Археје

Археје; Временски распон: Палеоархаик или можда Еоархаик – садашњост Pha. Proterozoic Archean Had.
	Halobacterium sp. NRC-1,; свака ћелија је око 5 μm дуга
Научна класификација
Домен:	Archaea; Woese, Kandler & Wheelis, 1990
Царства и редови
	"Euryarchaeota" Woese et al. 1990; "DPANN" "Aenigmarchaeota" Rinke et al. 2013; "Diapherotrites" Rinke et al. 2013; "Nanoarchaeota" Huber et al. 2002; "Nanohaloarchaeota" Rinke et al. 2013; "Micrarchaeota" Baker et al. 2010; "Pacearchaeota" Castelle et al. 2015; "Parvarchaeota" Rinke et al. 2013; "Woesearchaeota" Castelle et al. 2015; ; "Proteoarchaeota" Petitjean et al. 2014 ("TACK") "Aigarchaeota" Nunoura et al. 2011; "Bathyarchaeota" Meng et al. 2014; Crenarchaeota Garrity & Holt 2002; "Geoarchaeota" Kozubal et al. 2013; "Korarchaeota" Barns et al. 1996; Thaumarchaeota Brochier-Armanet et al. 2008; Asgard" Katarzyna Zaremba-Niedzwiedzka1 et al. 2017 "Lokiarchaeota" Spang et al. 2015; "Thorarchaeota" Seitz et al. 2016; "Odinarchaeota" Katarzyna Zaremba-Niedzwiedzka1 et al. 2017; "Heimdallarchaeota" Katarzyna Zaremba-Niedzwiedzka1 et al. 2017; ; ;
Синоними
	{{Archaebacteria Woese & Fox, 1977}}; Mendosicutes Gibbons & Murray, 1978; Metabacteria Hori & Osawa 1979;

Археје (лат. archaea),^[4] раније познате и као архебактерије или прабактерије,^[5] прокариотски су организми, што значи да немају ћелијско једро нити неку ћелијску органелу окружену мембраном унутар ћелије. Прву врсту археја је открио 1977. године амерички микробиолог Карл Ричард Воуз у термалним изворима парка Јелоустоун.

Првобитно су археје класификоване међу бактерије под називом archeabacteria (односно као царство под тим именом), али је у међувремену таква класификација превазиђена.^[5] Ћелије археја имају јединствене особине које их одвајају од друга два домена живих бића: бактерија и еукариота. Домен археја се даље дели на четири призната раздела. Њихова класификација је веома тешка јер већина врста није проучавана у лабораторији те су откривене само анализом њихових нуклеинских киселина у узорцима из њиховог природног станишта.

Археје и бактерије су генерално сличне по величини и облику, мада мали број археја има веома необичан облик као што су спљоштене квадратне ћелије врсте Haloquadratum walsbyi.^[6] Ипак, и поред сличности у изгледу са бактеријама, археје поседују гене и неколико метаболошких путева којима су много ближе еукариотима, као што су на пример ензими који се налазе у процесу транскрипције и транслације. У другим аспектима, биохемија археја је јединствена, као што је њихово ослањање на посебне липиде у ћелијским мембранама, повезане етарским везама са глицеролом. Археје користе више извора енергије од еукариота, од органских једињења попут шећера до амонијака, металних јона па чак и гасовитог водоника. Археје којима не смета слано окружење (Haloarchaea) користе сунчеву светлост као извор енергије, а друге врсте археја фиксирају угљеник. Међутим, за разлику од биљака и цијанобактерија, до данас није откривена ниједна врста археја која врши оба ова процеса. Археје се размножавају бесполно бинарним раздвајањем, фрагментацијом или пупљењем, а за разлику од бактерија и еукариота, ниједна врста не формира споре.

Првобитно су археје сматране екстремофилима, јер су пронађене у врло суровим окружењима попут врелих извора, гејзира и сланих језера, али од тада до данас многе од њих су пронађене у врло широком распону станишта, укључујући земљиште, океане, мочваре, људска црева.^[7] Археје су нарочито бројне у океанима, а археје у планктону би могле бити једна од најбројнијих група организама на Земљи. Оне су један од највећих делова живог света на планети и имају велику улогу у циклусима угљеника и азота. Не постоје јасни примери патогених или паразитских археја, али су оне често мутуалисти и удружени с другим. Један од примера је метаногени микроорганизам који живи у човеку и цревима преживара, где они потпомажу у варењу хране. Метаногене археје се користе за производњу биогаса и за прочишћавање отпадних вода, а ензими из екстремофилних археја, који могу издржати високе температуре и органске раствараче, користе се у биотехнологији.

Класификација

Нови домен

Већим делом 20. века, прокариоти су се сматрали јединственом групом организама и класификовали су се на основу њихове биохемије, морфологије и метаболизма. На пример, микробиолози су покушавали да класификују микроорганизме на основу структура њихових ћелијских зидова, њихових облика и супстанци које они конзумирају.^[8] Међутим, научници Лајнус Паулинг и Емил Цукерланд^[9] су 1965. предложили нови приступ овом проблему користећи секвенце гена у овим организмима да би пронашли како су различити прокариоти у вези једни с другим. Овај приступ, познат под називом филогенетика, и данас је основни метод који се користи.

Археје су први пут пронађене у екстремним окружењима, као што су вулкански врући извори. На слици је Велики призматски извор у Националном парку Јелоустоуну.

Археје су први пут класификоване као засебна група прокариота 1977. године када су то учинили Карл Воуз и Џорџ Е. Фокс направивши филогенетско стабло на основу секвенци гена рибосомске РНК.^[10] Ове две групе су првобитно добиле имена Archaebacteria и Eubacteria те су посматране као засебна таксономска царства или подцарства за које су Воуз и Фокс смислили кованицу працарства. Воуз се сложио са чињеницом да је ова група прокариота темељно различита врста живих бића. Да би нагласио ту разлику, он је касније предложио нову природну систематику организама од три засебна домена: еукариоте, бактерије и археје,^[1] што је данас познато као „Воузова револуција“.

Реч археја потиче из старогрчког грчког ἀρχαῖα, што значи древне ствари,^[11] јер су први представници домена Archaea били метаногени организми те се претпостављало да њихов метаболизам одсликава примитивну атмосферу Земље и древно порекло организама. Дуго времена, археје су сматране екстремофилима који постоје искључиво у екстремним стаништима попут врућих извора и сланих језера. Међутим, након што су проучавана нова станишта, откривени су нови организми. У археје су уврштени екстремни халофилни^[12] и хипертермофилни^[13] микроби. До краја 20. века, археје су пронађене и у окружењима која се не сматрају екстремним. Данас, оне су познате као велика и разнолика група организама које су широко распрострањене у природи и да живе у готово свим окружењима.^[14] Ово ново уважавање њихове важности и свеприсутности археје произашло је из кориштења PCR (ланчане реакције полимераза) за откривање прокариота из узорака из окружења (попут воде и земљишта) тако што су се мултипликовали њихови рибозомски гени. Тиме је омогућено откривање и идентификација организама који нису култивирани у лабораторији.^[15]^[16]

Данашња класификација

ARMAN је нова група археја недавно откривена у дренажној закисељеној води из рудника.

Класификација археја, и прокариота уопште, развија се врло брзо и представља донекле дискутабилну област. Данашњи системи класификације имају за циљ организовање археја у групе организама које деле структурне особине и заједничке претке.^[17] Те класификације знатно се темеље на кориштењу секвенце гена рибосомских РНК којима се откривају узајамне везе између организама (молекуларна филогенија).^[18] Неке од најбоље проучених врста, које је најлакше култивисати, су чланови два основна раздела, Euryarchaeota и Crenarchaeota. Друге групе археја су направљене провизорно. На пример, необична врста Nanoarchaeum equitans, откривена 2003. године, сврстана је у засебно колено, Nanoarchaeota.^[19] Предложено је и креирање још једног новог кољена, Korarchaeota. Оно би садржавало малу групу необичних термофилних врста које деле особине са главним коленом, али су знатно ближе у сродству са Crenarchaeota.^[20]^[21] Друге недавно откривене врсте археја су само далеки рођаци било које од ових група, као што су ARMAN (скр. од Archaeal Richmond Mine acidophilic nanoorganisms, ацидофилни архејски организми из рудника Ричмонд), а откривени су 2006.^[22] те представљају једне од најмањих познатих организама.^[23]

Креирање суперколена Tack је такође предложено, а укључивало би Aigarchaeota, Crenarchaeota, Korarchaeota и Thaumarchaeota.^[24] Ово суперколено би можда могло бити повезано са прецима или првобитним еукариотима. Класификација археја у врсте је такође дискутабилна. Пошто биологија дефинише врсте као групу повезаних организама, критеријуми по којима се могу укрштати врсте унутар породице (односно организми који могу оплођавати једни друге, али се не могу укрштати изван те породице), не могу се применити на археје, јер се размножавају бесполно.^[25] Археје показују високе нивое хоризонталног трансфера гена између лоза. Неки истраживачи су указивали да јединке које се могу групирати у популације сличне врстама имају веома сличне геноме и ретке трансфере гена од и према ћелијама са слабије повезаним геномима, као што је то случај код рода Ferroplasma.^[26] У другу руку, студије на роду Halorubrum показале су значајан генетски трансфер од и према слабије повезаним популацијама, што у великој мери ограничава примену тих критерија.^[27] Други проблем би био: какве импликације таквог одређења врста имају практично значење.^[28]

