Бабићи (Приједор)

Бабићи
Бабићи;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Приједор
Становништво
— 2013.	1.358
Географске карактеристике
Координате	44° 57′ С; 16° 54′ И / 44.95° С; 16.90° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Бабићи Бабићи на карти Босне и Херцеговине

Бабићи су насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.358 становника.

Географија

Налази се на 220-700 метара надморске висине, површине 18,92 км², удаљено око 18 km од градског центра. Припада мјесној заједници Камичани. Разбијеног је типа, дијели се на Горње и Доње Бабиће, а засеоци су: Алексићи, Балабани, Грујићи, Драгоњићи, Јакуповићи, Косови, Лукићи, Нишићи, Павловићи, Панићи, Тимарци, Форићи и Чопрке. Село је смјештено на обронцима Козаре. Кроз атар протиче рјечица Замоштаница, те потоци Вријеска и Радића поток.^[1]

Историја

На подручју села налазе се двије дјелимично истражене праисторијске градине, које припадају касном бронзаном и млађем гвозденом добу. У засеоку Панићи нађена је некропола из млађег гвозденог доба, а на локалитету Ханиште остаци римске villae rusticae из III-IV вијека. Према предању, село је добило име по породици Бабић која се доселила током ХVII и ХVIII вијека, а касније је изумрла или се раселила. Породица Кос се доселила између 1820. и 1840. године.

У Другом свјетском рату погинуло је 55 бораца НОБ), а усташе и Нијемци убили су 56 цивила. У рату 1992-1995. погинуло је седам бораца ВРС, а међу мјештанима је било и цивилних жртава. У Горњим Бабићима 1960. подигнут је споменик за 36 жељезничара, који су радили на прузи Приједор-Срнетица-Дрвар, а усташе су их стријељале 1941. у овом мјесту. На истом споменику налази се посвета цивилним жртвама Другог свјетског рата. Поред њега, 2007. подигнут је споменик погинулим борцима ВРС.

У засеоку Балте постоје каменолом и погон за сепарацију камених производа, који се налазе у саставу рудника из Приједора. Село је 2013. имало трговинску радњу и занатско предузеће. Кроз Бабиће пролази тзв. банска цеста Приједор - Бања Лука, грађена тридесетих година ХХ вијека, за вријеме бана Светислава Тисе Милосављевића, која је поново асфалтирана 2006. године. Електрична енергија уведена је 1971, а телефонски прикључци 1989. године. Три локална водовода спроведена су 1975-1977. са рјечице Замоштанице и потока Вријеска и Кадинац.

Основна школа у Доњим Бабићима отворена је 1948, а 2013. радила је као петогодишња у саставу ОШ "Јован Дучић" из Ламовите. У засеоку Јакуповићи налази се џамија, изграђена 1983, а обновљена 2006, и гробље (мезарје).^[1]

Становништво

Бабићи су 1879. имали 31 домаћинство и 250 становника (православаца); 1910. - 416 становника; 1948. - 909; 1971. - 1.290; 1991. - 1.358; 2013.- 215 домаћинстава и 649 становника (од којих 345 Бошњака, 278 Срба и 14 неопредијељених). Породице Алексић, Грујић, Драгоњић, Лукић, Нишић, Павловић, Панић, Тимарац, Чопрка славе Никољдан; Балабан - Петровдан; Кос - Светог Игњатија. Бошњачке породице су Јакуповић и Форић. Становништво се углавном бави пољопривредом.^[1]

Националност^[2]	1991.	1981.	1971.
Муслимани ^[а]	875 (64,43%)	855 (59,25%)	694 (53,79%)
Срби	470 (34,60%)	568 (39,36%)	586 (45,42%)
Хрвати	0	2 (0,13%)	2 (0,15%)
Југословени	0	4 (0,27%)	0
остали и непознато	13 (0,95%)	14 (0,97%)	8 (0,62%)
Укупно	1.358	1.443	1.290

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још

Општина Приједор

Референце

^ ^а ^б ^в Енциклопедија Републике Српске. 1, А-Б. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2017. стр. 181—182. ISBN 978-99938-21-92-2.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори

Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160527055331/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе

[3] Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б ^в Енциклопедија Републике Српске. 1, А-Б. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2017. стр. 181—182. ISBN 978-99938-21-92-2.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[а]