Ајнзиделн
Ајнзиделн (нем. Einsiedeln) је град у средишњој Швајцарској. Ајнзиделн је трећи по величини и важности град у оквиру кантона Швиц.
Ајнзиделн Einsiedeln | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Швајцарска |
Кантон | Швиц |
Становништво | |
Становништво | |
— 2018. | 15.867 |
— густина | 143,72 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 07′ 41″ С; 8° 44′ 35″ И / 47.128055° С; 8.743058° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 882 m |
Површина | 110,40 km2 |
Поштански број | 8840 |
Веб-сајт | |
www.einsiedeln.ch |
Ајнзиделн је у Швајцарској познат као најважније ходочасничко место за римокатолике, чувено истоименом манастиру Ајнзиделн са кипом црне Богородице.
Природне одлике
уредиАјнзиделн се налази у средишњем делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 40 км јужно.
Рељеф: Ајнзиделн се налази у омањој долини уз Зилско језеро, на око 880 метара надморске висине. Западно и источно од града издижу се планине из ланца Алпа.
Клима: Клима у Ајнзиделну је умерено континентална са оштријим цртама због знатне надморске висине.
Воде: Кроз Ајнзиделн не протиче ниједан значајнији водоток, али је веома близу града Зилско језеро.
Историја
уредиПодручје Ајнзиделна је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај.
Зачетак данашњег града је маленој испосници са кипом црне богородице, коју је овде донео свети Мајнрад, монах-испосник 835. године. Ова испосница је ускоро постала место ходочашћа. 934. године ту је основан данас веома чувен манастир, а потом и насеље (1073. г.). Већ око 1250. године насеље добија црте града. Насеље од почетка налазило у оквиру малог војводства Швиц. Ово овјводство је са још неколико сличних државица образовала 1291. г. Швајцарску конфедерацију.
У 19. веку је започет снажан развој града и његовог подручја, што траје до дан-данас. Он је махом заснован на важности и посети манастиру.
Становништво
уреди2008. године Ајнзиделн је имао преко 14.000 становника, што је за 50% више него пре једног века. Од тога 13,4% су страни држављани.
Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Ајнзиделна чују бројни други језици. Тако данас немачки језик матерњи за 92,3% становништва, а најзначајнији мањински језици су српскохрватски (1,9%) и албански језик (1,4%).
Вероисповест: Месни Немци су од давнина римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данашњи верски састав града је: римокатолици 77,9%, протестанти 9,8%, а потом следе атеисти, муслимани, православци.
Галерија слика
уреди-
Средишњи трг у Ајнзиделну
-
оближње зилско језеро
-
Градски фестивал
-
Манастир Ајнзиделн данас