Тренутно знање о генетској разноликости је делимично а укупан број врста археја се не може проценити с било којом тачношћу.^[18] Процењени број колена археја се креће између 18 и 23, од којих само осам имају представнике који су успешно узгајени у културама и били директно проучавани. Многе од тих хипотетских група су познате из само једне рРНК секвенце, и стога је разноврсност тих организмима непознат.^[29] Домен бактерија такође садржи многе микробе који никад нису били култивисани са сличним импликацијама у погледу њихове карактеризације.^[30]

Порекло и еволуција

Научни докази указују да је живот на Земљи почео пре око 3,5 милијарди година.^[31]^[32] Најранији докази за живот на Земљи је графит за који се претпоставља да је биогенског порекла стар 3,7 милијарди година, нађен у метаседиментним стенама на западном Гренланду,^[33] те фосили микробних слојева старих око 3,48 милијарде године, пронађених у пешчарима у Западној Аустралији.^[34]^[35]

Иако су фосили прокариотских ћелија датирани у период од око 3,5 милиона година, већина тих прокариота немају одређене морфолошке особине и облике фосила, те се не могу идентификовати и уврстити међу археје.^[36] Уместо тога, хемијски фосили јединствених липида дају више података, јер се таква једињења не јављају код других организама.^[37] Неки извори наговештавају да су остаци архејских или еукариотских липида присутни у фосилима шкољака датираних на око 2,7 милијарде година;^[38] али се на те податке гледа са одређеном сумњом.^[39] Такви липиди су такође откривени и у чак старијим стенама на западном Гренланду. Међу најстаријим таквим траговима налазе се и они из слоја Исуа, који укључује неке од најстаријих седимената на Земљи, формираних пре 3,8 милијарде година.^[40] Архејска лоза би могла бити једна од најстаријих које су постојале на Земљи.^[41]

Воуз је сматрао да бактерије, археје и еукариоте представљају одвојене линије потомака који су настали веома рано из неке прадавне колоније организама.^[42]^[43] Једна могућност^[43]^[44] је да се то десило пре еволуције ћелија, када је недостатак типичне ћелијске мембране омогућио неограничени латерални трансфер гена, а да су заједнички преци сва три домена настали фиксирањем специфичних субсетова гена.^[43]^[44] Можда је могуће да је последњи заједнички предак бактерија и археја био термофилни организам, што повећава вероватноћу да су ниже температуре екстремно окружење за археје, а организми који су живели у тим хладнијим окружењима појавили су се тек касније.^[45] Пошто археје и бактерије више нису у сродству, као ни са еукариотима, појам прокариоти се може само „условно“ користити у значењу они који нису еукариоти, што знатно ограничава његову корист.^[46]

Разлике од других домена

Археје су раздвојене у трећи домен због својих великих разлика у структури рибосомске РНК. Одређени секвенцирани молекул РНК, познат као 16s рРНК, присутан је у свим организмима и увек има исту функцију. Тај молекул се користи у производњи беланчевина. Пошто је производња протеина од основног значаја за живот, сви организми са мутацијама на 16s РНК имају врло мале шансе за преживљавање. Стога се 16s рРНК не мења у толикој мери као друге РНК. Ако се у организму мутира њена рРНК, тај организам би могао имати недостатак неких од основних беланчевина и на крају угинути. Због тога је 16s рРНК толико велика да може задржати информације карактеристичне за организам, али и довољно мала да се може секвенцијално управљати у прихватљивом временском периоду. Карл Воуз, микробиолог који је проучавао генетско секвенцирање организама, развио је 1977. нову методу секвенцирања која укључује раздвајање РНК у фрагменте који се могу сортирати и упоредити са другим фрагментима из других организама.^[47] Ако су шеме између различитих врста биле сличне, утолико су ти организми били више сродни једни другима.^[48]

Воуз је користио своју нову методу упоређивања рРНК у сврху категоризације и одређивања различитих организама. Он је секвенцирао бројне различите врсте те је код испитивања групе метаногена нашао да имају значајно различите шеме од било којих других познатих прокариота или еукариота.^[47] Ти метаногени су били много сличнији једни другима него другим секвенцираним организмима, што је Воуза навело да предложи сасвим нови домен Archaea.^[47] Један од занимљивих резултата његових експеримената је тај да су археје више сличне еукариотима него прокариотима, иако су сличније прокариотима у смислу структуре.^[49] Тиме се дошло до закључка да домени Archaea и Eukarya имају више недавних заједничких предака него што генерално имају еукариоте и бактерије.^[49] Развој једра се одвио након еволутивног раздвајања између бактерија и тог заједничког претка.^[49] Иако су археје грубо гледано прокариотске, оне су ближи сродници еукариота, те стога нису сврстане ни у домен еукариота, ни у бактерије.^[1]

Класификација

Домен археја је подељен на два царства, која се даље деле на типове, класе, редове, породице и родове.

Царство Euryarchaeota

Тип Methanobacteria
- Класа Methanobacterei
  - Ред Methanobacteriales
- Класа Methanococci
  - Ред Methanococcaleskome
  - Ред Methanomicrobiales
  - Ред Methanosarcinales
Тип Halobacteria
- Класа Halobacterei
  - Ред Halobacteriales
Тип Thermoplasmobacteria
- Класа Thermoplasmatae
  - Ред Thermoplasmatales
Тип Thermobacteria
- Класа Thermococci
  - Ред Thermococcales
    - Thermococcus
    - Pyrococcus
- Класа Archaeglobi
  - Ред Archaeglobales
    - Archaeglobus
    - Ferroglobus
- Класа Methanopyri
  - Ред Methanopyrales
    - Methanopyrus

Царство Crenarchaea

- Класа Thermoprotei
  - Ред Thermoproteales
  - Ред Desulfurococcales
  - Ред Sulfolobales

Фамилије

Родови

Acidianus Segerer et al., 1986 emend. Plumb et al., 2007
Acidilobus Prokofeva et al., 2000 emend. Prokofeva et al., 2009
Acidiplasma Golyshina et al., 2009
Aeropyrum Sako et al., 1996
Archaeoglobus Stetter, 1988
Caldisphaera Itoh et al., 2003
Caldivirga Itoh et al., 1999
Cenarchaeum DeLong and Preston, 1996
Desulfurococcus Zillig and Stetter, 1983 emend. Perevalova et al., 2005
Ferroglobus Hafenbradl et al., 1997
Ferroplasma Golyshina et al., 2000 emend. Hawkes et al., 2008
Fervidicoccus Perevalova et al., 2010
Geoglobus Kashefi et al., 2002
Haladaptatus Savage et al., 2007 emend. Cui et al., 2010 emend. Roh et al., 2010
Halalkalicoccus Xue et al., 2005
Halarchaeum Minegishi et al., 2010
Haloarchaeobius Makhdoumi-Kakhki et al., 2012
Haloarcula Torreblanca et al., 1986
Halobacterium Elazari-Volcani, 1957
Halobaculum Oren et al., 1995
Halobellus Cui et al., 2011
Halobiforma Hezayen et al., 2002
Halococcus Schoop, 1935
Haloferax Torreblanca et al., 1986
Halogeometricum Montalvo-Rodríguez et al., 1998 emend. Cui et al., 2010
Halogranum Cui et al., 2010 emend. Cui et al., 2011
Halolamina Cui et al., 2011
Halomarina Inoue et al., 2011
Halomethanococcus Yu and Kawamura, 1988
Halomicrobium Oren et al., 2002
Halonotius Burns et al., 2010
Halopelagius Cui et al., 2010
Halopiger Gutiérrez et al., 2007
Haloplanus Bardavid et al., 2007 emend. Cui et al., 2010
Haloquadratum Burns et al., 2007
Halorhabdus Wainø et al., 2000 emend. Antunes et al., 2008
Halorientalis Cui et al., 2011
Halorubrum McGenity and Grant, 1996
Halosarcina Savage et al., 2008 emend. Cui et al., 2010
Halosimplex Vreeland et al., 2003
Halostagnicola Castillo et al., 2006
Haloterrigena Ventosa et al., 1999
Halovenus Makhdoumi-Kakhki et al., 2012
Halovivax Castillo et al., 2006
Hyperthermus Zillig et al., 1991
Ignicoccus Huber et al., 2000
Ignisphaera Niederberger et al., 2006
Metallosphaera Huber et al., 1989
Methanimicrococcus Sprenger et al., 2000
Methanobacterium Kluyver and van Niel, 1936
Methanobrevibacter Balch and Wolfe, 1981
Methanocalculus Ollivier et al., 1998
Methanocaldococcus Whitman, 2002
Methanocella Sakai et al., 2008
Methanococcoides Sowers and Ferry, 1985
Methanococcus Kluyver and van Niel, 1936 emend. Barker, 1936 emend. Mah and Kuhn, 1984
Methanocorpusculum Zellner et al., 1988 emend. Xun et al., 1989
Methanoculleus Maestrojuán et al., 1990
Methanofollis Zellner et al., 1999
Methanogenium Romesser et al., 1981 emend. Maestrojuán et al., 1990 emend. Spring et al., 2005
Methanohalobium Zhilina and Zavarzin, 1988
Methanohalophilus Paterek and Smith, 1988
Methanolacinia Zellner et al., 1990
Methanolinea Imachi et al., 2008
Methanolobus König and Stetter, 1983
Methanomethylovorans Lomans et al., 2004
Methanomicrobium Balch and Wolfe, 1981
Methanoplanus Wildgruber et al., 1984
Methanopyrus Kurr et al., 1992
Methanoregula Bräuer et al., 2011
Methanosalsum Boone and Baker, 2002
Methanosarcina Kluyver and van Niel, 1936 emend. Mah and Kuhn, 1984 emend. Ni et al., 1994
Methanosphaera Miller and Wolin, 1985
Methanosphaerula Cadillo-Quiroz et al., 2009
Methanospirillum Ferry et al., 1974 emend. Iino et al., 2010
Methanothermobacter Wasserfallen et al., 2000
Methanothermococcus Whitman, 2002
Methanothermus Stetter, 1982
Methanothrix Huser et al., 1983
Methanotorris Whitman, 2002
Methermicoccus Cheng et al., 2007
Natrialba Kamekura and Dyall-Smith, 1996
Natrinema McGenity et al., 1998 emend. Xin et al., 2000
Natronoarchaeum Shimane et al., 2010
Natronobacterium Tindall et al., 1984
Natronococcus Tindall et al., 1984
Natronolimnobius Itoh et al., 2005
Natronomonas Kamekura et al., 1997 emend. Burns et al., 2010
Natronorubrum Xu et al., 1999 emend. Cui et al., 2006
Palaeococcus Takai et al., 2000
Picrophilus Schleper et al., 1996
Pyrobaculum Huber et al., 1988
Pyrococcus Fiala and Stetter, 1986
Pyrodictium Stetter et al., 1984
Pyrolobus Blöchl et al., 1999
Salarchaeum Shimane et al., 2011
Staphylothermus Stetter and Fiala, 1986
Stetteria Jochimsen et al., 1998
Stygiolobus Segerer et al., 1991
Sulfolobus Brock et al., 1972
Sulfophobococcus Hensel et al., 1997
Sulfurisphaera Kurosawa et al., 1998
Sulfurococcus Golovacheva et al., 1995
Thermocladium Itoh et al., 1998
Thermococcus Zillig, 1983
Thermodiscus Stetter, 2003
Thermofilum Zillig and Gierl, 1983
Thermogymnomonas Itoh et al., 2007
Thermoplasma Darland et al., 1970
Thermoproteus Zillig and Stetter, 1982
Thermosphaera Huber et al., 1998
Vulcanisaeta Itoh et al., 2002

