Апамеја (Битинија)
Апамеја (старогрчки: Απάμεια Μύρλεια) позната и као Мирлеја (Μύρλεια), Медијана, Мутанија је био антички град на обалама Мраморног мора у регији Битинија у Малој Азији. Апамеја је била морска лука и налазила се око 25 km од града Пруса (данас Бурса). Рушевине Апамеје се данас налазе у Турској, пар километара на југ од града Муданија (тур. Mudanya, Mudania).
Историја
уредиГрад је првобитно носио име Мирлеја (Μύρλεια) и основан је као колонија града Колофон (Κολοφών). На новцу који је кован у граду између 300. и 202. године п. н. е. се појављују натписи ΜΥΡΛ, ΜΥΡΛΕΑ и ΜΥΡΛΕΑΝΩΝ.[1]
Град је вероватно заузео Филип V, краљ Македоније у рату против Пергамске краљевине и предао га свом савезнику Прусију I, владару Битиније око 202. године п. н. е. Прусиј тада мења име граду у Апамеја у част своје жене Апаме III (Ἀπάμα).[2]
Након тога се налазио у саставу Битиније. Током владавине Митридата VI, владара Понтске краљевине град на кратко улази у састав Понта. Град је током митридатових ратова претрпео разарања. Године 74. п. н. е. последњи краљ Битиније — Никомед IV од Битиније оставља краљевство, а самим тим и Апамеју у наследство Риму. Након борби са Митридатом VI, Апамеју заузима антички Рим.[3] Град постаје римска колонија за време владавине Јулија Цезара или Октавијана Августа.[2] Колонија је била позната под латинским називом Colonia Iulia Concordia Apamea. Апамеја је била једна од неколико римских колонија у западном делу провинције Asia Minor.[тражи се извор]
За време владавине Рима Апамеја је имала посебну аутономију и привилегије у финансијским питањима. Служила је оближњој луци Пруса са којом је често била у сукобу. Апамеја је била епископско седиште, међутим није познато који епископи су били на челу епархије и у ком временском периоду.[3]
Први познати римски сенатор из Битиније је био [Ca]tilius Longus који је био Апамејац. Дужност је обављао за време Веспазијана[4]
У Апамеји су били утамничени хришћански светитељи, браћа Теодор и Теофан Начертани.[5]
Референце
уреди- ^ Ancient coinage of Bythinia
- ^ а б Smith, William (1854). „Apamea; 4”. Dictionary of Greek and Roman Geography (1854).
- ^ а б „APAMEA di Bitinia”. Enciclopedia Italiana. 1929.
- ^ Swain, Simon (1996). Hellenism and Empire: Language, Classicism, and Power in the Greek World, AD 50-250. Oxford University Press. стр. 209. ISBN 978-0-19-814772-5.
- ^ Поповић, Јустин. „Житија светих 27. децембар”. svetosavlje.org. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 5. 1. 2014.
Литература
уреди- Swain, Simon (1996). Hellenism and Empire: Language, Classicism, and Power in the Greek World, AD 50-250. Oxford University Press. стр. 209. ISBN 978-0-19-814772-5.