Ахмет Хромаџић
Ахмет Хромаџић (Бјелај код Петровца, 11. октобар 1923 — Сарајево, 1. јануар 2003) био је југословенски и босанскохерцеговачки књижевник, писац за дјецу, романсијер и приповједач.[1]
| Ахмет Хромаџић | |
|---|---|
 Ахмет Хромаџић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. октобар 1923. |
| Место рођења | Бјелај, котар Босански Петровац, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1. јануар 2003. (79 год.) |
| Место смрти | Сарајево, БиХ |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Патуљак из заборављене земље Патуљак вам прича Окамењени вукови |
Биографија
уредиАхмет Хромаџић је рођен 11. октобра 1923. године у Бјелају код Петровца.[2] Одрастао је у Бјелају и Петровцу, гдје је завршио основну школу. Техничку школу и Вишу педагошку школу завршио је у Сарајеву.[3][4]
Учесник је Народноослободилачке борбе и активиста СКОЈ-а. Захваљујући Ахмету Хромаџићу и Махмуту Ибрахимпашићу, почетком рата је одржавана веза са српским устаницима из Меденог Поља, разоружани су припадници усташког покрета у Бјелају, а дио бјелајских муслимана приступио је Народноослободилачком покрету.[5] Године 1944, као новинар Ослобођења, упознао је Скендера Куленовића.[4]
Након рата радио је као новинар у Сарајевском дневнику и Ослобођењу, те као уредник у бихаћкој Крајини и у културној рубрици Ослобођења. Такође је био и главни и одговорни уредник омладинског часописа за књижевност Зора. Једно вријеме био је и главни уредник у Омладинском издавачком предузећу Народна просвјета, касније преименовано у Веселин Маслеша, гдје је био покретач и уредник дјечије библиотеке Ластавица.[4]
Био је члан редакције међународне едиције Дјеца свијета, члан Академије наука и умјетности БиХ и члан Друштва писаца Босне и Херцеговине. Године 1962, као члан Друштва писаца БиХ, у организацији овог друштва, заједно са Хусеином Тахмишчићем, Изетом Сарајлићем, Велимиром Милошевићем и Владимиром Черкезом, покреће међународну књижевну манифестацију "Сарајевски дани поезије".[3]
Умро је 1. јануара 2003. године у Сарајеву.
Године 2007. основна школа у Петровцу, која је до 1995. године носила име ОШ "Здравко Челар", добија назив ОШ "Ахмет Хромаџић", а на породичну кућу Ахмета Хромаџића у Петровцу постављена је спомен плоча посвећена овом писцу.[3]
Књижевни рад
уредиГодине 1944, када је као новинар Ослобођења упознао Скендера Куленовића, показао му је своје приче, на шта му је Скендер рекао: "Имаш талента. Настави да пишеш!"[4]
У вријеме када је био главни и одговорни уредник часописа Зора, у овом часопису објављује своје приче "Драгиња" и Сусрети", те велики број књижевнокритичких и публицистичких текстова, филмских и позоришних критика. Писао је приповијетке и романе за дјецу и одрасле, књижевне и позоришне критике, књижевне репортаже, цртице и чланке. Један је од ријетких дјечијих писаца који његују или су његовали бајку као књижевни род. Дјела су му преведена на многе свјетске језике и уврштена су у изборе дјечије литературе и лектире неколико европских земаља (Белгија, Италија, Норвешка и др).[4]
У дјелима Ахмета Хромаџића огледа се дјетињство проведено у Бјелају, са препознатљивим печатима крајолика планине Осјеченице, Бјелајске куле, те описима природних љепота и шароликости животињског свијета у нетакнутој природи у околини Петровца.[3]
Награде и признања
уреди- Награда Народне омладине Југославије (1948)
- Награда Друштва писаца БиХ (1956)
- Награда Друштва писаца БиХ (1966)
- Награда Младог покољења (1971)
- Награда Змајевих дечјих игара (1973)
- Награда Курирчек (1974)
- Двадесетседмојулска награда СР БИХ (1974)
- Шестоаприлска награда града Сарајева (1958)
- Награда ЗАВНОБИХ-а (1986)
- Орден рада са златним вијенцем
- Орден републике II реда
Библиографија
уреди- Лабудова пољана, роман, Сарајево, 1952.
- Патуљак из Заборављене земље, роман, Сарајево, 1956.
- Патуљак вам прича, приповијетке, Сарајево, 1957.
- Окамењени вукови, роман, Сарајево, 1963.
- Дјечји писци о себи (I, II, III), проза, Сарајево 1963.
- Бијели цвијет, приповијетке, Сарајево, 1965.
- Златорун, приповијетке, Сарајево, 1966.
- Зеленгор, приповијетке, Сарајево, 1971.
- Бистри потоци, роман, Сарајево, 1971.
- Бијели славуј, приповијетке, Сарајево, 1972.
- Дјечак јаше коња, роман, Сарајево 1977.
- Ледена гора, сликовница, Сарајево 1977.
- Патуљак из заборављене земље, драма, Сарајево, 1980.
Референце
уреди- ^ „Ahmet Hromadžić”. biografija.org. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 247.
- ^ а б в г „Рођен Ахмет Хромаџић”. Historija.ba. Приступљено 20. јун 2021.
- ^ а б в г д „Крајишки писци по општинама”. Босанска Крајина. Архивирано из оригинала 17. мај 2022. г. Приступљено 20. јун 2021.
- ^ Черкез, Владимир, ур. (1974). Босански Петровац у НОБ. II. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. стр. 494—497, 502—504,.