Врсте

Acidianus ambivalens (Zillig and Böck, 1987) Fuchs et al., 1996
Acidianus brierleyi (Zillig et al., 1980) Segerer et al., 1986
Acidianus infernus Segerer et al., 1986
Acidianus sulfidivorans Plumb et al., 2007
Acidilobus aceticus Prokofeva et al., 2000
Acidilobus saccharovorans Prokofeva et al., 2009
Acidiplasma aeolicum Golyshina et al., 2009
Acidiplasma cupricumulans (Hawkes et al., 2008) Golyshina et al., 2009
Aeropyrum camini Nakagawa et al., 2004
Aeropyrum pernix Sako et al., 1996
Archaeoglobus fulgidus Stetter, 1988
Archaeoglobus infectus Mori et al., 2008
Archaeoglobus profundus Burggraf et al., 1990
Archaeoglobus sulfaticallidus Steinsbu et al., 2010
Archaeoglobus veneficus Huber et al., 1998
Caldisphaera lagunensis Itoh et al., 2003
Caldivirga maquilingensis Itoh et al., 1999
Desulfurococcus amylolyticus Bonch-Osmolovskaya et al., 2001
Desulfurococcus fermentans Perevalova et al., 2005
Desulfurococcus kamchatkensis Kublanov et al., 2009
Desulfurococcus mobilis Zillig and Stetter, 1983
Desulfurococcus mucosus Zillig and Stetter, 1983
Ferroglobus placidus Hafenbradl et al., 1997
Ferroplasma acidiphilum Golyshina et al., 2000
Fervidicoccus fontis Perevalova et al., 2010
Geoglobus acetivorans Slobodkina et al., 2009
Geoglobus ahangari Kashefi et al., 2002
Haladaptatus cibarius Roh et al., 2010
Haladaptatus litoreus Cui et al., 2010
Haladaptatus paucihalophilus Savage et al., 2007
Halalkalicoccus jeotgali Roh et al., 2007
Halalkalicoccus tibetensis Xue et al., 2005
Halarchaeum acidiphilum Minegishi et al., 2010
Haloarchaeobius iranensis Makhdoumi-Kakhki et al., 2012
Haloarcula amylolytica Yang et al., 2007
Haloarcula argentinensis Ihara et al., 1997
Haloarcula hispanica Juez et al., 1986
Haloarcula japonica Takashina et al., 1991
Haloarcula marismortui (ex Volcani) Oren et al., 1990
Haloarcula quadrata Oren et al., 1999
Haloarcula salaria Namwong et al., 2011
Haloarcula tradensis Namwong et al., 2011
Haloarcula vallismortis (Gonzalez et al., 1979) Torreblanca et al., 1986
Halobacterium halobium (Petter, 1931) Elazari-Volcani, 1957
Halobacterium jilantaiense Yang et al., 2006
Halobacterium noricense Gruber et al., 2005
Halobacterium piscisalsi Yachai et al., 2008
Halobacterium salinarum (Harrison and Kennedy, 1922) Elazari-Volcani, 1957 emend. Gruber et al., 2004
Halobaculum gomorrense Oren et al., 1995
Halobellus clavatus Cui et al., 2011
Halobellus limi Cui et al., 2012
Halobellus salinus Cui et al., 2012
Halobiforma haloterrestris Hezayen et al., 2002
Halobiforma lacisalsi Xu et al., 2005
Halobiforma nitratireducens (Xin et al., 2001) Hezayen et al., 2002
Halococcus dombrowskii Stan-Lotter et al., 2002
Halococcus hamelinensis Goh et al., 2006
Halococcus morrhuae (Farlow, 1880) Kocur and Hodgkiss, 1973
Halococcus qingdaonensis Wang et al., 2007
Halococcus saccharolyticus Montero et al., 1990
Halococcus salifodinae Denner et al., 1994
Halococcus thailandensis Namwong et al., 2007
Haloferax alexandrinus Asker and Ohta, 2002
Haloferax denitrificans (Tomlinson et al., 1986) Tindall et al., 1989
Haloferax elongans Allen et al., 2008
Haloferax gibbonsii Juez et al., 1986
Haloferax larsenii Xu et al., 2007
Haloferax lucentense Gutierrez et al., 2004
Haloferax mediterranei (Rodriguez-Valera et al., 1983) Torreblanca et al., 1987
Haloferax mucosum Allen et al., 2008
Haloferax prahovense Enache et al., 2007
Haloferax sulfurifontis Elshahed et al., 2004
Haloferax volcanii (Mullakhanbhai and Larsen, 1975) Torreblanca et al., 1986
Halogeometricum borinquense Montalvo-Rodríguez et al., 1998
Halogeometricum rufum Cui et al., 2010
Halogranum amylolyticum Cui et al., 2011
Halogranum gelatinilyticum Cui et al., 2011
Halogranum rubrum Cui et al., 2010
Halogranum salarium Kim et al., 2012
Halolamina pelagica Cui et al., 2011
Halomarina oriensis Inoue et al., 2011
Halomethanococcus doii Yu and Kawamura, 1988
Halomicrobium katesii Kharroub et al., 2008
Halomicrobium mukohataei (Ihara et al., 1997) Oren et al., 2002
Halomicrobium zhouii Yang and Cui, 2012
Halonotius pteroides Burns et al., 2010
Halopelagius inordinatus Cui et al., 2010
Halopiger aswanensis Hezayen et al., 2010
Halopiger xanaduensis Gutiérrez et al., 2007
Haloplanus aerogenes Cui et al., 2011
Haloplanus natans Bardavid et al., 2007
Haloplanus vescus Cui et al., 2010
Haloquadratum walsbyi Burns et al., 2007
Halorhabdus tiamatea Antunes et al., 2008
Halorhabdus utahensis Wainoe et al., 2000
Halorientalis regularis Cui et al., 2011
Halorubrum aidingense Cui et al., 2006
Halorubrum alkaliphilum Feng et al., 2005
Halorubrum aquaticum Gutíerrez et al., 2011
Halorubrum arcis Xu et al., 2007
Halorubrum californiense Pesenti et al., 2008
Halorubrum chaoviator Mancinelli et al., 2009
Halorubrum cibi Roh and Bae, 2009
Halorubrum coriense (Kamekura and Dyall-Smith, 1996) Oren and Ventosa, 1996
Halorubrum distributum (Zvyagintseva and Tarasov, 1989) Oren and Ventosa, 1996
Halorubrum ejinorense Castillo et al., 2007
Halorubrum ezzemoulense Kharroub et al., 2006
Halorubrum kocurii Gutiérrez et al., 2008
Halorubrum lacusprofundi (Franzmann et al., 1989) McGenity and Grant, 1996
Halorubrum lipolyticum Cui et al., 2006
Halorubrum litoreum Cui et al., 2007
Halorubrum luteum Hu et al., 2008
Halorubrum orientale Castillo et al., 2006
Halorubrum saccharovorum (Tomlinson and Hochstein, 1977) McGenity and Grant, 1996
Halorubrum sodomense (Oren, 1983) McGenity and Grant, 1996
Halorubrum tebenquichense Lizama et al., 2002
Halorubrum terrestre Ventosa et al., 2004
Halorubrum tibetense Fan et al., 2004
Halorubrum trapanicum (Petter, 1931) McGenity and Grant, 1996
Halorubrum vacuolatum (Mwatha and Grant, 1993) Kamekura et al., 1997
Halorubrum xinjiangense Feng et al., 2004
Halosarcina limi Cui et al., 2010
Halosarcina pallida Savage et al., 2008
Halosimplex carlsbadense Vreeland et al., 2003
Halostagnicola alkaliphila Nagaoka et al., 2011
Halostagnicola kamekurae Nagaoka et al., 2010
Halostagnicola larsenii Castillo et al., 2006
Haloterrigena daqingensis Wang et al., 2010
Haloterrigena hispanica Romano et al., 2007
Haloterrigena jeotgali Roh et al., 2009
