Арпад Вајс
Арпад Вајс (мађ. Weisz Árpád) је био мађарски фудбалер олимпијац и менаџер. Вајс је био Јеврејин [2][4] и убијен је са женом и децом од стране нациста током Холокауста у Другом светском рату у Аушвицу.[5]
Арпад Вајс (Weisz Árpád) | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 16. април 1896. | ||
Место рођења | Шолт, Аустроугарска | ||
Датум смрти | 31. јануар 1944.47 год.) ( | ||
Место смрти | Аушвиц, Нацистичка Немачка | ||
Држављанство | мађарско | ||
Позиција | лево крило[1][2] | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1922—1923. | Тереквеш | ||
1923—1924. | ФК Макаби Брно | ||
1924—1925. | ФК Калчо Падова | 6 | (1) |
1925—1926. | Интер Амброзијана[3] | 10 | (3) |
Репрезентативна каријера** | |||
1922—1924. | Мађарска | 6 (+1) | (0) |
Тренерска каријера | |||
1926 1926—1931. |
ФК Алесандрија Интер Амброзијана | ||
1931—1932. | Бари | ||
1932—1933. | Интер Амброзијана | ||
1934—1935. | Новара | ||
1935—1938. | Болоња | ||
1938—1940. | ФК Дордрехт | ||
** Датум актуелизовања: 9. август 2024. |
Играчка каријера
уредиВајс је играо клупски фудбал као лево крило у Мађарској за Тереквеш СЕ,[2] затим у Чехословачкој за Макаби Брно, а у Италији за Алесандрију и Интер из Милана.[6]
Између 1922. и 1923. године, Вајс је одиграо шест међународних утакмица за репрезентацију Мађарске и био је члан мађарске фудбалске репрезентације на Летњим олимпијским играма 1924. у Паризу.[7] Озбиљна повреда прекинула је његову играчку каријеру.[1]
Тренерска каријера
уредиНакон што се пензионисао као играч 1926. године, Вајс је постао помоћни тренер у Алесандрији пре него што је прешао у Интер из Милана, где је као тренер са 34 године освојио једно првенство у сезони 1929/30.[2][8][9] Вајс је имао три одвојена периода као менаџер Интера, 1926/28, 1929/31 и 1932/34. године. У тадашњем тиму Интера је играо и познати Ђузепе Меаца. Такође је тренирао клубове Бари, Новару и Болоњу, када је освојио две титуле шампиона (1936. и 1937.) пре него што је био присиљен да побегне са својом супругом и двоје деце након доношења италијанских расних закона.[10][11][12] Вајс је завршио каријеру као тренер Дордрехта у Холандији,[11] одакле је отишао 1940. након избијања Другог светског рата.[6]
Четири године касније ухапшен је од стране СС-а и убијен од стране нациста у концентрационом логору Аушвиц, са четворочланом породицом (укључујући његову супругу Елену, његовог сина Роберта и његову ћерку Клару) када су одмах по доласку у Биркенау били убијени у гасној комори.[5][9]
Трофеји (као тренер)
уредиИнтер Амброзијана
уреди- Првенство Италије (1) : 1929/30.
Болоња
уреди- Првенство Италије (2) : 1935/36, 1936/37.
Референце
уреди- ^ а б Costantino, Sostene (27. 2. 2018). „Арпад Вајс: Жртва Аушвица која је помогла у обликовању идеје модерног фудбала”. These Football Times. Приступљено 27. 2. 2019.
- ^ а б в г Bolchover, David (18. 5. 2017). Највећи повратак: Од геноцида до фудбалске славе, прича о Бели Гутману. Biteback Publishing. ISBN 9781785902642 — преко Google Books.
- ^ „Арпд Вајс | играчи | Ф.К. Интернационале | интер.ит”. FC Internazionale - Inter Milan.
- ^ „Референце на www.thejc.com”.
- ^ а б Grunwald-Spier, Agnes (7. 1. 2016). Ко је издао Јевреје?: Реалности нацистичког прогона у холокаусту. The History Press. ISBN 9780750958011 — преко Google Books.
- ^ а б „Сећање на Арпада Вајса”. Eurosport. 15. 1. 2013.
- ^ „Арпад Вајс”. Olympedia. Приступљено 23. 8. 2021.
- ^ „Сећање на крем јеврејског фудбалског талента убијеног у Холокаусту”. The Guardian. 6. 5. 2019.
- ^ а б „Ко је био Арпад Вајс?”. Inter Official Site. Архивирано из оригинала 03. 07. 2022. г. Приступљено 09. 08. 2024.
- ^ „Болоња одала почаст жртви Холокауста Арпаду Вајсу | Падди Агнев”. 30. 1. 2018.
- ^ а б Bliss, Dominic (1. 12. 2014). Ербштајн: Тријумф и трагедија заборављеног пионира фудбала. Blizzard Media Ltd — преко Google Books.
- ^ Hooper, John (8. 9. 2015). Италијани. Penguin. ISBN 9780525428077 — преко Google Books.
Спољашње везе
уреди- Арпад Вајс на eu-football
- Арпад Вајс на magyarfutball
- Јевреји у спорту
- Мађарски играчи и тренери у Италији
- Antal Zoltán, Hoffer József: Alberttől Zsákig. Budapest: Sportkiadó. 1968. ISBN 0439001507018 неважећи ISBN
- Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4