Банатски Двор

насеље у општини Житиште, у Средњобанатском округу, у Србији

Банатски Двор (мађ. Szőlősudvarnok, нем. Rogensdorf) је насеље у Србији, у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 867 становника.

Банатски Двор
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.Пад 1.095
 — густина30/km2
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 19″ С; 20° 30′ 46″ И / 45.52186° С; 20.51268° И / 45.52186; 20.51268
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина36,2 km2
Банатски Двор на карти Србије
Банатски Двор
Банатски Двор
Банатски Двор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23213
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Географске одлике

уреди

Банатски Двор се налази северозападно од Житишта. Кроз њега пролази међународни пут ЗрењанинТемишвар. Налази се на надморској висини од 68 m.

Историја

уреди
 
Римокатоличка црква

Банатски Двор долази у ред веома старих банатских насеља. Прво насеље на месту Банатског Двора помиње се 1332. године под називом Удварнок (мађ. Udvarnok). Затим се ово насеље током 14. и 15. века јавља под називом Селешудварнок (мађ. Szőlősudvarnok).

Године 1825. у насеље се досељавају Бугари из торонталске и крашовске жупаније и дају му име Зварњак. Бугари се убрзо пресељавају на имање грофа Рогена и од 1840. године село добија име Рогенсдорф (нем. Rogendorf). Године 1891. ово имање купује гроф Чекоњић. После тога Бугари масовно одлазе у Бугарску. Гроф Чекоњић је покушао да надокнади радну снагу досељавањем Мађара из околних села.

Досељавање Срба почело је 1921. године. Досељеници су већином из околине Требиња, Билеће и Гламоча. Досељеници мењају име Рогенсдорф у Душановац (по цару Душану). Истовремено Срби мењају име Зварњака у Банатски Двор. Данас оба села чине једно насеље, Банатски Двор. Овде се налази Дворац Рогендорф.

Демографија

уреди

У насељу Банатски Двор живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 429 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94. (попис 2002)

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.177
1953. 2.099
1961. 1.832
1971. 1.629
1981. 1.374
1991. 1.300 1.280
2002. 1.263 1.278
2011. 1.095
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
593 46,95%
Мађари
  
509 40,30%
Југословени
  
50 3,95%
Роми
  
30 2,37%
Бугари
  
8 0,63%
Румуни
  
6 0,47%
Црногорци
  
5 0,39%
Муслимани
  
4 0,31%
Немци
  
2 0,15%
Чеси
  
1 0,07%
Хрвати
  
1 0,07%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља


Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди