Архимандрит Алексије (Јовановић)
Алексије (световно Божидар Јовановић; Блазнава код Тополе, 2. мај 1895 — Краљево, 11. септембар 1949) био је православни архимандрит и игуман Манастирљ Студенице.
| Алексије (Јовановић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија жичка |
| Чин | архимандрит |
| Титула | архимандрит, игуман Манастира Студенице |
| Седиште | Манастир Студеница |
| Године службе | од 1941. до 1949. |
| Претходник | Виктор (Гиздавић) |
| Претходна епархија | Епархија шумадијска |
| Године службе | од 1919. до 1931. |
| Лични подаци | |
| Световно име | Божидар Јовановић |
| Датум рођења | 2. мај 1895. |
| Место рођења | Блазнава код Тополе, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 11. септембар 1949. (54 год.) |
| Место смрти | Краљево, СФРЈ |
| Гроб | Манастир Студеница |
Биографија
уредиАрхимандрит отац Алексије (Јовановић) рођен је 2. маја 1895. године у селу Блазнави код Тополе, од побожних родитеља оца Павла и мајке Милунке.[1] На крштењу је добио име Божидар.[1]
Монашку школу је завршио у Манастиру Раковици код Београда, 1911. године.[1] Монашки постриг је примио у Манастиру Вољавчи код Страгара, 19. априла 1912. године од архимандрита Гаврила (Ђокића), добивши монашко име Алексије.[2] После упокојења игумана Гаврила постављен је 1. новембра 1919. године за старешину Манастира Вољавче код Страгара.[2]
За време његовог управљања манастиром од 1919. до 1931. године обновљена је манастирска црква и подигнути два конака, обновљена бања засађени су нови воћњаци те урађени рибњак за потребе манастира.[3] На предлог патријарха српског Варнаве (Росића), игумана оца Алексија шаље 1931. године у Манастир Пећку патријаршију код Пећи, где је остао до 1933. године када по потреби службе прелази у Осоговски манастир код Криве Паланке, у Северној Македонији.[3]
Митрополит скопски господин Јосиф (Цвијовић), унапредио га је 1934. године у чин архимандрита.[3] Почетком 1941. године бугари су оца Алексија са његовом братством протерали у Србију. Одлуком тадашњега епископа жичкога господина Николаја (Велимировића), постављен је 1941. године за старешину Манастира Студенице код Краљева.[4]
Упокојио се у Господу 11. септембра 1949. године у Краљеву. Сахрањен је 13. септембра у Манастиру Студеници на манастирском монашком гробљу.[4]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б в ИН4С (2019-07-30). „Древни српски манастири: Манастир Студеница”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б „Манастир”. Манастир Студеница (на језику: српски). 2022-02-10. Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б в Ћирковић, Хаџи Срђан (2016-09-16). „Историја манастира Студенице”. Ходочасник (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б „MANASTIR STUDENICA - www.manastiri-crkve.com”. www.manastiri-crkve.com. Архивирано из оригинала 02. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-02.
