Аребица

Аребица
Аребица;
Тип	абџад
Временски период	између 16. и 19. вијека
Породица	прасинајско феничанско арамејско сиријско набатејско арапско персијско аребица; ; ; ; ; ; ;
Правац	здесна налијево
ISO 15924	Arab, 160
Уникод назив	Arabic
	Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћете видјети упитнике, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Аребица или арабица варијанта је персијског писма коју су користили босански муслимани.^[1] У употреби је била између 15. и 19. вијека и често је категоризована као дио алхамијадо књижевности. Прије Првог свјетског рата било је неколико неуспјешних покушаја Босанских муслимана да усвоје аребицу као треће званично писмо, поред ћирилице и латинице.

Осим у књижевости, аребица је кориштена у вјерским школама и администрацији, мада у много мањој количини од других писама.

Поријекло

Аребица је заснова на варијанти персијског писмо које је кориштено у Османском царству (османско писмо), са додатним словима за гласове ц, љ и њ, која се не налазе ни у арапском, ни у персијском, а ни у османском писму. Пуна слова су на крају уведена са све самогласнике (као у курдском арапском писму), што аребицу чини правим писмом, за разлику од персијске основе.

Савремена употреба

Први књижевно рад објављен на аребици од 1941. године је стрип „Хаџи Шефко и хаџи Мефко” објављен 2005. године (аутор Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби). Аутори су направили незнатне измјене у писму.

Прва књига на аребици са ISBN кодом је „Епохе фонетске мисли код Арапа и аребица”,^[2] а објавио ју је у Београду у априлу 2013. године мр. Алдин еф. Мустафић. Ова књига представља комплетну стандардизацију Чаушевићеве верзије, а истовремено је и уџбеник за високо образовање.

Писмо

Коначну верзију аребице осмислио је Мехмед Џемалуд Чаушевић на крају 19. вијека. Његова верзија аребице назива се матуфовица, матуфовача или мектебица.

Ћирилица	Латиница	Аребица
		Контекстуалне форме			Изоловани
		Коначне	Средње	Почетне	Изоловани
А а	A a	ـآ‎		آ‎
Б б	B b	ـب‎	ـبـ‎	بـ‎	ب‎
В в	V v	ـو‎		و‎
Г г	G g	ـغ‎	ـغـ‎	غـ‎	غ‎
Д д	D d	ـد‎		د‎
Ђ ђ	Đ đ	ـج‎	ـجـ‎	جـ‎	ج‎ ^[c]
Е е	E e	ـە‎		ە‎
З з	Z z	ـز‎		ز‎
Ж ж	Ž ž	ـژ‎		ژ‎
И и	I i	ـاٖى‎ ـٖى‎	ـاٖىـ‎ ـٖىـ‎	اٖىـ‎	اٖى‎ ^[a]
Ј ј	J j	ـي‎	ـيـ‎	يـ‎	ي‎
К к	K k	ـق‎	ـقـ‎	قـ‎	ق‎
Л л	L l	ـل‎	ـلـ‎	لـ‎	ل‎
Љ љ	Lj lj	ـڵ‎	ـڵـ‎	ڵـ‎	ڵ‎
М м	M m	ـم‎	ـمـ‎	مـ‎	م‎
Н н	N n	ـن‎	ـنـ‎	نـ‎	ن‎
Њ њ	Nj nj				^[b]
O o	О о	ـۉ‎		ۉ‎
П п	P p	ـپ‎	ـپـ‎	پـ‎	پ‎
Р р	R r	ـر‎		ر‎
С с	S s	ـس‎	ـسـ‎	سـ‎	س‎
Т т	T t	ـت‎	ـتـ‎	تـ‎	ت‎
Ћ ћ	Ć ć				^[b]
У у	U u	ـۆ‎		ۆ‎
Ф ф	F f	ـف‎	ـفـ‎	فـ‎	ف‎
Х х	H h	ـح‎	ـحـ‎	حـ‎	ح‎
Ц ц	C c	ـڄ‎	ـڄـ‎	ڄـ‎	ڄ‎
Ч ч	Č č	ـچ‎	ـچـ‎	چـ‎	چ‎
Џ џ	Dž dž	ـج‎	ـجـ‎	جـ‎	ج‎ ^[c]
Ш ш	Š š	ـش‎	ـشـ‎	شـ‎	ش‎

Напомене

^a Дијакритици испод ا‎ јављају се на словима којима претход ى‎.
^b Мустафић користи ڃ‎ и ݩ‎ умјесто и за Ћ ћ/Ć ć и Њ њ/Nj nj.
^c Мустафић користи ݗ‎, док Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби користе ڠ‎ за Ђ ђ/Đ đ.

Лигатуре

Као и стандардно арапско писмо, када ا‎ веже ل‎ или ڵ‎ умјестих датих знакова користе се посебне лигатуре.

Ћирилица	Латиница	Аребица
		Контекстуалне форме			Изоловани
		Коначне	Средње	Почетне	Изоловани
ла	la	ـلا‎		لا‎
ља	lja	ـڵا‎		ڵا‎

Примјер

Универзална декларација о људским правима, члан 1.

Аребица	سوا ڵۆدسقا بٖىڃا راݗايۆ سە سلۉبۉدنا وٖ يەدناقا ۆ دۉستۉيانستوۆ وٖ پراوىما. ۉنا سۆ ۉبدارەنا رازۆمۉم وٖ سوۀشڃۆ وٖ ترەبا دا يەدنۉ پرەما درۆغۉمە پۉستۆپايۆ ۆ دۆحۆ براتستوا.‎
Ћирилица	Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свјешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.
Латиница	Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.

Види још

Референце

^ Keith Brown, ур. (2005). „{{{2}}}”. Encyclopedia of Language and Linguistics (2 изд.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0.
^ Foreword to the "The Age of Phonetic Thought of Arabs and Arebica" by Aldin Mustafić

Литература

Keith Brown, ур. (2005). Encyclopedia of Language and Linguistics (2 изд.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0.
„Аребица”. Енциклопедија лексикографског завода. Загреб: Југославенски лексикографски завод. 1966.

Спољашње везе

[1] Keith Brown, ур. (2005). „{{{2}}}”. Encyclopedia of Language and Linguistics (2 изд.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0.

[2] Foreword to the "The Age of Phonetic Thought of Arabs and Arebica" by Aldin Mustafić

[1]

[2]

[c]

[a]

[b]