Археолошки музеј у Истанбулу

Археолошки музеј у Истанбулу је комплекс од три музеја: у дистрикту Еминону, парку Гуљан и код Палате Топкапи.

Археолошки музеј у Истанбулу
İstanbul Arkeoloji Müzeleri
Музеј 2013. године
Оснивање	13. јун 1891.
Локација	Истанбул Турска
Врста	археолошки
Број предмета	преко милион предмета
Посетиоци	840 606 (2018.)
Директор	Зејнеп Кизилтан
Адреса	Osman Hamdi Bey Yokuşu Sokak, Gülhane

Историја

У 19. веку уложени су напори за модернизацију Османског царства, јер су многи водећи државници били изложени западњачким идејама кроз образовање и путовања. Предлог да се створи царски музеј настао је због познавања неколико кључних актера отоманске политичке сцене са Лувром у Паризу. Османски султан Абдул Азиз био је импресиониран археолошким музејима у Паризу, Лондону и Бечу који је посетио у лето 1867. године и наредио да се у Истанбулу успостави сличан археолошки музеј. Одлука о оснивању царског музеја при Министарству просвете донета је 1869. именовањем новог директора, али идеја о музеју одбачена је његовом оставком и због буџетских ограничења.

Биста Османа Хамдија Беја

Као министар образовања 1872. године, Ахмед Вефик Паша је по други пут основао директорство музеја и ангажовао немачког историчара, археолога, епиграфисту и сликара, др. Филипа Антона Детера. Када је Детер умро 1881. године, сликар и археолог Осман Хамди Беј именован је на ту функцију исте године.

Локалитет музеја припадао је спољним вртовима палате Топкапи. Музеј је основан декретом као Царски музеј 1891. године. Први кустос и оснивач музеја био је Осман Хамди Беј. Пошто је примењен царски декрет о заштити културних добара у Османском царству, многи гувернери из провинција послали су пронађене артефакте у главни град. На тај начин музеј је могао да скупи одличну колекцију. На своју стоту годишњицу 1991. године, музеј је добио награду Европског савета за музеје, посебно за реновирања изведена у ходницима доњег спрата у главној згради и за нове изложбе у осталим зградама.

Изградњу главне зграде започео је Осман Хамди Беи 1881. године, а данашњи новогрчки облик достигао је 1908. Архитекта је био Алекандер Валлаури (који је такође пројектовао хотел Пера Палаце у Истанбулу). Фасада зграде инспирисана је Александром Саркофагом и Саркофагом Жена жалости, оба смештена у музеју. То је једна од истакнутих грађевина изграђена у неокласичном стилу у Истанбулу.

Музеј античког Оријента који спада у Археолошки музеј, основао је Осман Хамдија Беј 1883. за школу ликовне уметности. Затим је реорганизован у музеј, који је отворен 1935. године. Затворен је за посетиоце 1963, а поново је отворен 1974. након рестаураторских радова на унутрашњости.

Киоск музеј основао је Мехмед II Освајач 1472. године. То је једна од најстаријих грађевина у Истанбулу са османском грађанском архитектуром и била је део спољних вртова палаче Топкапи. Коришћен је као царски музеј између 1875. и 1891. године пре него што се збирка преселила у новоизграђену главну зграду. За јавност је отворен 1953. године као музеј турске и исламске уметности, а касније је уклопљен у Истанбулски археолошки музеј.

Радно време

Музеј не ради понедељком док осталим данима ради од 9 часова до 19.

Галерија

• 
  Александров саркофаг пронађен у Сидону
• 
  Сребрни споразум
• 
  Саркофаг из Сидона
• 
  Модел храма
• 
  Грчка поставка
• 
  Девица Марија на молитви
• 
  Статуа Валентинијана II
• 
  Статуа Александра Великог
• 
  Пузур Иштар, гувернер из Сирије
• 
  Део Вавилонске капије
• 
  Саркофази византијских владара
• 
  Табнит саркофаг

Спољашње везе

• Istanbul Archaeology Museum page на сајту Министарства туризма
• Museum of Architecture – Istanbul Archaeology Museum
• Almost 1300 pictures from the museum by a private photographer
• Blog post about a visit to the Istanbul Archaeology Museum