Бановина Србија

Бановина Србија је назив за предложену нову административну јединицу Краљевине Југославије. Стварање ове бановине предложено је након формирања Бановине Хрватске 1939. године. Међутим, због окупације и поделе Југославије од стране Сила Осовине 1941. године, предлог о стварању Бановине Србије никада није реализован.

Мапа која показује предлог за формирање Бановине Србије

Предлог

После стварања Бановине Хрватске 1939. године, поставило се питање политичког положаја српског народа у Краљевини Југославији, тако да су неки српски интелектуалци (на пример чланови Српског клуба) и политичари (укључујући и неке чланове југословенске владе, као на пример Драгишу Цветковића) предложили и планирали стварање Бановине Србије (или Српске бановине), у коју би ушла подручја постојећих бановина: Врбаске, Дринске, Дунавске, Моравске, Зетске и Вардарске. Организација предложене Бановине Србије била би слична организацији Бановине Хрватске, а седиште би јој било у Скопљу.

Садржина Споразума којим је створена Бановина Хрватска, изазвала је бројне и врло жестоке реакције скоро свих заинтересованих страна. Преовлађујуће мишељење међу Србима било је да су Хрвати, недемократским поступком и без правих српских представника, добили превелику територију на штету српских националних простора и прешироке компетенције на штету интереса државне целине. Док су, међутим, једни веровали да споразум треба ревидирати издвајањем срезова са српском већином, други су пристајали да га прихвате као „свршен чин” под условом да целокупна преостала територија, изузев Дравске бановине, буде омеђана као српска јединица. У таквој ситуацији и Југословенска демократска странка одустала је од предлога о Босни и Херцеговини као четвртој федералној јединици.

Демографија

Према југословенском попису из 1931. године, постојеће бановине чија би територија, према предлогу, била укључена у Бановину Србију, имале су следећи састав становништва:

• Врбаска бановина: 1.037.382, од чега 600.529 православних хришћана
• Дринска бановина: 1.534.739, од чега 992.924 православних хришћана
• Дунавска бановина: 2.387.295, од чега 1.393.269 православних хришћана
• Моравска бановина: 1.435.584, од чега 1.364.490 православних хришћана
• Зетска бановина: 925.516, од чега 516.490 православних хришћана
• Вардарска бановина: 1.574.243, од чега 1.046.039 православних хришћана
• Укупно: 8.894.759, од чега 5.913.741 православних хришћана

Види још

• Историја Србије
• Краљевина Југославија
• Бановина Хрватска
• Бановина Словенија

Литература

• Vucinich, Wayne S. (1969). Contemporary Yugoslavia: Twenty Years of Socialist Experiment. University of California Press. стр. 31—. GGKEY:5JR74ERLNET. 
• Group, Gale; Sachs, Moshe Y. (1984). Worldmark Encyclopedia of the Nations. Gale Group. стр. 102. 
• Arnez, John A. (1958). Slovenia in European Affairs: Reflections on Slovenian Political History. League of CSA. стр. 70. 
• Zbornik Matice srpske za istoriju, Tomovi 59-60. Matica srpska. 1999. стр. 134. 
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72. 
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41. 
• Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133. 
• Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73. 
• Радојевић, Мира (2014). Историја. Београд: Klett. ISBN 978-86-7762-579-5.