Аребица
Аребица или арабица варијанта је персијског писма коју су користили босански муслимани.[1] У употреби је била између 15. и 19. вијека и често је категоризована као дио алхамијадо књижевности. Прије Првог свјетског рата било је неколико неуспјешних покушаја Босанских муслимана да усвоје аребицу као треће званично писмо, поред ћирилице и латинице.
Аребица | |
---|---|
Тип | абџад |
Временски период | између 16. и 19. вијека |
Породица | |
Правац | здесна налијево |
ISO 15924 | Arab, 160 |
Уникод назив | Arabic |
Осим у књижевости, аребица је кориштена у вјерским школама и администрацији, мада у много мањој количини од других писама.
Поријекло
уредиАребица је заснова на варијанти персијског писмо које је кориштено у Османском царству (османско писмо), са додатним словима за гласове ц, љ и њ, која се не налазе ни у арапском, ни у персијском, а ни у османском писму. Пуна слова су на крају уведена са све самогласнике (као у курдском арапском писму), што аребицу чини правим писмом, за разлику од персијске основе.
Савремена употреба
уредиПрви књижевно рад објављен на аребици од 1941. године је стрип „Хаџи Шефко и хаџи Мефко” објављен 2005. године (аутор Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби). Аутори су направили незнатне измјене у писму.
Прва књига на аребици са ISBN кодом је „Епохе фонетске мисли код Арапа и аребица”,[2] а објавио ју је у Београду у априлу 2013. године мр. Алдин еф. Мустафић. Ова књига представља комплетну стандардизацију Чаушевићеве верзије, а истовремено је и уџбеник за високо образовање.
Писмо
уредиКоначну верзију аребице осмислио је Мехмед Џемалуд Чаушевић на крају 19. вијека. Његова верзија аребице назива се матуфовица, матуфовача или мектебица.
Ћирилица | Латиница | Аребица | |||
---|---|---|---|---|---|
Контекстуалне форме | Изоловани | ||||
Коначне | Средње | Почетне | |||
А а | A a | ـآ | آ | ||
Б б | B b | ـب | ـبـ | بـ | ب |
В в | V v | ـو | و | ||
Г г | G g | ـغ | ـغـ | غـ | غ |
Д д | D d | ـد | د | ||
Ђ ђ | Đ đ | ـج | ـجـ | جـ | ج [c] |
Е е | E e | ـە | ە | ||
З з | Z z | ـز | ز | ||
Ж ж | Ž ž | ـژ | ژ | ||
И и | I i | ـاٖى ـٖى |
ـاٖىـ ـٖىـ |
اٖىـ | اٖى [a] |
Ј ј | J j | ـي | ـيـ | يـ | ي |
К к | K k | ـق | ـقـ | قـ | ق |
Л л | L l | ـل | ـلـ | لـ | ل |
Љ љ | Lj lj | ـڵ | ـڵـ | ڵـ | ڵ |
М м | M m | ـم | ـمـ | مـ | م |
Н н | N n | ـن | ـنـ | نـ | ن |
Њ њ | Nj nj | [b] | |||
O o | О о | ـۉ | ۉ | ||
П п | P p | ـپ | ـپـ | پـ | پ |
Р р | R r | ـر | ر | ||
С с | S s | ـس | ـسـ | سـ | س |
Т т | T t | ـت | ـتـ | تـ | ت |
Ћ ћ | Ć ć | [b] | |||
У у | U u | ـۆ | ۆ | ||
Ф ф | F f | ـف | ـفـ | فـ | ف |
Х х | H h | ـح | ـحـ | حـ | ح |
Ц ц | C c | ـڄ | ـڄـ | ڄـ | ڄ |
Ч ч | Č č | ـچ | ـچـ | چـ | چ |
Џ џ | Dž dž | ـج | ـجـ | جـ | ج [c] |
Ш ш | Š š | ـش | ـشـ | شـ | ش |
Напомене
Лигатуре
уредиКао и стандардно арапско писмо, када ا веже ل или ڵ умјестих датих знакова користе се посебне лигатуре.
Ћирилица | Латиница | Аребица | |||
---|---|---|---|---|---|
Контекстуалне форме | Изоловани | ||||
Коначне | Средње | Почетне | |||
ла | la | ـلا | لا | ||
ља | lja | ـڵا | ڵا |
Примјер
уредиАребица | سوا ڵۆدسقا بٖىڃا راݗايۆ سە سلۉبۉدنا وٖ يەدناقا ۆ دۉستۉيانستوۆ وٖ پراوىما. ۉنا سۆ ۉبدارەنا رازۆمۉم وٖ سوۀشڃۆ وٖ ترەبا دا يەدنۉ پرەما درۆغۉمە پۉستۆپايۆ ۆ دۆحۆ براتستوا. |
Ћирилица | Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свјешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства. |
Латиница | Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Keith Brown, ур. (2005). „{{{2}}}”. Encyclopedia of Language and Linguistics (2 изд.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0.
- ^ Foreword to the "The Age of Phonetic Thought of Arabs and Arebica" by Aldin Mustafić
Литература
уреди- Keith Brown, ур. (2005). Encyclopedia of Language and Linguistics (2 изд.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0.
- „Аребица”. Енциклопедија лексикографског завода. Загреб: Југославенски лексикографски завод. 1966.