Haloterrigena limicola Cui et al., 2006
Haloterrigena longa Cui et al., 2006
Haloterrigena saccharevitans Xu et al., 2005
Haloterrigena salina Gutíerrez et al., 2008
Haloterrigena thermotolerans Montalvo-Rodríguez et al., 2000
Haloterrigena turkmenica (Zvyagintseva and Tarasov, 1989) Ventosa et al., 1999
Halovenus aranensis Makhdoumi-Kakhki et al., 2012
Halovivax asiaticus Castillo et al., 2006
Halovivax ruber Castillo et al., 2007
Hyperthermus butylicus Zillig et al., 1991
Ignicoccus hospitalis Paper et al., 2007
Ignicoccus islandicus Huber et al., 2000
Ignicoccus pacificus Huber and Stetter, 2000
Ignisphaera aggregans Niederberger et al., 2006
Metallosphaera cuprina Liu et al., 2011
Metallosphaera hakonensis (Takayanagi et al., 1996) Kurosawa et al., 2003
Metallosphaera prunae Fuchs et al., 1996
Metallosphaera sedula Huber et al., 1989
Methanimicrococcus blatticola Sprenger et al., 2000
Methanobacterium aarhusense Shlimon et al., 2004
Methanobacterium alcaliphilum Worakit et al., 1986
Methanobacterium arcticum Shcherbakova et al., 2011
Methanobacterium beijingense Ma et al., 2005
Methanobacterium bryantii Balch and Wolfe, 1981
Methanobacterium congolense Cuzin et al., 2001
Methanobacterium espanolae Patel et al., 1990
Methanobacterium ferruginis Mori and Harayama, 2011
Methanobacterium flexile Zhu et al., 2011
Methanobacterium formicicum Schnellen, 1947
Methanobacterium ivanovii Jain et al., 1988
Methanobacterium kanagiense Kitamura et al., 2011
Methanobacterium movens Zhu et al., 2011
Methanobacterium oryzae Joulian et al., 2000
Methanobacterium palustre Zellner et al., 1990
Methanobacterium petrolearium Mori and Harayama, 2011
Methanobacterium subterraneum Kotelnikova et al., 1998
Methanobacterium thermaggregans Blotevogel and Fischer, 1988
Methanobacterium uliginosum König, 1985
Methanobacterium veterum Krivushin et al., 2010
Methanobrevibacter acididurans Savant et al., 2002
Methanobrevibacter arboriphilicus (Zeikus and Henning, 1975) Balch and Wolfe, 1981
Methanobrevibacter curvatus Leadbetter and Breznak, 1997
Methanobrevibacter cuticularis Leadbetter and Breznak, 1997
Methanobrevibacter filiformis Leadbetter et al., 1998
Methanobrevibacter gottschalkii Miller and Lin, 2002
Methanobrevibacter millerae Rea et al., 2007
Methanobrevibacter olleyae Rea et al., 2007
Methanobrevibacter oralis Ferrari et al., 1995
Methanobrevibacter ruminantium (Smith and Hungate, 1958) Balch and Wolfe, 1981
Methanobrevibacter smithii Balch and Wolfe, 1981
Methanobrevibacter thaueri Miller and Lin, 2002
Methanobrevibacter woesei Miller and Lin, 2002
Methanobrevibacter wolinii Miller and Lin, 2002
Methanocalculus chunghsingensis Lai et al., 2004
Methanocalculus halotolerans Ollivier et al., 1998
Methanocalculus pumilus Mori et al., 2000
Methanocalculus taiwanensis Lai et al., 2002
Methanocaldococcus fervens (Jeanthon et al., 1999) Whitman, 2002
Methanocaldococcus indicus L'Haridon et al., 2003
Methanocaldococcus infernus (Jeanthon et al., 1998) Whitman, 2002
Methanocaldococcus jannaschii (Jones et al., 1984) Whitman, 2002
Methanocaldococcus villosus Bellack et al., 2011
Methanocaldococcus vulcanius (Jeanthon et al., 1999) Whitman, 2002
Methanocella arvoryzae Sakai et al., 2010
Methanocella paludicola Sakai et al., 2008
Methanococcoides alaskense Singh et al., 2005
Methanococcoides burtonii Franzmann et al., 1993
Methanococcoides methylutens Sowers and Ferry, 1985
Methanococcus aeolicus Kendall et al., 2006
Methanococcus maripaludis Jones et al., 1984
Methanococcus vannielii Stadtman and Barker, 1951
Methanococcus voltae Balch and Wolfe, 1981 emend. Ward et al., 1989
Methanocorpusculum aggregans (Ollivier et al., 1985) Xun et al., 1989
Methanocorpusculum bavaricum Zellner et al., 1989
Methanocorpusculum labreanum Zhao et al., 1989
Methanocorpusculum parvum Zellner et al., 1988
Methanocorpusculum sinense Zellner et al., 1989
Methanoculleus bourgensis (Ollivier et al., 1986) Maestrojuán et al., 1990
Methanoculleus chikugoensis Dianou et al., 2001
Methanoculleus hydrogenitrophicus Tian et al., 2010
Methanoculleus marisnigri (Romesser et al., 1981) Maestrojuán et al., 1990
Methanoculleus palmolei Zellner et al., 1998
Methanoculleus receptaculi Cheng et al., 2008
Methanoculleus submarinus Mikucki et al., 2003
Methanoculleus thermophilus (Rivard and Smith, 1982) Maestrojuán et al., 1990 emend. Spring et al., 2005
Methanofollis aquaemaris Lai and Chen, 2001
Methanofollis ethanolicus Imachi et al., 2009
Methanofollis formosanus Wu et al., 2005
Methanofollis liminatans (Zellner et al., 1990) Zellner et al., 1999
Methanofollis tationis (Zabel et al., 1986) Zellner et al., 1999
Methanogenium cariaci Romesser et al., 1981 emend. Maestrojuán et al., 1990
Methanogenium frigidum Franzmann et al., 1997
Methanogenium marinum Chong et al., 2003
Methanogenium organophilum Widdel et al., 1989
Methanohalobium evestigatum Zhilina and Zavarzin, 1988
Methanohalophilus halophilus (Zhilina, 1984) Wilharm et al., 1991
Methanohalophilus mahii Paterek and Smith, 1988
Methanohalophilus portucalensis Boone et al., 1993
Methanolacinia paynteri (Rivard et al., 1984) Zellner et al., 1990
Methanolinea mesophila Sakai et al., 2012
Methanolinea tarda Imachi et al., 2008
Methanolobus bombayensis Kadam et al., 1994
Methanolobus oregonensis (Liu et al., 1990) Boone, 2002
Methanolobus profundi Mochimaru et al., 2009
Methanolobus taylorii Oremland and Boone, 1994
Methanolobus tindarius König and Stetter, 1983
Methanolobus vulcani Stetter et al., 1989 emend. Kadam and Boone, 1995
Methanolobus zinderi Doerfert et al., 2009
Methanomethylovorans hollandica Lomans et al., 2004
Methanomethylovorans thermophila Jiang et al., 2005
Methanomicrobium mobile (Paynter and Hungate, 1968) Balch and Wolfe, 1981
Methanoplanus endosymbiosus van Bruggen et al., 1986
Methanoplanus limicola Wildgruber et al., 1984
Methanoplanus petrolearius Ollivier et al., 1998
Methanopyrus kandleri Kurr et al., 1992
Methanoregula boonei Bräuer et al., 2011
Methanoregula formicica Yashiro et al., 2011
Methanosalsum zhilinae (Mathrani et al., 1988) Boone and Baker, 2002
Methanosarcina acetivorans Sowers et al., 1986
