Антоновић

Антоновић је презиме које се често среће на простору Србије и Хрватске. Према незваничним подацима, Антоновићи потичу из Лике, тачније из места Дољани, из којег су се потом расељавали у Херцеговину, Црну Гору, Македонију, Србије, а многи су остали у Хрватској. Вероисповест Антоновића је хришћанска, а јављају се као православци и католици.

Познати Антоновићи

Исаија Антоновић (1696—1749), епископ банатске епархије од 1741. до 1748.
Настас Антоновић (1845—1919), министар правде од 1900. до 1901.
Јордан Антоновић (1840—1923), власник кафане "Орач" у Београду,
Димитрије Антоновић (1908—1945), генерал у Равногорском покрету Драже Михаиловића, командант Опленачког, Јастребачког и Расинског корпуса,
Милан Антоновић (1850—1929), угледни српски архитекта,
Момчило Антоновић (1938- ), угледни академски сликар из Крушевца
Аурора Антоновић (? ), књижевница из САД
Нела Антоновић (? ), позоришни уметник, редитељ,
Петар Антоновић (1964), композитор
Ратомир Антоновић (1984), политичар, функционер локалне самоуправе у Београду,
Милош Антоновић (1959- ), историчар, професор на Филозофском факултету у Београду
Никола Антоновић (1983- ), кошаркаш из Загреба игра у НБА

Димитрије Кнежев (1909—1998), у својој књизи Београд наше младости, описао је стару београдску породицу Антоновић, познату по кафани "Орач", чији је газда био Јордан Антоновић, угледни кафеџија. Кнежев описује како је Јордан Антоновић уточиште пружао српским и београдским боемима, књижевницима Стевану Сремцу и Велимиру Рајићу. Такође описује и његовог посинка Спасоја Антоновића и његову породицу. Књига Димитрија Кнежевог је као фељтон излазила у дневном листу "Глас јавности" током 2007. године

Овај чланак везан за презиме је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.