима помиње се као Дол са три хришћанске куће. Од 1978. године до села постоји асфалтни пут изграђен самодоприносом грађана и којим је село повезано са Звечаном, а од пре неколико кроз насеље пролази асфалтни пут који повезује општине Звечан и Зубин Поток. Село је повезано на градски водовод, а делови имају сеоске водоводе. Већина домаћинстава има фиксне телефоне. У селу постоји Црква посвећена Светом Цару Константину и Царици Јелени по расположивим подацима из 14. века која је три пута рушена и обнављана.

Порекло становништва по родовима

Јолавићи, 5 кућа, и њихови огранци Јоксимовићи, 4 куће, Савићи, 3 куће, Миљковићи, 2 куће, Лазаревић, 1 кућа, Игњатовић, 1 кућа, су од Куча Радовића у Жеровници; од Јоловића су Живковићи у Рудинама на Рогозни, тамо летовали са стоком па се стално настанили.

Мијаиловићи, 5 кућа, Марковић, 1 кућа, слава Св. Петка, предак из суседног предела Колашина, старином Бјелопавлићи; Јаковљевићи у Матици, Спасојевићи у Jагњеници, Вулетићи у Жеровници и Манојловићи у колашинском Перлезу су од њих.

Јаковљевићи, 3 куће, слава Ђурђевдан, из суседног Рујишта, прешли око 1890. године; од њих су Јаковљевићи у Бресници.

Вучковић, Стевановић, 1 кућа, су од старинаца у Вучој на Ибру.^[1]

Демографија

Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 233 становника, већина Срби.^[2]^[3]

Популација (ист.): Банов До
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	155	167	230	223	220	180	233

Еволуција становништва

Референце

^ Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка:антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Сад: Нови Пазар:Музеј "Рас". COBISS.SR 176130060
^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.

[1] Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка:антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Сад: Нови Пазар:Музеј "Рас". COBISS.SR 176130060

[stats3-2] „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.

[3] На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.

[1]

[2]

[3]