Methanosarcina baltica von Klein et al., 2002 emend. Singh et al., 2005
Methanosarcina barkeri Schnellen, 1947
Methanosarcina horonobensis Shimizu et al., 2011
Methanosarcina lacustris Simankova et al., 2002
Methanosarcina mazei (Barker, 1936) Mah and Kuhn, 1984
Methanosarcina semesiae Lyimo et al., 2000
Methanosarcina siciliae (Stetter and König, 1989) Ni et al., 1994
Methanosarcina thermophila Zinder et al., 1985
Methanosarcina vacuolata Zhilina and Zavarzin, 1987
Methanosphaera cuniculi Biavati et al., 1990
Methanosphaera stadtmanae Miller and Wolin, 1985
Methanosphaerula palustris Cadillo-Quiroz et al., 2009
Methanospirillum hungatei Ferry et al., 1974 emend. Iino et al., 2010
Methanospirillum lacunae Iino et al., 2010
Methanothermobacter defluvii (Kotelnikova et al., 1994) Boone, 2002
Methanothermobacter marburgensis Wasserfallen et al., 2000
Methanothermobacter thermautotrophicus (Zeikus and Wolfe, 1972) Wasserfallen et al., 2000
Methanothermobacter thermoflexus (Kotelnikova et al., 1994) Boone, 2002
Methanothermobacter thermophilus (Laurinavichus et al., 1990) Boone, 2002
Methanothermobacter wolfeii (Winter et al., 1985) Wasserfallen et al., 2000
Methanothermococcus okinawensis Takai et al., 2002
Methanothermococcus thermolithotrophicus (Huber et al., 1984) Whitman, 2002
Methanothermus fervidus Stetter, 1982
Methanothermus sociabilis Stetter, 1986
Methanothrix soehngenii Huser et al., 1983
Methanothrix thermoacetophila Nozhevnikova and Chudina, 1988
Methanotorris formicicus Takai et al., 2004
Methanotorris igneus (Burggraf et al., 1990) Whitman, 2002
Methermicoccus shengliensis Cheng et al., 2007
Natrialba aegyptia Hezayen et al., 2001
Natrialba asiatica Kamekura and Dyall-Smith, 1996 emend. Hezayen et al., 2001
Natrialba chahannaoensis Xu et al., 2001
Natrialba hulunbeirensis Xu et al., 2001
Natrialba magadii (Tindall et al., 1984) Kamekura et al., 1997
Natrialba taiwanensis Hezayen et al., 2001
Natrinema altunense Xu et al., 2005
Natrinema ejinorense Castillo et al., 2006
Natrinema gari Tapingkae et al., 2008
Natrinema pallidum McGenity et al., 1998
Natrinema pellirubrum McGenity et al., 1998
Natrinema versiforme Xin et al., 2000
Natronoarchaeum mannanilyticum Shimane et al., 2010
Natronobacterium gregoryi Tindall et al., 1984
Natronococcus amylolyticus Kanai et al., 1995
Natronococcus jeotgali Roh et al., 2007
Natronococcus occultus Tindall et al., 1984
Natronolimnobius baerhuensis Itoh et al., 2005
Natronolimnobius innermongolicus Itoh et al., 2005
Natronomonas moolapensis Burns et al., 2010
Natronomonas pharaonis (Soliman and Trüper, 1983) Kamekura et al., 1997
Natronorubrum aibiense Cui et al., 2006
Natronorubrum bangense Xu et al., 1999
Natronorubrum sediminis Gutiérrez et al., 2010
Natronorubrum sulfidifaciens Cui et al., 2007
Natronorubrum tibetense Xu et al., 1999
Palaeococcus ferrophilus Takai et al., 2000
Palaeococcus helgesonii Amend et al., 2006
Picrophilus oshimae Schleper et al., 1996
Picrophilus torridus Zillig et al., 1996
Pyrobaculum aerophilum Völkl et al., 1996
Pyrobaculum arsenaticum Huber et al., 2001
Pyrobaculum calidifontis Amo et al., 2008
Pyrobaculum islandicum Huber et al., 1988
Pyrobaculum oguniense Sako et al., 2001
Pyrobaculum organotrophum Huber et al., 1988
Pyrococcus furiosus Fiala and Stetter, 1986
Pyrococcus glycovorans Barbier et al., 1999
Pyrococcus horikoshii González et al., 1999
Pyrococcus woesei Zillig, 1988
Pyrococcus yayanosii Birrien et al., 2011
Pyrodictium abyssi Pley and Stetter, 1991
Pyrodictium brockii Stetter et al., 1984
Pyrodictium occultum Stetter et al., 1984
Pyrolobus fumarii Blöchl et al., 1999
Salarchaeum japonicum Shimane et al., 2011
Staphylothermus hellenicus Arab et al., 2000
Staphylothermus marinus Stetter and Fiala, 1986
Stetteria hydrogenophila Jochimsen et al., 1998
Stygiolobus azoricus Segerer et al., 1991
Sulfolobus acidocaldarius Brock et al., 1972
Sulfolobus metallicus Huber and Stetter, 1992
Sulfolobus shibatae Grogan et al., 1991
Sulfolobus solfataricus Zillig et al., 1980
Sulfolobus tokodaii Suzuki et al., 2002
Sulfolobus yangmingensis Jan et al., 1999
Sulfophobococcus zilligii Hensel et al., 1997
Sulfurisphaera ohwakuensis Kurosawa et al., 1998
Sulfurococcus mirabilis Golovacheva et al., 1995
Sulfurococcus yellowstonensis Karavaiko et al., 1995
Thermocladium modestius Itoh et al., 1998
Thermococcus acidaminovorans Dirmeier et al., 2001
Thermococcus aegaeus Arab et al., 2000
Thermococcus aggregans Canganella et al., 1998
Thermococcus alcaliphilus Keller et al., 1997
Thermococcus atlanticus Cambon-Bonavita et al., 2004
Thermococcus barophilus Marteinsson et al., 1999
Thermococcus barossii Duffaud et al., 2005
Thermococcus celer Zillig, 1983
Thermococcus celericrescens Kuwabara et al., 2007
Thermococcus chitonophagus Huber and Stetter, 1996
Thermococcus coalescens Kuwabara et al., 2005
Thermococcus fumicolans Godfroy and Meunier, 1996
Thermococcus gammatolerans Jolivet et al., 2003
Thermococcus gorgonarius Miroshnichenko et al., 1998
Thermococcus guaymasensis Canganella et al., 1998
Thermococcus hydrothermalis Godfroy et al., 1997
Thermococcus kodakarensis Atomi et al., 2005
Thermococcus litoralis Neuner et al., 2001
Thermococcus pacificus Miroshnichenko et al., 1998
Thermococcus peptonophilus González et al., 1996
Thermococcus profundus Kobayashi and Horikoshi, 1995
Thermococcus sibiricus Miroshnichenko et al., 2001
Thermococcus siculi Grote et al., 2000
Thermococcus stetteri Miroshnichenko, 1990
Thermococcus thioreducens Pikuta et al., 2007
Thermococcus waiotapuensis González et al., 2001
Thermococcus zilligii Ronimus et al., 1999
Thermodiscus maritimus Stetter, 2003
Thermofilum pendens Zillig and Gierl, 1983
Thermogymnomonas acidicola Itoh et al., 2007
Thermoplasma acidophilum Darland et al., 1970
Thermoplasma volcanium Segerer et al., 1988
Thermoproteus neutrophilus Stetter and Zillig, 1989
Thermoproteus tenax Zillig and Stetter, 1982
Thermoproteus uzoniensis Bonch-Osmolovskaya et al., 2001
Thermosphaera aggregans Huber et al., 1998
Vulcanisaeta distributa Itoh et al., 2002
Vulcanisaeta souniana Itoh et al., 2002

