Антонов Ан-3
Ан-3 је настао од авиона Ан-2 с интеграцијом турбоелисног мотора ТВД-20, уместо клипног АШ-62ИР. Основна му је верзија пољопривредна, за шта је тражен еконимичнији и савременији авион.
Ан-3 | ||
---|---|---|
Ан-3 | ||
Опште | ||
Намена | Лаки транспорт | |
Посада | 2 | |
Први лет | 13. мај 1980 | |
Први корисник | Совјетско ратно ваздухопловство | |
Димензије | ||
Дужина | 12,74 m | |
Размах крила | 18,18/14,24 m | |
Висина | 4,2 m | |
Површина крила | 71,6 m² | |
Маса | ||
Празан | 3450 kg | |
Макс. тежина при узлетању | 5800 kg | |
Погон | ||
Мотори | 1хТВД-20 | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hopt | 250 km/h | |
Долет | 770 km | |
Плафон лета | 4400 m |
Од почетне идеје до њене реализације је протекло више деценија, због политичких и економских догађања у распаду Совјетског Савеза и Варшавског савеза.[1]
Историја и опис
уредиПотпунон техничком афирмацијом и доказом економичности турбо-елисног погона у дугој половини двадесетог века се и у бироу Антонов појавила идеја 1970. године о развоју авиона класе Ан-2 стим мотором. Реализацију те идеје је доста пролонгирала политичка ситуација око распада Совјетског Савеза.
У почетку се желело ићи у развој сасвим наовог авиона, али из разлога економичности је коригована та идеја у преправку пољопривредне варијанте Ан-2 у пољопривредни Ан-3. Изабрани су и интегрисани турбоелисни мотор ТВД-20 Глушенков, с трокраком елисом. Та интеграција је условила и репројекат предњег дела трупа. При томе је репројектована и кабинска секција. Отворена су још једна бочна врата у кабинском делу.
Први лет авиона протипа у овој верзији је полетео 13. маја 1980. године. Испитивање Ан-3СХ је започето у 1981. године, завршено је 1991. године. Учињена је велика временска пауза на свим пословима везаним за програм Ан-3. У 1991. године су настављени радови на развоју серијског стандарда Ан-3СХ у Кијеву и настављена је градња Ан.3Т у Омску у Сибиру.[2]
У Кијеву се планира уградња новог мотора ВК-1500 у Ан-3.[1]
Карактеристична величина | податак | димензија |
производња | 1980- | година |
геометрија | ||
дужина | 14,03 | m |
висина | 4,2 | m |
размах крила (гор./доњ.) | 18,17/14,23 | m |
површина крила | 71,6 | m² |
специфично оптерећење крила | 81 | kg/m² |
маса | ||
празан, опремљен | 3200 | kg |
максимална | 5800 | kg |
користан терет | 1800 | kg |
гориво | 800 | kg |
запремина рез. за хемиклије | 2200 | lit |
број људи | ||
посада | 2 | члана |
путника | 12 | одраслих особа |
перфомансе | ||
максимална брзина | 250 | km/h |
брзина крстарења | km/h | |
брзина пењања | m/min | |
потребна полетно-слетна стаза (на нивоу мора, H=0 m) | 500 | m |
теоретски плафон лета | 5000 | m |
практични плафон лета | 4500 | m |
долет | 1025 | km |
Турбоелисни мотор ТВД-20 | ||
снага | 1066 | kW |
елиса | 3 | крака |
специфична потрошња горива | 250 | kg/h |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Историја Ан-2”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2008. г. Приступљено 26. 04. 2009.
- ^ а б Авиотехника
- ^ „Авион Ан-3, на Руском”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 26. 04. 2009.
Извори
уредиСпољашње везе
уреди- (језик: енглески) Панорамски снимак Ан-3Т на Јужном полу.
- (језик: немачки) ГАМА авиона Антонов