Балустрада
Балустрада (франц. balustrade, од грч. βαλαύστιον, цвет дивљег нара), ограда степеништа, балкона, балатуре или неке кровне површине, састављена од низа међусобно повезаних стубића – балустера,[1] од природног или вештачког камена, од дрвета или метала, завршена једним равним наслоном – гредицом.[2] Неправилно се истим именом назива и пун оградни зид који има исту намену.[2] Судећи по материјалним остацима и писаним изворима, овај вид ограде није коришћен у античкој архитектури. Први познати примери појављују се у архитектури ренесансе, крајем XV века (Ђулијано да Сангало, Вила Медичи, Пођо а Кајано, 1485), а захваљујући Брамантеу (Tempietto, 1502) и Микеланђелу (балустрада на римском Капитолу) балустрада постаје обавезни елемент свих каснијих стилова који се базирају на класичном репертоару мотива.
.jpg)
Референце
уреди- ^ Jones, Frederick (1992). The concise dictionary of architectural and design history. Los Altos, Calif: Crisp Publications. стр. 13. ISBN 978-1-56052-069-6.
- ^ а б Несторовић 1952, стр. 499–504
Литература
уреди- Jones, Frederick (1992). The concise dictionary of architectural and design history. Los Altos, Calif: Crisp Publications. стр. 13. ISBN 978-1-56052-069-6.
- Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига.