Референце

^ ^а ^б ^в Woese CR, Kandler O, Wheelis ML (1990). „Towards a natural system of organisms: proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 87 (12): 4576—9. Bibcode:1990PNAS...87.4576W. PMC 54159  . PMID 2112744. doi:10.1073/pnas.87.12.4576  .
^ Petitjean, C.; Deschamps, P.; López-García, P.; Moreira, D. (2014). „Rooting the Domain archaea by phylogenomic analysis supports the foundation of the new kingdom proteoarchaeota”. Genome Biol. Evol. 7 (1): 191—204. PMC 4316627  . PMID 25527841. doi:10.1093/gbe/evu274.
^ „NCBI taxonomy page on Archaea”.
^ Петров 2005, стр. 14–16.
^ ^а ^б Pace, N. R. (05. 01. 2006). „Time for a change”. Nature. 441 (7091): 289. Bibcode:2006Natur.441..289P. PMID 16710401. S2CID 4431143. doi:10.1038/441289a.
^ Stoeckenius, W. (10. 01. 1981). „Walsby's square bacterium: fine structure of an orthogonal procaryote”. J. Bacteriol. 148 (1): 352—60. PMC 216199  . PMID 7287626. doi:10.1128/jb.148.1.352-360.1981.
^ Dunn, Rob. „After 2 Years Scientists Still Can't Solve Belly Button Mystery, Continue Navel-Gazing”. Guest Blog. Scientific American. Приступљено 16. 01. 2013.
^ Staley, J. T. (2006). „The bacterial species dilemma and the genomic-phylogenetic species concept”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1475): 1899—909. PMC 1857736  . PMID 17062409. doi:10.1098/rstb.2006.1914.
^ Zuckerkandl E, Pauling L (1965). „Molecules as documents of evolutionary history”. J. Theor. Biol. 8 (2): 357—66. Bibcode:1965JThBi...8..357Z. PMID 5876245. doi:10.1016/0022-5193(65)90083-4.
^ Woese C, Fox G (1977). „Phylogenetic structure of the prokaryotic domain: the primary kingdoms”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 74 (11): 5088—90. Bibcode:1977PNAS...74.5088W. PMC 432104  . PMID 270744. doi:10.1073/pnas.74.11.5088  .
^ Archaea. (2008). u Merriam-Webster Online Dictionary. Pristupljeno 1. jula 2008, na stranici http://www.merriam-webster.com/dictionary/archaea
^ Magrum LJ, Luehrsen KR, Woese CR (1978). „Are extreme halophiles actually "bacteria"?”. J Mol Evol. 11 (1): 1—10. Bibcode:1978JMolE..11....1M. PMID 660662. S2CID 1291732. doi:10.1007/bf01768019.
^ Stetter, K. O. (1996). „Hyperthermophiles in the history of life.”. Ciba Found Symp. 202: 1—10. PMID 9243007.
^ DeLong, E. F. (1998). „Everything in moderation: archaea as 'non-extremophiles'”. Current Opinion in Genetics & Development. 8 (6): 649—54. PMID 9914204. doi:10.1016/S0959-437X(98)80032-4.
^ Theron J, Cloete TE (2000). „Molecular techniques for determining microbial diversity and community structure in natural environments”. Crit. Rev. Microbiol. 26 (1): 37—57. PMID 10782339. S2CID 5829573. doi:10.1080/10408410091154174.
^ Schmidt, T. M. (2006). „The maturing of microbial ecology” (PDF). Int. Microbiol. 9 (3): 217—23. PMID 17061212. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 09. 2008. г. Приступљено 21. 04. 2017.
^ Gevers D, Dawyndt P, Vandamme P (2006). „Stepping stones towards a new prokaryotic taxonomy”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1475): 1911—6. PMC 1764938  . PMID 17062410. doi:10.1098/rstb.2006.1915.
^ ^а ^б Robertson CE, Harris JK, Spear JR, Pace NR (2005). „Phylogenetic diversity and ecology of environmental Archaea”. Current Opinion in Microbiology. 8 (6): 638—42. PMID 16236543. doi:10.1016/j.mib.2005.10.003.
^ Huber H, Hohn MJ, Rachel R, Fuchs T, Wimmer VC, Stetter KO (2002). „A new phylum of Archaea represented by a nanosized hyperthermophilic symbiont”. Nature. 417 (6884): 27—8. Bibcode:2002Natur.417...63H. PMID 11986665. S2CID 4395094. doi:10.1038/417063a.
^ Barns SM, Delwiche CF, Palmer JD, Pace NR (1996). „Perspectives on archaeal diversity, thermophily and monophyly from environmental rRNA sequences”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 93 (17): 9188—93. Bibcode:1996PNAS...93.9188B. PMC 38617  . PMID 8799176. doi:10.1073/pnas.93.17.9188  .
^ Elkins JG, Podar M, Graham DE (01. 06. 2008). „A korarchaeal genome reveals insights into the evolution of the Archaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (23): 8102—7. Bibcode:2008PNAS..105.8102E. PMC 2430366  . PMID 18535141. doi:10.1073/pnas.0801980105  .
^ Baker, B. J.; Tyson, G. W.; Webb, R. I.; Flanagan, J.; Hugenholtz, P.; Banfield, J. F. (2006). „Lineages of acidophilic Archaea revealed by community genomic analysis. Science”. Science. 314 (6884): 1933—1935. Bibcode:2006Sci...314.1933B. PMID 17185602. S2CID 26033384. doi:10.1126/science.1132690.
^ Baker BJ, Comolli LR, Dick GJ (05. 01. 2010). „Enigmatic, ultrasmall, uncultivated Archaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 107 (19): 8806—11. Bibcode:2010PNAS..107.8806B. PMC 2889320  . PMID 20421484. doi:10.1073/pnas.0914470107  .
^ Guy L, Ettema TJ (19. 12. 2011). „The archaeal 'TACK' superphylum and the origin of eukaryotes.”. Trends Microbiol. 19 (12): 580—587. PMID 22018741. doi:10.1016/j.tim.2011.09.002.
^ de, K. Queiroz (2005). „Ernst Mayr and the modern concept of species”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 102 (dodatak 1): 6600—7. Bibcode:2005PNAS..102.6600D. PMC 1131873  . PMID 15851674. doi:10.1073/pnas.0502030102  .
^ Eppley JM, Tyson GW, Getz WM, Banfield JF (2007). „Genetic exchange across a species boundary in the archaeal genus ferroplasma”. Genetics. 177 (1): 407—16. PMC 2013692  . PMID 17603112. doi:10.1534/genetics.107.072892.
^ Papke RT, Zhaxybayeva O, Feil EJ, Sommerfeld K, Muise D, Doolittle WF (2007). „Searching for species in haloarchaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 104 (35): 14092—7. Bibcode:2007PNAS..10414092P. PMC 1955782  . PMID 17715057. doi:10.1073/pnas.0706358104  .
^ Kunin V, Goldovsky L, Darzentas N, Ouzounis CA (2005). „The net of life: reconstructing the microbial phylogenetic network”. Genome Res. 15 (7): 954—9. PMC 1172039  . PMID 15965028. doi:10.1101/gr.3666505.
^ Hugenholtz, P. (2002). „Exploring prokaryotic diversity in the genomic era”. Genome Biol. 3 (2): REVIEWS0003. PMC 139013  . PMID 11864374. doi:10.1186/gb-2002-3-2-reviews0003  .
^ Rappé MS, Giovannoni SJ (2003). „The uncultured microbial majority”. Annu. Rev. Microbiol. 57: 369—94. PMID 14527284. doi:10.1146/annurev.micro.57.030502.090759.
^ de Duve, Christian (01. 10. 1995). „The Beginnings of Life on Earth”. American Scientist. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г. Приступљено 15. 01. 2014.
^ Timmer, John (04. 09. 2012). „3.5 billion year old organic deposits show signs of life”. Ars Technica. Приступљено 15. 01. 2014.
^ Ohtomo, Yoko; Kakegawa, Takeshi; Ishida, Akizumi; Nagase, Toshiro; Rosing, Minik T. (08. 12. 2013). „Evidence for biogenic graphite in early Archaean Isua metasedimentary rocks”. Nature Geoscience. 7: 25—28. doi:10.1038/ngeo2025. Приступљено 09. 12. 2013.
^ Borenstein, Seth (13. 11. 2013). „Oldest fossil found: Meet your microbial mom”. AP News. Приступљено 15. 11. 2013.
^ Noffke, Nora; Christian, Daniel; Wacey, David; Hazen, Robert M. (08. 11. 2013). „Microbially Induced Sedimentary Structures Recording an Ancient Ecosystem in the ca. 3.48 Billion-Year-Old Dresser Formation, Pilbara, Western Australia”. Astrobiology. 13 (12): 1103—24. Bibcode:2013AsBio..13.1103N. PMC 3870916  . PMID 24205812. doi:10.1089/ast.2013.1030.
^ Schopf, J. (2006). „Fossil evidence of Archaean life”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1470): 869—85. PMC 1578735  . PMID 16754604. doi:10.1098/rstb.2006.1834.
^ Chappe B, Albrecht P, Michaelis W (01. 07. 1982). „Polar Lipids of Archaebacteria in Sediments and Petroleums”. Science. 217 (4554): 65—66. Bibcode:1982Sci...217...65C. PMID 17739984. S2CID 42758483. doi:10.1126/science.217.4554.65.
^ Brocks JJ, Logan GA, Buick R, Summons RE (1999). „Archean molecular fossils and the early rise of eukaryotes”. Science. 285 (5430): 1033—6. Bibcode:1999Sci...285.1033B. PMID 10446042. doi:10.1126/science.285.5430.1033.
^ Rasmussen B, Fletcher IR, Brocks JJ, Kilburn MR (01. 10. 2008). „Reassessing the first appearance of eukaryotes and cyanobacteria”. Nature. 455 (7216): 1101—4. Bibcode:2008Natur.455.1101R. PMID 18948954. S2CID 4372071. doi:10.1038/nature07381.
^ Hahn, Jürgen; Haug, Pat (1986). „Traces of Archaebacteria in ancient sediments”. System Applied Microbiology. 7 (Archaebacteria '85 Proceedings): 178—83. doi:10.1016/S0723-2020(86)80002-9.
^ Wang M, Yafremava LS, Caetano-Anollés D, Mittenthal JE, Caetano-Anollés G (2007). „Reductive evolution of architectural repertoires in proteomes and the birth of the tripartite world”. Genome Res. 17 (11): 1572—85. PMC 2045140  . PMID 17908824. doi:10.1101/gr.6454307.
^ Woese CR, Gupta R (1981). „Are archaebacteria merely derived 'prokaryotes'?”. Nature. 289 (5793): 95—6. Bibcode:1981Natur.289...95W. PMID 6161309. S2CID 4343245. doi:10.1038/289095a0.
^ ^а ^б ^в Woese, C. (1998). „The universal ancestor”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 95 (12): 6854—9. Bibcode:1998PNAS...95.6854W. PMC 22660  . PMID 9618502. doi:10.1073/pnas.95.12.6854  .
^ ^а ^б Kandler O.: The early diversification of life and the origin of the three domains: A proposal. u: Wiegel J, Adams WW, ur. Thermophiles: The keys to molecular evolution and the origin of life?, Athens: "Taylor and Francis", (1998). стр. 19-31. Moracci, Marco; Rossi, Mose (1999). „Thermophiles: The keys to molecular evolution and the origin of life , edited by J. Wiegel and M.W.W. Adams. 1998. London: Taylor and Francis. 346 pp. £49.90 (Hardcover)”. Protein Science. 8 (7): 1564—1565. doi:10.1110/ps.8.7.1564.
^ Gribaldo S, Brochier-Armanet C (2006). „The origin and evolution of Archaea: a state of the art”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1470): 1007—22. PMC 1578729  . PMID 16754611. doi:10.1098/rstb.2006.1841. Архивирано из оригинала 04. 06. 2012. г. Приступљено 21. 04. 2017.
^ Woese, C. R. (01. 03. 1994). „There must be a prokaryote somewhere: microbiology's search for itself”. Microbiol. Rev. 58 (1): 1—9. PMC 372949  . PMID 8177167. doi:10.1128/mr.58.1.1-9.1994.
^ ^а ^б ^в Woese C, Fox G (1977). „Phylogenetic structure of the prokaryotic domain: the primary kingdoms”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 74 (11): 5088—90. Bibcode:1977PNAS...74.5088W. PMC 432104  . PMID 270744. doi:10.1073/pnas.74.11.5088  .
^ Howland 2000, стр. 25–30
^ ^а ^б ^в Cavicchioli, Ricardo (01. 01. 2011). „Archaea- timeline of the third domain”. Nature Reviews Microbiology. 9 (1): 51—61. PMID 21132019. S2CID 21008512. doi:10.1038/nrmicro2482. Приступљено 05. 11. 2014.

