Банатско Велико Село
Банатско Велико Село (мађ. Bánátnagyfalu или Szenthubert)[1] је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2008 становника.
Банатско Велико Село | |
|---|---|
 Православна Црква Св. Василија Острошког | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Град | Кикинда |
| Становништво | |
| — 2022. |  2.008 |
| — густина | 47/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 49′ 11″ С; 20° 36′ 22″ И / 45.819596° С; 20.606002° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 70 m |
| Површина | 42,7 km2 |
.svg)  Банатско Велико Село Банатско Велико Село на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23312 |
| Позивни број | 0230 |
| Регистарска ознака | KI |
Историја
уреди
После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра 1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке, укупно 3.300 досељеника који су основали три „сестринска” села, који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур (фр. Seul Tour), Шарлвил (фр. Charleville) и Санкт Хуберт (нем. Sankt Hubert). Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да свако од та три места тада има римокатоличку цркву и немачко становништво.[2]
Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босанске Крајине. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3134 становника од чега су већина Срби.
Демографија
уредиУ насељу Банатско Велико Село живи 2512 становника по попису из 2011. године, од тог броја 2170 становника је било пунолетно.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 14 | 16 | ||
| 80+ | 29 | 45 | ||
| 75—79 | 45 | 103 | ||
| 70—74 | 83 | 110 | ||
| 65—69 | 92 | 110 | ||
| 60—64 | 86 | 93 | ||
| 55—59 | 66 | 55 | ||
| 50—54 | 163 | 121 | ||
| 45—49 | 145 | 140 | ||
| 40—44 | 110 | 121 | ||
| 35—39 | 86 | 81 | ||
| 30—34 | 66 | 70 | ||
| 25—29 | 104 | 96 | ||
| 20—24 | 104 | 101 | ||
| 15—19 | 112 | 91 | ||
| 10—14 | 84 | 62 | ||
| 5—9 | 79 | 56 | ||
| 0—4 | 53 | 42 | ||
| Просек : | 41,0 | 45,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.305 | 436 | 757 | 81 | 30 | 1 |
| Женски | 1.353 | 277 | 760 | 268 | 47 | 1 |
| УКУПНО | 2.658 | 713 | 1.517 | 349 | 77 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 581 | 164 | 0 | 30 | 178 |
| Женски | 364 | 70 | 0 | 2 | 106 |
| УКУПНО | 945 | 234 | 0 | 32 | 284 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 43 | 33 | 8 | 44 |
| Женски | 1 | 7 | 61 | 8 | 8 |
| УКУПНО | 4 | 50 | 94 | 16 | 52 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 9 | 0 | 33 | 13 | 6 |
| Женски | 8 | 3 | 11 | 29 | 42 |
| УКУПНО | 17 | 3 | 44 | 42 | 48 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 12 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 7 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 19 | 0 | 0 | 6 | |
Галерија
уреди-
Црква Светог Василија Острошког -
Основна школа „Славко Родић” -
Завичајна кућа -
Језеро Лагуна -
Место старе католичке цркве (1791—1945) -
Парк у центру села -
Пијаца -
Дечји вртић -
Ватрогасна станица
Референце
уреди- ^ „Naziv naseljenih mesta u Vojvodini na mađarskom”. Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja (на језику: српски). 11. 12. 2017. Приступљено 11. 6. 2024.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
