Арсам
Арсам (староперс. Аршāма[1][2]; „онај ко има снагу хероја“[3], грч. Ἀρσάμης, перс. ارشام[4]) је био краљ Парсумаша (Фарса; „Perсije“), односно једне од тадашње две персијске краљевине (друга је била Аншан) које су претходиле стварању Ахеменидског Персијског царства.
| Арсам | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Парсум |
| Датум смрти | 520. п.н.e. |
| Место смрти | Екбатан, Персијко царство |
| Породица | |
| Потомство | Хистасп, Фарнак I |
| Родитељи | Аријарамно |
| Династија | Јустинијанова династија |
| Краљ Парсума | |
| Период | 575. п. н. е. —559. п. н. е. |
| Претходник | Аријарамно |
| Наследник | Кир Велики |
Породица
уредиАрсам је био син Аријарамна, и отац Хистаспа (сатрапа Партије) и Фарнака I. Према доступним историјским изворима, доживео је дубоку старост односно крунисање свог унука Дарија Великог, за време чије владавине је и умро. У сваком случају, претпоставља се да је реч о једном од најстаријих владара тога доба, јер је најверојатније умро у 90-им годинама свог живота.
Историјски извори
уредиГодине 1945. у иранском граду Хамадану (покрај древне Екбатане) пронађене су две златне плочице на староперсијском језику које спомињу Арсама и његовог оца Аријарамна, али је поузданост тих историјских записа дискутабилна будући да они нису пронађени под контролисаним археолошким истраживањима[5]. Други историјски извор су Бехистунски натписи Дарија Великог који спомиње да му је претходило осам ахеменидских краљева, што укључује и Арсама.
Значај
уредиНакон деценије ипо владавине, Арсам је своју круну предао другом краљу из ахеменидске династије, Киру Великом. Ово уједињење два персијских краљевства Парсумаша и Аншана означило је почетак стварању моћне Ахеменидског Персијског царства.
Популарна култура
уредиПрема древном владару Арсаму назван је Хеви метал бенд „Arsames“[6] из Ирана, чији текстови најчешће говоре о древном царству; нпр. песмеCyrus The Great, The Gates of Persia и Immortal Identity.
Референце
уреди- ^ Akbarzadeh 2006, стр. 56.
- ^ Kent 2005, стр. 393.
- ^ Shahbazi 1987
- ^ Kent 2005, стр. 392.
- ^ M. Brosius: Persian Empire From Cyrus I to Artaxerxes I, 2005.
- ^ „Arsames.net”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2012. г. Приступљено 07. 08. 2017.
Литература
уреди- D. Akbarzadeh, A. Yahyanezhad: „Бехистунски натписи“ (staropersijski tekstovi); Khaneye-Farhikhtagan-e Honarhaye Sonati, 2006, персијски језик
- Kent, Ronald Grubb (2005). Old Persian: Grammar, Text, Glossary (на језику: Persian). стр. 393. ISBN 978-964-421-045-7.