Литература

Петров, Бригита (2005). „Класификација организама”. Биологија за други разред гимназије природно-математичког смера. Београд: ЗУНС. стр. 14—16.
Howland, John L. (2000). The Surprising Archaea: Discovering Another Domain of Life. Oxford University. ISBN 978-0-19-511183-5.
Cavicchioli, R. (2007). Archaea: Molecular and Cellular Biology. American Society for Microbiology. ISBN 978-1-55581-391-8.
Garrett, R. A.; Klenk, H. (2005). Archaea: Evolution, Physiology and Molecular Biology. WileyBlackwell. ISBN 978-1-4051-4404-9.
Martinko, J. M.; Madigan, M. T. (2005). Brock Biology of Microorganisms (11th изд.). Englewood Cliffs, N.J: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-144329-7.
Blum, P, ур. (2008). Archaea: New Models for Prokaryotic Biology. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-27-1.
Lipps, G. (2008). „Archaeal Plasmids”. Plasmids: Current Research and Future Trends. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-35-6.
Sapp, Jan (2009). The New Foundations of Evolution: On the Tree of Life. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538850-3.
Schaechter, M (2009). Archaea (Overview) in The Desk Encyclopedia of Microbiology (2nd изд.). San Diego and London: Elsevier Academic Press. ISBN 978-0-12-374980-2.

Спољашње везе

Живот у екстремима, аутор: Лука Михајловић
Екстремофили, ауторка: Даница Лукач, Нови Сад, 2005
Introduction to the Archaea, ecology, systematics and morphology
Archaea at The Encyclopedia of Astrobiology, Astronomy, & Spaceflight
Extremophiles Bioprospecting for antimicrobials, Dr Sarah Maloney Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2006) Citat: "...Ground breaking research on extremophiles continues to this day, with the recently-discovered 22nd genetically-encoded amino acid – pyrrolysine – from the archaeon, Methanosarcina barkeri, (Hao et al., 2002; Srinivasan et al., 2002)...."
BBC News July 21, 1999: Toughest bug reveals genetic secrets Citat: "...It [Pyrococcus abyssi] likes conditions that the vast majority of other organisms would find impossible to live in. It thrives best at temperatures of about 103 degrees [Celsius] and under pressures of about 200 atmospheres...."
Pyrococcus abyssi Home page at Genoscope

[Woese-1] а ^б ^в Woese CR, Kandler O, Wheelis ML (1990). „Towards a natural system of organisms: proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 87 (12): 4576—9. Bibcode:1990PNAS...87.4576W. PMC 54159  . PMID 2112744. doi:10.1073/pnas.87.12.4576  .

[2] Petitjean, C.; Deschamps, P.; López-García, P.; Moreira, D. (2014). „Rooting the Domain archaea by phylogenomic analysis supports the foundation of the new kingdom proteoarchaeota”. Genome Biol. Evol. 7 (1): 191—204. PMC 4316627  . PMID 25527841. doi:10.1093/gbe/evu274.

[NCBI_taxonomy_page_on_Archaea-3] „NCBI taxonomy page on Archaea”.

[FOOTNOTEПетров200514–16-4] Петров 2005, стр. 14–16.

[pace-5] а ^б Pace, N. R. (05. 01. 2006). „Time for a change”. Nature. 441 (7091): 289. Bibcode:2006Natur.441..289P. PMID 16710401. S2CID 4431143. doi:10.1038/441289a.

[dva-6] Stoeckenius, W. (10. 01. 1981). „Walsby's square bacterium: fine structure of an orthogonal procaryote”. J. Bacteriol. 148 (1): 352—60. PMC 216199  . PMID 7287626. doi:10.1128/jb.148.1.352-360.1981.

[Dunn-7] Dunn, Rob. „After 2 Years Scientists Still Can't Solve Belly Button Mystery, Continue Navel-Gazing”. Guest Blog. Scientific American. Приступљено 16. 01. 2013.

[staley-8] Staley, J. T. (2006). „The bacterial species dilemma and the genomic-phylogenetic species concept”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1475): 1899—909. PMC 1857736  . PMID 17062409. doi:10.1098/rstb.2006.1914.

[emile-9] Zuckerkandl E, Pauling L (1965). „Molecules as documents of evolutionary history”. J. Theor. Biol. 8 (2): 357—66. Bibcode:1965JThBi...8..357Z. PMID 5876245. doi:10.1016/0022-5193(65)90083-4.

[woese-10] Woese C, Fox G (1977). „Phylogenetic structure of the prokaryotic domain: the primary kingdoms”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 74 (11): 5088—90. Bibcode:1977PNAS...74.5088W. PMC 432104  . PMID 270744. doi:10.1073/pnas.74.11.5088  .

[merriam-11] Archaea. (2008). u Merriam-Webster Online Dictionary. Pristupljeno 1. jula 2008, na stranici http://www.merriam-webster.com/dictionary/archaea

[Magrum-12] Magrum LJ, Luehrsen KR, Woese CR (1978). „Are extreme halophiles actually "bacteria"?”. J Mol Evol. 11 (1): 1—10. Bibcode:1978JMolE..11....1M. PMID 660662. S2CID 1291732. doi:10.1007/bf01768019.

[Stetter-13] Stetter, K. O. (1996). „Hyperthermophiles in the history of life.”. Ciba Found Symp. 202: 1—10. PMID 9243007.

[DeLong-14] DeLong, E. F. (1998). „Everything in moderation: archaea as 'non-extremophiles'”. Current Opinion in Genetics & Development. 8 (6): 649—54. PMID 9914204. doi:10.1016/S0959-437X(98)80032-4.

[critic-15] Theron J, Cloete TE (2000). „Molecular techniques for determining microbial diversity and community structure in natural environments”. Crit. Rev. Microbiol. 26 (1): 37—57. PMID 10782339. S2CID 5829573. doi:10.1080/10408410091154174.

[matura-16] Schmidt, T. M. (2006). „The maturing of microbial ecology” (PDF). Int. Microbiol. 9 (3): 217—23. PMID 17061212. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 09. 2008. г. Приступљено 21. 04. 2017.

[Gevers-17] Gevers D, Dawyndt P, Vandamme P (2006). „Stepping stones towards a new prokaryotic taxonomy”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1475): 1911—6. PMC 1764938  . PMID 17062410. doi:10.1098/rstb.2006.1915.

[Robertson-18] а ^б Robertson CE, Harris JK, Spear JR, Pace NR (2005). „Phylogenetic diversity and ecology of environmental Archaea”. Current Opinion in Microbiology. 8 (6): 638—42. PMID 16236543. doi:10.1016/j.mib.2005.10.003.

[huberh-19] Huber H, Hohn MJ, Rachel R, Fuchs T, Wimmer VC, Stetter KO (2002). „A new phylum of Archaea represented by a nanosized hyperthermophilic symbiont”. Nature. 417 (6884): 27—8. Bibcode:2002Natur.417...63H. PMID 11986665. S2CID 4395094. doi:10.1038/417063a.

[barnssm-20] Barns SM, Delwiche CF, Palmer JD, Pace NR (1996). „Perspectives on archaeal diversity, thermophily and monophyly from environmental rRNA sequences”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 93 (17): 9188—93. Bibcode:1996PNAS...93.9188B. PMC 38617  . PMID 8799176. doi:10.1073/pnas.93.17.9188  .

[elkinsjg-21] Elkins JG, Podar M, Graham DE (01. 06. 2008). „A korarchaeal genome reveals insights into the evolution of the Archaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (23): 8102—7. Bibcode:2008PNAS..105.8102E. PMC 2430366  . PMID 18535141. doi:10.1073/pnas.0801980105  .

[flanagan-22] Baker, B. J.; Tyson, G. W.; Webb, R. I.; Flanagan, J.; Hugenholtz, P.; Banfield, J. F. (2006). „Lineages of acidophilic Archaea revealed by community genomic analysis. Science”. Science. 314 (6884): 1933—1935. Bibcode:2006Sci...314.1933B. PMID 17185602. S2CID 26033384. doi:10.1126/science.1132690.

[bakir-23] Baker BJ, Comolli LR, Dick GJ (05. 01. 2010). „Enigmatic, ultrasmall, uncultivated Archaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 107 (19): 8806—11. Bibcode:2010PNAS..107.8806B. PMC 2889320  . PMID 20421484. doi:10.1073/pnas.0914470107  .

