Архаична мајка
Архаична мајка (примална мајка или Ur-mutter) је мајка најранијег детињства, чији се континуирани утицај прати у психоанализи, и чије (потиснуто) присуство се сматра у основи хорор филма.
У психоанализи
уредиСигмунд Фројд је у својим списима препознао моћ архаичне мајке као „прве хранитељице и првог заводника“,[1] а слика архаичне мајке као заводнице постала је широко распрострањена у психоанализи после Фројда.[2] Јунг је такође био апсорбован у својим списима концептом архаичне мајке,[3] а његови следбеници су упозоравали на опасност да се та слика поново активира у трансферу од стране женског терапеута.[4] За Жака Лакана, примитивна, неограничена моћ архаичне мајке могла је бити обуздана само појавом и консолидацијом очинске метафоре.[5]
Феминистички аналитичари попут Лис Иригаре су касније покушали да поврате архаичну мајку као оснажујућу силу за женски идентитет. Скептици су, међутим, прихватили упозорење Јулије Кристеве о утопијским, заиста нарцистичким опасностима покушаја да се заобиђе друштво и културна сфера, враћањем у фантазирано стапање са архаичном, недиференцираном мајком.[6] Кристева је такође сматрала јунговски приступ као „слепу улицу са својим архетипским конфигурацијама либидиналне супстанце извучене из домена сексуалности и стављене у ропство архаичној мајци“.[7] Уметница и психоаналитичарка-теоретичарка Браха Етингер се не слаже са ставовима Крисетеве да архаична мајка, почевши од трудне мајке, представља психотичну недиференцијацију. По Етингеровој, одбацивање архаичне мајке је културно установљено од стране патријархалног и фаличког друштва.[8] Она се обраћа архаичној мајци као главном субјективизирајућем субјекту за новорођенче у односима које она дефинише као матриксалне, где се психичка диференцијација поклапа са ко-појављивањем. Према Етингер, архаичн матриксијалне (матрицијалне) женско-материнске сфере у архаичном сусрету-догађају је женски извор хуманизоване етике и естетике.[9][10][11][12]
У уметности
уреди- Теорија филма је нагласила улогу архаичне мајке као монструозне фигуре у хорор филму,[13] више застрашујуће и мање неограничене од фаличне мајке у њеној недиференцираној гротескности.[14]
- Слична фигура се појављује као 'црна краљица' у романсама као што је The Fairie Queene, и као вештица из фолклора.[15]
- Силвија Плат је, под утицајем Јунга, написала оно што је назвала „дијатрибом против Тамне Мајке. Мумије. Мајке сенки...“.[16]
Референце
уреди- ^ Reed, Gail S.; Devine, Howard B., ур. (2015). On Freud's "Screen Memories". London: Karnac. стр. 98. ISBN 978-1-78220-055-0.
- ^ Fiorini, Leticia G.; Rose, Graciela Abelin-Sas, ур. (2010). On Freud's "femininity". London: Karnac. стр. 75. ISBN 978-1-85575-701-1.
- ^ Covington, Coline; Wharton, Barbara, ур. (2015) [2003]. Sabina Spielrein: Forgotten Pioneer of Psychoanalysis (2nd изд.). Routledge. стр. 175. ISBN 978-0-415-81748-6.
- ^ Young-Eisendrath, Polly; Dawson, Terence, ур. (1997). The Cambridge Companion to Jung. Cambridge University Press. стр. 236. ISBN 0-521-47309-8.
- ^ Shepherdson, Charles (2000). Vital Signs: Nature, Culture, Psychoanalysis. Routledge. стр. 72. ISBN 0-415-90879-5.
- ^ Whitfield, Margaret (2014). Luce Irigaray: Philosophy in the Feminine. Routledge. ISBN 978-0-415-05968-8.
- ^ Kristeva, Julia (1980). Desire in Language: A Semiotic Approach to Literature and Art. Columbia University Press. стр. 276. ISBN 0-231-04806-8.
- ^ Ettinger, Bracha L. (2006). The Matrixial Borderspace. University of Minnesota Press. ISBN 978-0816635870.
- ^ Ettinger, Bracha L., Régard et éspace-de-bord matrixiels. Brussels: La Lettre Volée, 1999.
- ^ Ettinger, Bracha L., The Matrixial Borderspace. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2006
- ^ Ettinger, Bracha L., Proto-etica matricial. Translated to Spanish and Introduced by Julian Gutierrez Albilla (Gedisa 2019)
- ^ Ettinger, Bracha L., Matrixial Subjectivity, Aesthetics, Ethics, edited by Griselda Pollock. Vol 1:1990-2000 (Palgrave Macmillan 2020).
- ^ Creed, Barbara (2012) [1993]. The Monstrous-Feminine: Film, Feminism, Psychoanalysis. Routledge. стр. 20. ISBN 978-0-415-05258-0.
- ^ Starks, Lisa S.; Lehmann, Courtney, ур. (2002). The Reel Shakespeare: Alternative Cinema and Theory. London: Associated University Press. стр. 139. ISBN 0-8386-3939-9.
- ^ Frye, Northrop (1971) [1957]. Anatomy of Criticism: Four Essays. Princeton University Press. стр. 196. ISBN 0-691-01298-9.
- ^ Britzolakis, Christina (1999). Sylvia Plath and the Theatre of Mourning. Clarendon. стр. 113. ISBN 978-0-1981-8373-0.