Атанасије Чарапић

Атанасије „Танасије” Чарапић или Атанасије „Танаско” Чарапић (1770 – 1810) је био војвода Гроцке нахије (Кнежевине Гроцке) од 1806. године и врхунца српске револуције.

Породица Чарапић се међу првима придружили Карађорђу против дахија.[1]

Биографија

уреди

Атанасије Чарапић, млађи брат војводе Васе Чарапића, пореклом је из Белог Потока код Авале. Погинуо је у бици код Прахова 1810. године.[2][3][4]

Жена му је била Ивана (рођака Карађорђеве жене Јелене), која је имала синове Ђорђа и Марка, и ћерке Јеку (удата у Болечу), Марту (удата у Иванчи), Ђурђију (удата за Николу Милићевића Луњевицу, баба краљице Драге Обреновић)[5] и Петрију (удата у Рипњу).

Атанасије Чарапић је имао кућу у дорћолском округу, испод Пиринчане, рушевине палате аустријског заповедника Београда у 18. веку под називом „Палата кнеза Евгенија“, војводе Александра Витембершког, у данашњој Душановој улици, која је била затим главна улица у чаршији.

Гроб Атанасија Чарапића налази се у близини поречке српске православне црквe.[6]

Литература

уреди
  • Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српском народу новијега доба, Вол 1 (Београд, 1888)[7]
  • Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија (Београд, 1878)[2]
  • Павловић, Иван С. (2003). Никола Милићевић Луњевица. Крагујевац: Историјски Архив Шумадије. ISBN 86-80485-02-0. 

Референце

уреди
  1. ^ Milićević, Milan Djuro (21. 5. 1885). „Zimnje Večeri: priče iz narodnog života u Srbiji”. Nakladom knjižare D. Pretnera — преко Google Books. 
  2. ^ а б Milićević, M. Đ (23. 11. 1876). „Knez̆evina Srbija: Geografija--Crografija--Hidrografija--Topografija--Arkeologija--Istorija--Etnografija--Statistika--Prosveta--Kultura--Uprava”. Sloboda — преко Google Books. 
  3. ^ „Osvěta: listy pro rozhled v uměni, vědě, a politice”. Tiskem dra. Edvarda Grégra, nákl. vlastním. 23. 11. 1913 — преко Google Books. 
  4. ^ „Hronologija Prvog Srpskog Ustanka”. srbija.1forum.biz. 
  5. ^ Павловић, Иван С. (2003). Никола Милићевић Луњевица. Крагујевац: Историјски Архив Шумадије. ISBN 86-80485-02-0. 
  6. ^ „Републички завод за заштиту споменика културе”. Завод. 21. 5. 1969 — преко Google Books. 
  7. ^ Milićević, Milan Đ (23. 11. 1888). „Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba”. u Srpskoj kraljevskoj štampariji — преко Google Books.