[Guy2011-24] Guy L, Ettema TJ (19. 12. 2011). „The archaeal 'TACK' superphylum and the origin of eukaryotes.”. Trends Microbiol. 19 (12): 580—587. PMID 22018741. doi:10.1016/j.tim.2011.09.002.

[queroz-25] , K. Queiroz (2005). „Ernst Mayr and the modern concept of species”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 102 (dodatak 1): 6600—7. Bibcode:2005PNAS..102.6600D. PMC 1131873  . PMID 15851674. doi:10.1073/pnas.0502030102  .

[eppley-26] Eppley JM, Tyson GW, Getz WM, Banfield JF (2007). „Genetic exchange across a species boundary in the archaeal genus ferroplasma”. Genetics. 177 (1): 407—16. PMC 2013692  . PMID 17603112. doi:10.1534/genetics.107.072892.

[papke-27] Papke RT, Zhaxybayeva O, Feil EJ, Sommerfeld K, Muise D, Doolittle WF (2007). „Searching for species in haloarchaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 104 (35): 14092—7. Bibcode:2007PNAS..10414092P. PMC 1955782  . PMID 17715057. doi:10.1073/pnas.0706358104  .

[kunin-28] Kunin V, Goldovsky L, Darzentas N, Ouzounis CA (2005). „The net of life: reconstructing the microbial phylogenetic network”. Genome Res. 15 (7): 954—9. PMC 1172039  . PMID 15965028. doi:10.1101/gr.3666505.

[hugenh-29] Hugenholtz, P. (2002). „Exploring prokaryotic diversity in the genomic era”. Genome Biol. 3 (2): REVIEWS0003. PMC 139013  . PMID 11864374. doi:10.1186/gb-2002-3-2-reviews0003  .

[rappe-30] Rappé MS, Giovannoni SJ (2003). „The uncultured microbial majority”. Annu. Rev. Microbiol. 57: 369—94. PMID 14527284. doi:10.1146/annurev.micro.57.030502.090759.

[AmSci-31] Duve, Christian (01. 10. 1995). „The Beginnings of Life on Earth”. American Scientist. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г. Приступљено 15. 01. 2014.

[AT-20120904-32] Timmer, John (04. 09. 2012). „3.5 billion year old organic deposits show signs of life”. Ars Technica. Приступљено 15. 01. 2014.

[NG-20131208-33] Ohtomo, Yoko; Kakegawa, Takeshi; Ishida, Akizumi; Nagase, Toshiro; Rosing, Minik T. (08. 12. 2013). „Evidence for biogenic graphite in early Archaean Isua metasedimentary rocks”. Nature Geoscience. 7: 25—28. doi:10.1038/ngeo2025. Приступљено 09. 12. 2013.

[AP-20131113-34] Borenstein, Seth (13. 11. 2013). „Oldest fossil found: Meet your microbial mom”. AP News. Приступљено 15. 11. 2013.

[AST-20131108-35] Noffke, Nora; Christian, Daniel; Wacey, David; Hazen, Robert M. (08. 11. 2013). „Microbially Induced Sedimentary Structures Recording an Ancient Ecosystem in the ca. 3.48 Billion-Year-Old Dresser Formation, Pilbara, Western Australia”. Astrobiology. 13 (12): 1103—24. Bibcode:2013AsBio..13.1103N. PMC 3870916  . PMID 24205812. doi:10.1089/ast.2013.1030.

[erschopf-36] Schopf, J. (2006). „Fossil evidence of Archaean life”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1470): 869—85. PMC 1578735  . PMID 16754604. doi:10.1098/rstb.2006.1834.

[chappe-37] Chappe B, Albrecht P, Michaelis W (01. 07. 1982). „Polar Lipids of Archaebacteria in Sediments and Petroleums”. Science. 217 (4554): 65—66. Bibcode:1982Sci...217...65C. PMID 17739984. S2CID 42758483. doi:10.1126/science.217.4554.65.

[galogan-38] Brocks JJ, Logan GA, Buick R, Summons RE (1999). „Archean molecular fossils and the early rise of eukaryotes”. Science. 285 (5430): 1033—6. Bibcode:1999Sci...285.1033B. PMID 10446042. doi:10.1126/science.285.5430.1033.

[rasmusen-39] Rasmussen B, Fletcher IR, Brocks JJ, Kilburn MR (01. 10. 2008). „Reassessing the first appearance of eukaryotes and cyanobacteria”. Nature. 455 (7216): 1101—4. Bibcode:2008Natur.455.1101R. PMID 18948954. S2CID 4372071. doi:10.1038/nature07381.

[jurgen-40] Hahn, Jürgen; Haug, Pat (1986). „Traces of Archaebacteria in ancient sediments”. System Applied Microbiology. 7 (Archaebacteria '85 Proceedings): 178—83. doi:10.1016/S0723-2020(86)80002-9.

[Wang-41] Wang M, Yafremava LS, Caetano-Anollés D, Mittenthal JE, Caetano-Anollés G (2007). „Reductive evolution of architectural repertoires in proteomes and the birth of the tripartite world”. Genome Res. 17 (11): 1572—85. PMC 2045140  . PMID 17908824. doi:10.1101/gr.6454307.

[gupta-42] Woese CR, Gupta R (1981). „Are archaebacteria merely derived 'prokaryotes'?”. Nature. 289 (5793): 95—6. Bibcode:1981Natur.289...95W. PMID 6161309. S2CID 4343245. doi:10.1038/289095a0.

[Woese1-43] а ^б ^в Woese, C. (1998). „The universal ancestor”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 95 (12): 6854—9. Bibcode:1998PNAS...95.6854W. PMC 22660  . PMID 9618502. doi:10.1073/pnas.95.12.6854  .

[Kandler-44] а ^б Kandler O.: The early diversification of life and the origin of the three domains: A proposal. u: Wiegel J, Adams WW, ur. Thermophiles: The keys to molecular evolution and the origin of life?, Athens: "Taylor and Francis", (1998). стр. 19-31. Moracci, Marco; Rossi, Mose (1999). „Thermophiles: The keys to molecular evolution and the origin of life , edited by J. Wiegel and M.W.W. Adams. 1998. London: Taylor and Francis. 346 pp. £49.90 (Hardcover)”. Protein Science. 8 (7): 1564—1565. doi:10.1110/ps.8.7.1564.

[gribaldo-45] Gribaldo S, Brochier-Armanet C (2006). „The origin and evolution of Archaea: a state of the art”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1470): 1007—22. PMC 1578729  . PMID 16754611. doi:10.1098/rstb.2006.1841. Архивирано из оригинала 04. 06. 2012. г. Приступљено 21. 04. 2017.

[pmid8177167-46] Woese, C. R. (01. 03. 1994). „There must be a prokaryote somewhere: microbiology's search for itself”. Microbiol. Rev. 58 (1): 1—9. PMC 372949  . PMID 8177167. doi:10.1128/mr.58.1.1-9.1994.

[ReferenceA-47] а ^б ^в Woese C, Fox G (1977). „Phylogenetic structure of the prokaryotic domain: the primary kingdoms”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 74 (11): 5088—90. Bibcode:1977PNAS...74.5088W. PMC 432104  . PMID 270744. doi:10.1073/pnas.74.11.5088  .

[johnhow-48] Howland 2000, стр. 25–30

[nature.com-49] а ^б ^в Cavicchioli, Ricardo (01. 01. 2011). „Archaea- timeline of the third domain”. Nature Reviews Microbiology. 9 (1): 51—61. PMID 21132019. S2CID 21008512. doi:10.1038/nrmicro2482. Приступљено 05. 11. 2014.

[4]

[5]

[1]

[2]

[3]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

Археје Временски распон: Палеоархаик или можда Еоархаик – садашњост Pha. Proterozoic Archean Had.

Halobacterium sp. NRC-1, свака ћелија је око 5 μm дуга
Научна класификација
Домен:	Archaea Woese, Kandler & Wheelis, 1990^[1]
Царства^[2] и редови^[3]
"Euryarchaeota" Woese et al. 1990 "DPANN" "Aenigmarchaeota" Rinke et al. 2013 "Diapherotrites" Rinke et al. 2013 "Nanoarchaeota" Huber et al. 2002 "Nanohaloarchaeota" Rinke et al. 2013 "Micrarchaeota" Baker et al. 2010 "Pacearchaeota" Castelle et al. 2015 "Parvarchaeota" Rinke et al. 2013 "Woesearchaeota" Castelle et al. 2015 "Proteoarchaeota" Petitjean et al. 2014 ("TACK") "Aigarchaeota" Nunoura et al. 2011 "Bathyarchaeota" Meng et al. 2014 Crenarchaeota Garrity & Holt 2002 "Geoarchaeota" Kozubal et al. 2013 "Korarchaeota" Barns et al. 1996 Thaumarchaeota Brochier-Armanet et al. 2008 Asgard" Katarzyna Zaremba-Niedzwiedzka1 et al. 2017 "Lokiarchaeota" Spang et al. 2015 "Thorarchaeota" Seitz et al. 2016 "Odinarchaeota" Katarzyna Zaremba-Niedzwiedzka1 et al. 2017 "Heimdallarchaeota" Katarzyna Zaremba-Niedzwiedzka1 et al. 2017
Синоними
{{Archaebacteria Woese & Fox, 1977}} Mendosicutes Gibbons & Murray, 1978 Metabacteria Hori & Osawa 1979