Википедија

Аријана Хафингтон

Аријана Хафингтон (грч. Αριάδνη-Άννα Στασινοπούλου; Атина, 5. јун 1950) је уредница и грчко-америчка политиларка. Године 2005. створила је новине на мрежи под називом Хафингтон пост у којој је била шеф редакције до 11. августа 2016. године.[1]

Аријана Хафингтон
Аријана Хафингтон 2012. године
Датум рођења(1950-06-05)5. јун 1950. (74 год.)
Место рођењаАтина, Грчка
ПребивалиштеСједињене Америчке Државе
Држављанствоамеричко
Занимањеуредница и грчко-америчка политиларка.
Веб-сајтhttp://ariannahuffington.com

Биографија

уреди

Аријана Хафингтон завршава студије економије на Универзитету у Кембриџу. Године 1986. удаје се за америчког политичара Мишела Хафингтона од којег се разводи 1997. године. Добила је америчко држављанство 1990. године.[2]

Током своје каријере анимирала неколико националних политичких конвенција, развијајући се од конзервативизма до либерализма. Њен анти-нафтни активизам довео је Ариану до вођења Пројекта „Детроит” који има циљ заустављења америчке зависности нафте са Блиског истока. Године 2003. кадидује се за гувернера Калифорније, али је на изборима победио Арнолд Шварценегер. За њу је гласало 47.505 гласача. Године 2012. класирана је као 23. најмоћнија жена света од стране магазина Форбс.[3]

Каријера

уреди

Године 1973. Аријана бојављује књигу The Female Woman у којој напада покрет за ослобођење жена али и књигу The Female Eunuch писца Џермејн Грир. У књизи је написала "Women's Lib claims that the achievement of total liberation would transform the lives of all women for the better; the truth is that it would transform only the lives of women with strong lesbian tendencies."[4]

Године 1998.Хафингтонова се присваја републикацима. Током те године, радила је недељну радио емисију у Лос Анђелесу под називом Лева, Десна и Центар. Априла 1998. године The New Yorker редактор, Маргарет Талбот прокоментарисала је рад Хафингтонове: „Most recently, she has cast herself as a kind of Republican Spice Girl – an endearingly ditzy right wing gal-about-town who is a guilty pleasure for people who know better." Huffington described herself by side-stepping the traditional party divide, saying "the right–left divisions are so outdated now. For me, the primary division is between people who are aware of what I call 'the two nations' (rich and poor), and those who are not”. Хафингтонова је описала себе као гледоца који посматра шта најбоље за нацију и да је потребно гледати између две нације сиромашних и богатих и они који нису.[5]

1980-их, написала је неколико чланака за Национал ревју магазин, а 1981.године написала је биографију грчке оперске певачице Марије Калас под назвиом Maria Callas – The Woman Behind the Legend, и 1989. године биогрфију Пабла Пикасоа, свестраног шпанског уметника, једаног од највећих сликара, вајара, цртача и графичара 20. века.[6]

Аријана је била противница НАТО бомбардовања Србије током рата у бившој Југославији.[7]

Објављени радови на енглеском

уреди

Листа њених дела:[8]

  • The Female Woman (1973)
  • After Reason (1978)
  • Picasso: Creator and Destroyer (1989)
  • The Gods of Greece (1993)
  • Maria Callas (1993)
  • The Fourth Instinct (1994)
  • Greetings from the Lincoln Bedroom (1998)
  • How to Overthrow the Government (2000)
  • Pigs at the Trough (2003)
  • Fanatics & Fools (2004)
  • On Becoming Fearless...In Love, Work, and Life (2007)
  • Right is Wrong: How the Lunatic Fringe Hijacked America, Shredded the Constitution, and Made Us All Less Safe (2008)
  • Third World America: How Our Politicians Are Abandoning the Middle Class and Betraying the American Dream (2010)
  • Thrive: The Third Metric to Redefining Success and Creating a Life of Well-Being, Wisdom, and Wonder (2014)
  • The Sleep Revolution: Transforming Your Life, One Night at a Time (2016)

Филмографија

уреди

Глумица

уреди

Филм:[9]

Серија:

  • 2009 - 2013 : The Cleveland Show : као Arianna
  • 2010 : The Fran Drescher Show
  • 2006 : Help Me Help You
  • 1996 : Roseanne : као Estree Longet

Сценариста

уреди

1996 - 1997: Politically Incorrect 1996 : Surviving Picasso

Игра саму себе

уреди

Референце

уреди
  1. ^ magazine, Le Point (19. 1. 2012). „Lancement du Huffington Post: une communication calibrée”. Le Point (на језику: француски). Приступљено 22. 4. 2020. 
  2. ^ „Arianna Huffington - Thrive Global”. thriveglobal.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2020. 
  3. ^ „Arianna Huffington”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2020. 
  4. ^ Collins, Lauren. „The Oracle”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 25. 4. 2020. 
  5. ^ Talbot, Margaret. „The Politics of Fame”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 25. 4. 2020. 
  6. ^ Huffington, Arianna (1. 6. 1988). „Picasso: Creator and Destroyer”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 25. 4. 2020. 
  7. ^ „Arianna Huffington is dead wrong”. Salon (на језику: енглески). 18. 12. 1999. Приступљено 25. 4. 2020. 
  8. ^ „Books”. ariannahuffington.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 04. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  9. ^ „Arianna Huffington”. IMDb. Приступљено 22. 4. 2020. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Аријана_Хафингтон&oldid=28543884”